Порекло становништва села Пантина, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на падини Чичевице у долини Пантинског потока, нешто више средокраће друма К. Митровица – Вучитрн.
Разбијеног је типа. Осим растурених колонистичких кућа, има четири махале: две српске (Рајетића и Млађовића) и четири арбанашке (Сејдијовића, Смаљовића, Арифовића и Планалија). Куће у српским махалама су на окупу а у арбанашким растурене. Удаљења између махала износе 200-400 м. Називи махала су по већим и угледнијим родовима који у њима живе.
Село је као „Пантино” познато још из доба Немање, када је он 1169. код њега и на својој територији победио свога брата Тихомира и његове помоћне византиске чете и утврдио своју власт у Србији. Село као да је запустело крајем 17. или у почетку 18. века, јер су га наново основали Арбанаси у другој половини 18. века.
Арбанашки родови:
– Сејдијовић (10 к.) и – Смаљовић (9 к.), од фиса Краснића. Постали од двојице досељене браће из Скадарске Малесије у другој половини 18. века. Не наводе имена досељеног претка и његовог сина, јер су „католичка”. Муслимански појасеви за Сејдијовиће гласе: Сејдија, Салија, Имер, Рамадан (70 година). Ово су два најстарија рода у селу и обновљачи села. Кажу да су купили земљу.
– Исеновић (5 к.), од фиса Краснића. Досељени из Малесије после првих. И ови су имали своју земљу.
– Арифовић (3 к.), од фиса Краснића. Доселили се из Малесије кад и Исеновићи.
– Шегачан (1 к.), од фиса Шаље. Као и Шегачани у Свињару живели у Сегачу (Лаб), по чему им је настало презиме. У Пантину досељени из Кутловца (Копаоничка Шаља) око 1865.
– Витак (1 к.), од фиса Гаша. Доселио се око 1830. из Витака (Дреница) и био чифчија у Сејдијовића.
– Меленица (1 к.), од фиса Шаље. Доселио се око 1875. из Меленице (Копаоничке Шаља) на купљено имање.
– Стантрк (1 к.), од фиса Шаље. Досељен из Старог Трга (Копаоничка Шаља) 1928.
– Плана (5 к.), од Тсача, – Статовц (1 к.) ,од фиса Краснића и – Шулимана (2 к.), од фиса Гаша, досељени 1878. као мухаџири из В. Плане, Г. Статовца и Шулимане (Топлица).
– Колудра (1 к.), од фиса Гаша. Као мухаџир из Калудре у Топлици прво се настанио у Думошу (Лаб), одакле досељен у Пантину око 1885.
Српски родови:
– Млађовићи (7 к., Ђурђевдан). Пресељени из истоименог рода у Свињару средином 19. века. – Старином су из Пресеке у Ибарском Колашину. Били су чифчије у Аћиф-бегових из Вучитрна.
– Рајетићи (13 к., Св. Стефан). Досељени из Рајетића код Великог Бријега у Ст. Колашину око 1870. на купљено имање од неких „Турака” из Жабара код К. Митровице.
– Минић (2 к., Св. Арханђео). Досељени из Борчана (Копаоник) у доба ослобођења Топлице. Били су чифчије у неких господара из Вучитрна.
Колонисти:
– Булатовић (1 к.) и – Радосављевић (1 к.), досељени 1921. и 1922. из Јабланице, иначе старином из Црне Горе.
– Грујић (1 к.), 1922. из Братоножића.
– Ђуровићи (1 к.) 1926. из Бјелопавлића.
– Јокановић (1 к.), 1924. из Херцеговине.
– Бујошевић (1 к.), 1922. од Чачка.
– Радоњић-Васић (2 к.) 1925. из Д. Мутнице (Параћин).
– Јовановић (2 к.) 1922. од Зајечара.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)