Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
24. октобар 2018. у 07:18
Војислав Ананић
ГОРДИЋ (п), у Капавици (Љубиње), Хргуду и Дабру (Столац), Љубињу и Мостару. Поријеклом су из Мратиња код Никшића. Старо им је презиме Мирослојевић. Дјеца “удовице Горде” узели су ово презиме. На Капавицу су доселили око 1850. године. Славе Мратиндан (59:207,289: 155:565).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
31. децембар 2025. у 21:26
Марко
РОДОСЛОВ ГОРДИЋА ИЗ КАПАВИЦЕ
Гордићи из Капавице славе Св. Краља Стефана Дечанског (Мратињдан) а по предању поријеклом су из Мратиња у Пива, данашња Црна Гора. Презиме су добили по удовици Гордани (Горди). И ако предање каже да је на Капавицу дошла Горда (Гордана) са синовима и да је отатле почело расељавање, послије дугог истраживања и доста обављених разговора, мишљења сам да је, у првој половини 18. вијека, на Капавицу дошао Видоје (Видак) Гордин син а да су се остала браћа раселила из Мратиња, не долазећи у Капавицу (Ако су и досељавали, нису се дуго задржавали на Капавици).
У „СЛУЖАВНИКУ“ штампаном 1580. године у штампарији которанина Јеролима Загоровића у Венецији, који се чува у Парохијској библиотеци „Јован Бован“ у Љубињу, стоји својеручан запис свештеника Николе Дунђеровића „ПИСА МИТАР ВИДОЈЕ(В) КРС У ЦРКВУ – ГОРДИЋ МИТАР У ЦРКВУ – СВЈАТАГО НИКОЛАЈА У ГРАДАЦУ ЗА СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ“.
Ово за сада представља по мојим сазнањима први (најстарији) писани траг Гордића из Капавице.
С обзиром да је свештеник Никола Дунђеровић сахрањен поред цркве у Грацу 1824. године предпоставка је да је Митар, који писа крс, био његов савременик а самим тим и отац Петров (≈1790), односно ђед Митров (1825-1890).
Св. Краљ Стефан Дечански – фреска у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Љубињу
На основу овог записа можемо узети да је Видоје, за сада, најстари предак Гордића из Капавице и по предању вјероватно један од Гординих синова.
Из горе наведеног се може закључити да су Гордићи присутни на Капавици већ половином 18. сољећа, чиме је оповргнуто тврђење (ако није грешком записано) историчара Ј. Дедијера да Гордићи из Мратиња на Капавицу долазе 1850. године (вјероватно 1750. године). У то вријеме по подацима и предањима које сам сакупио Гордићи се већ расељавају или су се раселили из Капавице.
Странице из Служавника са записом „ПИСА МИТАР ВИДОЈЕ(В) КРС У ЦРКВУ – ГОРДИЋ МИТАР У ЦРКВУ – СВЈАТАГО
НИКОЛАЈА У ГРАДАЦУ ЗА СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ“
Други писани траг Гордића из Капавице јесте у Попису херцеговачких избјеглица 1875-1878 на подручју општине Слано од 1. фебруара 1876. године, гдје је као домаћин уписан Митар Гордић са 9 чланова породице.
Податак са пописа од 26. октобра 1876. године, да се за Митра Гордића, наводи 7 чланова породице упућује на могућност смрти два члана породице док су били у избјеглиштву.
Овдје морам да поменем (јер је везан за устанак и Гордиће) и Николу (Илије) Гордића који се, приликом пописа устаника у Никшићу 1877. године, пише да је из Љубиња а не из Стоца (Хргуда), вјероватно из разлога што је рођен у Љубињу (Капавица). На основу овог можемо закључити да се Илија оженио на Капавици и да се са породицом одселио на Хргуд, послије 1821. године када је рођен Никола.
По предању Гордићи су се прво населили у капавичком засеоку Чепруси.