Порекло презимена, село Бродац Доњи (Бијељина)

5. октобра 2014.

коментара: 4

Порекло становништва села Бродац Доњи, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Brodac Donji

БРОДАЦ ДОЊИ има 270 кућа. Делови села су: Божића, Јаковљевића, Макарића, Сарића, Тајића и Василића махала. По народном предању пре 100 година у селу је било само 9 кућа.

Од три досељена брата Љубинка, Нестора и Лакете, који су доселили из Невесиња, јесу породице –Љубинковићи (Јовањдан), –Несторовићи (Јовањдан), –Лакетићи, звани и Василићи и Танасићи (Јовањдан).

Божићи (Јовањдан) такође су Невесиња,

Цвијетиновићи су такође од Божића — због свађе у трговини један од двојице браће променио је презиме,

Станимировићи (Мратиндан) из Шида су,

Шарићи (Јовањдан) из Херцеговине су,

Ракићи су из Србије,

Маринковићи су из Србије,

Локањчевићи (Ђурђевдан) из Локања су.

Унутрашње сељакање:

Марјановићи (Стјепањдан), домазет из Метериза,

Ћурчић (Аранђеловдан), дошао као домазет из Велиног Села,

Трифковић, из Балатуна,

Ошаповић (Ђурђевдан) из Трњака су,

Перићи (Ђурђевдан), из Горњег Броца,

Шубарићи (Јовањдан), из Велике Обарске,

Рикановићи (Ђурђевдан), из Доњег Црњелова.

Непознатог порекла су:

Јелисићи (Алимпијевдан),

Пантићи,

Правдићи (Шћепањдан),

Љубојевићи (Јовањдан),

Адамовићи (Алимпијевдан),

Јаковљевићи (Врачи),

Тојићи (Ђурђевдан),

Антонићи (Митровдан),

Макарићи (Ђурђевдан),

Рибићи (Алимпијевдан).

Продановићи (Стјепањдан) и

Маричићи.

Сеоска слава је »Мали Васкрс«. У селу постоји једно заједничко активно гробље.

 

ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Nestorović

    Mala ispravka: Nestor, Laketa i Ljubinko su potomci Marka Gligorijevića, a njegov otac je bio Ljubinko. Rođeni brat Markov je bio Jovan, poznatiji kao Zeko Buljubaša, junak iz Prvog srpskog ustanka. Drugi brat je Milan. Doselili su se na područje današnjeg Broca, u Lugove krajem 18. vijeka. Došli su iz sela Domani u blizini Nevesinja bježeći od Turaka. Selo danas ne postoji. U tom bijegu stari Ljubinko je stradao. Majka

    Većina Nestorovića slavi Đurđevdan, a tri porodice slave Svetog Stefana.
    Nadimak Veselić takođe se odnosi i na Nestoroviće.

  2. Maričićeva

    Nestor,Laketa i Ljubinko su imali i sestru Maricu! Zato su Maričići sa ovim familijama u rodu.

  3. Жељка (рођ. Крстић) Лукић

    Мислим да је извор који сте користили доста површан. Врло мало говори о Крстићима, а имају двије фамилије Крстића у Броцу. Једни славе Никољдан, а други Ђурђевдан. Крстићи који славе Ђурђевдан у књизи о Семберији се и не помињу, а познато је да је Станко Крстић имао осам синова од којих је Радо мој прадјед дошао у Бијељину да живи 1938. Радо је имао четири сина, од којих је мој дјед Александар најмлађи. На старом мјесту остао је унук Станка Крстића, Ристо и његов син Мирослав са три кћери.
    Мој деда је увијек говорио да смо ми Крстићи поријеклом из Требиња. Нисам истраживала, али овако у причи са једним познаником сазнам да су сви Крстићи у Семберији дослили из околине Лесковца и Ниша. Чак код Ниша постоји село Крстићево.

  4. Владан

    Доњи Бродац су Гојићи (а не Тојићи) који славе Ђурђевдан. Више их ту нема, у Београду су унуци Бошка Гојића, ако има још неко жив да га памти.