Порекло презимена, село Доње Јарушице (Рача)

1. новембар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Јарушице Доње (данас Доње Јарушице), општина Рача. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај, воде, земље, шуме, старине и остали подаци о селу.

Доње Јарушице је у пределу Лепенице, непосредно до села Горњих Јарушица, између Вратарске Механе и потока Кленовца и Калипоље. У Кленовац, са десне стране, утиче поток Топаловац, а у њега са десне стране утиче поток Мановац. Јаруга се састаје са Чесменим Потоком. Лекин Поток је до Сладуна. Између Јаруге и Лекиног Потока је Маџарско Гробље. У близини њега било је спасхијско гувно, а више места Турске су били спахијски кошеви.

Место Грабак са старим гробљем и камењем је са десне стране реке Раче. Ту је Страна, где је нађен омањи ковчег, а према њему, са леве стране реке, је Пањевачки Поток, па даље Дебељак, Доње Поље (њиве), па Јабуковачка Гочобија, Крајно Брдо или Сладун више црквених забрана и под њим црква, за коју се држи да је била манастир. Није нађен никакав натпис о старини цркве.

Више гробља, код Записа, налажени су гробови од камених плоча са свих страна, као и ковчег са лонцем унутра и у лонцу кошчице и нека, веле, жутињава земља. Гробови имају плоче дебљине шаке, 93 цм дужине и 63 цм ширине или 79 цм дужине и 54 цм ширине и мање. На једном месту нађено је на 10 до 15 цм дубине сасвим лепо очуван ковчег са шкриљачким каменом (вађен у каменолому у истом селу) на свим странама и доле; 1 метар дужине а 46 ширине, окренут истоку. Лонац је био већ извађен. Још неколико таквих гробова је нађено, тако да је то несумњиво прастаро српско гробље. Оно је на врло лепом месту, на једној отвореној и широкој узвишици изнад реке Раче, са њене леве стране. По њиви, где су нађени ови гробови, има доста неравнина што указује да су ту биле хумке.

Такозвано Маџарско Гробље је у Црквеном Потоку, ниже цркве, обрасло у шуму. на истоку од Црквеног Забрана је брдо са виноградима. До њега на северној страни је Качара, па поток Збеговиште, о којем ништа у селу на знају. Између Качаре и Збеговишта је брдо Голаћ. Још је са десне стране реке Первинско Поље (у Крчмарима има род Первизовићи, који су се најпре настанили на овом земљишту): Клокина Јаруга је до Гробака, одвојена од њега јаругом.

Има једно старо гробље на Стрњикама, ниже јаруга која иде од цркве, а друго гробље је даље низ реку Рачу код једне воденице „поточаре“ на месту Грабаку, оба врло стара.

На месту Страни, близу данашњег гробља, испод једне ниске хумчице, пронађен је гроб од камених плоча са лонцима пуних костију. Више цркве има неколико старих надгробних каменова, два су висока, од којих један има натпис „1810″ година, а на другом име неког Радивојевића (ове породице има у космајском селу Губеревцима), који је умро 1827. године; има и неколико мањих каменова, од којих је један врло широк са урезаним крстом.

У њиви Дебљацима, близу среског пута, налажени су многи стари предмети од гвожђа, међу њима копља и ножеви. Ту је нађен и стари сребрнии новац као и аустријске бакарне паре. Сребрни новац је са грчким а други са латинским натписима на њима. Новица Павловић свештеник јарушички, предао је један аустрисјки сребрни новчић из 1710. године, који је нађен у атару овог села.

Петар Милосављевић, из Горњих Јарушица, има златан новац, који је нађен на месту Лиснику, близу Трске, где су некада били спахијски-турски кошеви. На једној страни тог новца представљен је цар са скиптаром у десној руци (и на њему крст), а са кубетом и крстом у левој руци. Около има неразумљив натпис а на другој страни је царица са круном на глави и са дететом у десној руци, а около је некакав неразмљив натпис.

Живојин Томић, из Горњих Јарушица, има сребрни новац Хадријана Августа, који је пронашао код куће у воћњаку, у Врановцу, приликом копања. Његов брат је нашао новац цара Сигмунда из 1598. године. Он је на чеири места пробушен што предпоставља да је употребљаван као накит.

Данашња црква је сазидана на темељу врло старе црквице, која је била скоро затрпана и стајале су само зидине. причају да су ту тајно долазили калуђери и палили свеће на њој. На вратима старе цркве пише: „Храм Светих Архистратигов 13 јула *рушвицама“. Овај стари храм пронађен је 1822. године у кршу.

*Прво слово је обрнуто латинично слово „R“

Године 1824. године блаженопочивши Милош Обреновић књаз српски обновио га је о свом трошку. Око цркве саградили су људи из суседних села своје кућице („ћелије“) за ноћивање својих сељака који дођу цркви. Црква се сматра за светињу и многи болесници долазе на молитву. Код цркве има два извора, бунара. Све то подсећа на манастир. Зидови око цркве зову „град“.

До данашњег гробља је било старо гробље, које је већим делом растурено, а у пољу близу Покозице, према селу, има и данас у шуми старо гробље са камењем. Има их таквих четири у Доњим Јарушицама.

Доње Јарушице немају крајеве.

Име селу.

Као и суседно село Горње Јарушице, ово село је добило име по бројним јаругама у овом селу.

 

Порекло становништва.

У овом селу су ови родови:

Степановићи су се одавно доселили из нешевачког (тако пише, не зна се да ли је нишки или крушевачки, оп. Милодан) краја. Имају кумство у Кијеву код Београда, Никољдан.

Петронијевићи су се доселили од крушавачког краја. Стара слава им је била Стевањдан па су је променили, јер су побегли од Турака, и данас секу колач на тај дан. Кумови су им у Доњој Рачи, Алимпијевдан.

Цветићи и Лазићи су врло стара породица, доселили су се од Јагодине; има их по „Турској“ (Старој Србији) и по Срему, Никољдан.

Миловановићи и Милосављевићи, прадед се доселио из Тимока, Ђурђевдан.

Костићи су пореклом од Циганина који се оженио Српкињом, Никољдан.

Јевтићи су исти род са Матијашевићима из Губеревца, Јовањдан.

Шарићи и Илијићи не знају за своју старину, Аранђеловдан.

Млађи досељеници су:

Пантићи су од Пантића у Трнави, Јовањдан.

Цукићи су из Крамара, Никољдан.

 

ИЗВОР: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.