Порекло презимена, село Велико Крчмаре (Рача)

3. новембар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Велико Крчмаре (по књизи Крчмаре Велико), општина Рача. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села, земље и воде.

Велико Крчмаре је са леве стране пута идући од Крагујевца за Рачу, ближе Рачи него Крагујевцу. Оно је, као и суседна села, јако растурено, са омањим групама сродничких кућа.

Место Собовица је у атару Крчмарском и Јарушичком. На северу од Собовице је земљиште Кусаја, па ливаде у речици Крчмари, даље су Беле Баре (део Крчмара); њиве у Јасеновцу на северу Белих Бара, затим Ливаде, где у једној шумици има, на месту Гробљанско, старо гробље; даље на северузападу је Врановац, њиве и ливаде у потоку истог имена; Цукићско Гробље, затим Клисура, а на северу, у реци Крчмаре, крај насеља Капавац, па њиве и ливаде Коларница, Церјак итд, њиве до Малих Крчмара; Јаруге су крај насеља и земље.

Срећковићки Крај је до Војиновца, а Солила су у њиховом крају. Између Кусаје и Крчмара је Старо Село, до њега је Цукићки Крај, који се некада звао Медвеђа, према Врановцу и Цукићком Гробљу. Код Клисуре и у њој је крај Капавац до Виска. Између Капавца и Јаруге је крај Каменар.

Старине у селу.

1. Јован Јаћимовић нашао је у месту Голубици, риљајући виноград, на 60 цм дубине, код потока Мучибабе, огромно метално копље са израђеним лавовима. Ту је водио стари пут у турско доба. У мест Виску налазиле су се металне стреле. И Вићентије Јовановић је нашао старо копље.

2. Више општинске зграде нађен је је некакав аустријски новац из 1752. године, од сребра, величине динара.

3. У Старом Селу и у Цукићском Крају нађен је аустријски новац, врло танак, са јасно записаном 1626. годином, нешто већи од полудинарца.

4. У селу је била црква, коју су спалили Турци (спалио везир, који је дошао у Војиновац до Везирова Брда) и сада има много гробова и надгробних каменова у шуми. Ту су се налазили и црквени крстови. Са Везировог Брда у Војиновцу, прича се, видели су Турци, који су путовали са везиром, сабор код старе цркве крчмарске, где је сада гробље, па су дошли на сабор, народ растерали а цркву запалили. Веле, да су налазили осим камења, које се и данас види, и крстове па чак и једне маказе. На Црквини има четири крупна камена „белутка“, који су донету однекуд, из далека.

5. У Клисури, на земљишту до речице Крчмаре, стоје велике плоче, од страрог гробља, за које се прича да је од сватова, који су ту изгинули. Зову га Џидовско Гробље. Ту је било некада врло много камених надгробних споменика.

6. Село данас има два гробља. Цукићко Гробље је само за род Цукића. Оно је на међи Горњих Јарушина и Великих Крчмара. Ту су Цукићи најпре сахранили једног свог претка, да би тиме обележили међу (границу) између та два села, јер је био спор око тога.

7. На другом, новијем, гробљу у којем су сахрањивани садашњи родови и које је у близини старог, има ипак сигурних надгробних каменова из времена давнашњих. Велика већина се од њих добро одржала и надгробни споменици имају по три урезана крста. На једном камену има јасно записана 1798. година, на другим 1799. године.

Име селу.

Име Крчмари доводи се са именом Крчмарице Маре из народне песме. Веле, да је њена крчма била код Баре близу Виска, недалеко од садашњег пута. Народ село назива Мало и Велико Крчмаре а на питања – одговарају:
-Одакле се?
-Из Великих и Малих Крчмара.
-Где си био?
-У Великим и Малим Крчмарима.
-Куда ћеш?
-У Велико и Мало Крчмаре.

 

Порекло становништва.

Године 1813. становништво је бежало у Срем. И сада је тамо остало од рода Первиза, који нису хтели са осталима да се врате у своје село. Данас Велико Крчмаре има 150 кућа.

Первизи и Јоксимовићи: Живе у Старом Селу, Јарузи, Цукићком Крају и Капавцу. Доселили су се од Косова, па су се населили прво у крагујевачком Реснику, где их и данас има. Од њих је род Јоксимовићи, који су се растурили бежећи од куге. У Малим Крчмарима их има 15 кућа. Капавчани су прави Первизи. Име Первизи постало је, каже легенда, услед тога што је њихов предак био тврдица, па плаћајући порез спахији није хтео дати једну пару, а спахија је рекао: „Их ала си первиз“. Славе Ђурђиц.

Цукићи су у Цукићком Крају, Јарузи, Камењару и Капавцу. И они су били у Реснику дошавши од Новог Пазара (по казивању Аксентија Јаћимовића они су из „Врања“; вероватније из Крчмара, засеока Грубетића). И они и Парвизи сахрањивали су се у оном првом сеоском гробљу, где су се сахрањивали и из Војиновца. Презиме су добили по некој баби Цуки, Никољдан.

Срећковићи су у Срећковића Крају и Капавцу, дошла два брата од „солунска мора“, Раде и Стојан. Раде се потурчио у Београду и сада су му потомци у Турској и знају за ово сродство. Стојан је најпре подигао кућу у крагујевачком Реснику, одакле му је син прешао у Мало Крчмаре у време када је Карађорђе нападао Јагодину, па његови синови прешли у Велико Крчмаре, Никољдан.

Обрадовићи су дошли из Сипића, Ђурђиц.

Мијатовићи су, такође, дошли из Сипића, Ђурђиц.

Симићи су из Лапова, Никољдан.

Васиљевићи су из Јарушица, не каже се коју славу славе.

Лукићи су из Брзана, Митровдан.

Димитријевићи су из Кукљина код Крушевца, не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.