Порекло становништва села Раниловић, општина Аранђеловац – Шумадијски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Раниловић је на пиносавској површи, коју су избрздале дубоке долине неколико левих притока реке Турије, од којих је главна Коритина у чијој долини има нешто кућа.
Воде.
Извор Срмдан се сматра да је лековит – „и рањиву ногу Смрдан излечи“.
Земље.
Имања су на местима: Мекоте, Хаџине, Округлица, Крушик, Брестић, Шибина, Голубињак, Боришанац, Равне, Дубраве, Попадије, Крченик, Подгорје, Сутеске, Кљештевица, Коритина, Перило, Бокићевац и Цветковац.
Тип села.
Село се дели на крајеве: Белановац, Језерине, Брђани и Турија. Пре 20 година отишло је десетак кућа на имање у Боришанац а сада се пресељавају на имању и у Голубињак.
Старине у селу.
У Брестићу, где је данашње гробље, има остатака од „Маџарског Гробља“. На Караули има трагова од другог „Маџарског Гробља“.
Постанак села и порекло становништва.
По предању село је најпре било на Мекотама, одакле су, за време Турака, побегли у честар, који се данас зове Старчевац. Предање вели, да је село имало само седам кућа и да су најстарији родови: Спасојевићи, Вуковићи, Мијатовићи, Марјановићи, Радовановићи и Скелеџићи.
На Лангеровој карти ово насеље је унето под истим именом – Ranillowig. Село је улазило у састав Катићеве кнежине и имало је 1818. године 40 а 1822. године 48 кућа. Године 1846. село је имало 79 кућа и припадало је срезу туријском. По попису из 1921. године село је имало 291 кућу.
Поменути стари родови:
–Спасојевићи (Милинковићи), славе Св. Вартоломеј;
–Вуковићи, славе Лучиндан и Никољдан;
–Мијатовићи (Станичићи, Ђурђевићи и Мирковићи), славе Ђурђевдан;
–Марјановићи, славе Ђурђевдан и;
–Скелеџићи (Павловићи), славе Аранђеловдан, не знају одакле су старином.
–Ђиласовићи (Анђелковићи), славе Св. Ћирила и Методија су старији досељеници из Колашина. Са њима су род:
–Радовановићи (Петронијевићи).
–Биволџићи, славе Никољдан су од Пирота.
–Трнавци (Мијаиловићи), славе Лазаревдан. Њихови стари су се доселили од Пећи.
–Гарашки (Павловићи), славе Лучиндан. Прадед Јанко дошао из Гараша у Јасеници где имају рођаке Марковиће и Татомирце.
–Бошњаковићи (Павловићи) су из Босне, славе Алимпијеван.
–Агатоновићи су се доселили из Блазнаве у Јасеници, славе Јовањдан.
–Станићи (Петровићи, Миловановићи и Анђелићи), славе Јовањдан. Зову их „Арнаутима“ а пореклом су од Сјенице. Један део остао је у Врбици – Јасеница, где се презивају Тимотијевићима.
–Обрадовићи (Драгићевићи), славе Никољдан. Предак Васо Николић дошао је из Осата у Босни.
–Јовановићи (Ђокићи), славе Никољдан, доселили су се из Драгачева.
–Стојановићи (Лукићи), славе Лучиндан. Мисле да су старином род са Вуковићима.
–Гајић је дошао из Мале Моштанице, посавски срез, као ковач, не каже се коју славу слави.
–Милекић, отац му овде био учитељ. Дошао из Драгачева, не каже се коју славу слави.
Цигани-Роми су:
–Станчићи, Весићи, Митровићи, славе Аранђеловдан. Дошли су пре 20 година из Дубоне – подунавски срез. Куће су им у Сувој Турији у близини Кљештевице. Занимају се земљорадњом, израдом корита и свирачином.
Непознатог порекла су:
–Костадиновићи (Радоичићи, Ђурђевићи и Ивановићи) – славе Ђурђевдан.
–Јанковићи – славе Митровдан.
–Милосављевићи (Петровићи) – славе Ђурђиц.
–Милијановићи (Магдићи, Дејановићи и Васиљевићи) – славе Ђурђиц.
–Димитријевићи – славе Лучиндан.
–Живковићи – славе Ђурђевдан.
–Пауновићи – славе Ђурђиц.
ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Космај. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)