Порекло презимена, село Пантина (Вучитрн) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Пантина, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Порекло становништва села Пантина, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав А Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Пантина (Вучитрн)

Порекло презимена, село Пантина (Вучитрн)

Порекло становништва села Пантина, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Pantina

Село је на падини Чичевице у долини Пантинског потока, нешто више средокраће друма К. Митровица – Вучитрн.

Разбијеног је типа. Осим растурених колонистичких кућа, има четири махале: две српске (Рајетића и Млађовића) и четири арбанашке (Сејдијовића, Смаљовића, Арифовића и Планалија). Куће у српским махалама су на окупу а у арбанашким растурене. Удаљења између махала износе 200-400 м. Називи махала су по већим и угледнијим родовима који у њима живе.

Село је као „Пантино“ познато још из доба Немање, када је он 1169. код њега и на својој територији победио свога брата Тихомира и његове помоћне византиске чете и утврдио своју власт у Србији. Село као да је запустело крајем 17. или у почетку 18. века, јер су га наново основали Арбанаси у другој половини 18. века.

Арбанашки родови:

Сејдијовић (10 к.) и – Смаљовић (9 к.), од фиса Краснића. Постали од двојице досељене браће из Скадарске Малесије у другој половини 18. века. Не наводе имена досељеног претка и његовог сина, јер су „католичка“. Муслимански појасеви за Сејдијовиће гласе: Сејдија, Салија, Имер, Рамадан (70 година). Ово су два најстарија рода у селу и обновљачи села. Кажу да су купили земљу.

Исеновић (5 к.), од фиса Краснића. Досељени из Малесије после првих. И ови су имали своју земљу.

Арифовић (3 к.), од фиса Краснића. Доселили се из Малесије кад и Исеновићи.

Шегачан (1 к.), од фиса Шаље. Као и Шегачани у Свињару живели у Сегачу (Лаб), по чему им је настало презиме. У Пантину досељени из Кутловца (Копаоничка Шаља) око 1865.

Витак (1 к.), од фиса Гаша. Доселио се око 1830. из Витака (Дреница) и био чифчија у Сејдијовића.

Меленица (1 к.), од фиса Шаље. Доселио се око 1875. из Меленице (Копаоничке Шаља) на купљено имање.

Стантрк (1 к.), од фиса Шаље. Досељен из Старог Трга (Копаоничка Шаља) 1928.

Плана (5 к.), од Тсача, – Статовц (1 к.) ,од фиса Краснића и – Шулимана (2 к.), од фиса Гаша, досељени 1878. као мухаџири из В. Плане, Г. Статовца и Шулимане (Топлица).

Колудра (1 к.), од фиса Гаша. Као мухаџир из Калудре у Топлици прво се настанио у Думошу (Лаб), одакле досељен у Пантину око 1885.

Српски родови:

Млађовићи (7 к., Ђурђевдан). Пресељени из истоименог рода у Свињару средином 19. века. – Старином су из Пресеке у Ибарском Колашину. Били су чифчије у Аћиф-бегових из Вучитрна.

Рајетићи (13 к., Св. Стефан). Досељени из Рајетића код Великог Бријега у Ст. Колашину око 1870. на купљено имање од неких „Турака“ из Жабара код К. Митровице.

Минић (2 к., Св. Арханђео). Досељени из Борчана (Копаоник) у доба ослобођења Топлице. Били су чифчије у неких господара из Вучитрна.

Колонисти:

Булатовић (1 к.) и – Радосављевић (1 к.), досељени 1921. и 1922. из Јабланице, иначе старином из Црне Горе.

Грујић (1 к.), 1922. из Братоножића.

Ђуровићи (1 к.) 1926. из Бјелопавлића.

Јокановић (1 к.), 1924. из Херцеговине.

Бујошевић (1 к.), 1922. од Чачка.

Радоњић-Васић (2 к.) 1925. из Д. Мутнице (Параћин).

Јовановић (2 к.) 1922. од Зајечара.

 

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top