Порекло презимена, село Радаслије (Гламоч)

22. октобар 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Радаслије, општина Гламоч. Стање из 1920-21. године. Према истраживању Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Привредне прилике.

Изнад села је паша са шумом и смреком на главицама: Малој Стражи, Пашалици, Великој Стражи, Башића Главици, Медвед-Потоку и Аџалића Гају. Ливаде се у Згоновима. На Башића Потоку има девет млинова. Испод села, крај пута је „пилана” Крстановића; он купује шуму од државе, а има и приватне.

Положај и тип.

Куће леже ивицом, испод шумовите косе. У сред села је Башића Врело,

Кућа има: Радаслића 12, Башића 7, Бајрића 2, Ћирића 2, Вујнића 1, Париповића 1, Ивића 1, Козоморе 1, Ђапића 1, Шкраба 1, Јукића 1, Антабака 1, Чачија 2 и Биланџија 2. Куће Радаслића су у групи, до врела. Нзихове куће су одвојене од кућа Башића речицом. Од кућа Ћирића, последњих мухамеданских кућа, удаљене су куће православних кмета (Вујнића, Париповића, Ивића и Козоморе). Даље, почев са Ћапићем настају куће најмлађих досељеника, далматинских католика. Куће Ђапића и Шкраба растављене су њивом и ливадом, растојањем око 80 м. Испод села на путу око стругаре су куће: Крстановића I, Аврама 1 и Митровића 1. Око 1840 године у селу су биле куће: Радаслића 2, Башића 1 и Наиповића 1.

 

Старине и порекло становништва.

За „угарског вакта“ ово се село звало Забуковље. Испод куће је била црква Јабланица и гробље православних.

Радаслићи су пореклом из Родоса (?), до Цариграда. Њихов предак паша „освојио је прво Ливно”, тамо „стајао“ шест до седам година и онда дошао овде. Умро је, како његови потомци рачунају по натпису на надгробном споменику, 1537. године. Укопани су један до другог: паша, сеид и коњ. Паша је овде био подигао џамију. „Букадар земан” после пашине смрти, Јанковић је био отишао у Стамбол, тамо „изучио турску књигу” и враћајући се кући „клањао уз рамазан код Филиповића у Оџаку. Дошавши у Котаре, дигне војску, „зађе уз Босну робити“, запали џамије у Радаслијама и Гламочу и турско село Опачац у Хомару (које се после тога није ни „направило“) и погине у Дувну.

Исламовићи (старо презиме Наиповићи) јесу из Доњег Вакуфа. Њиховог претка довео је као хоџу паша Радаслија. Двојица Наиповића су „опотребили па отпртљали у Бања-Луку прије Аустрије”.

Башићи су из Јакира. „Много година послије Јанковића“ Башић отме сестру Радаслића, отрује јој брата и узме пола имања; иза отрованог брата рстала је трудна жена, која је родила мушко дете. Радасије су имале Срб и Трубар. Али-бег Башић прода ова крајинска села Куленовићима и од тог новца намести кулу у Јакиру. Башићи су доцније били кесеџије и двојица су удављена.

Париповић слави Св. Луку. Он је стари досељеник непознатог порекла и дошао је у кметство Башићима.

Ћирићи су се доселили из Гламоча „при]е Аустрије“; купили су имање од Исламовића, кад су ови одселили у Бања-Луку.

Вујнић слави Св. Николу. Ушао је удовици у кућу „пред Аустрију“; слави Св. Јована.

Ивић је доселио из Брањежаца у кметство Башићима „пред Аустрију“; слави Св. Јована.

Козомора је доселио из Богдаша „пред Аустрију” у кметство. Слави Св. Ђорђа.

Шкрабо се доселио из Лиштана (у Ливањском Пољу) око 1881. године.

Биланџије су доселиле од Цетине око 1893. године.

Ђапић се доселио из Бителића (крд Сиња) око 1896. г.

Чачије су се доселиле од Цетине око 1901. године.

Антабак се дрселио из Рујана (у Ливањском Пољу) 1905. год.; он је ушао удовици у кућу.

Године 1909.  су дошли:

Крстановић из Гламоча;

и Аврам, кафеџија, из Ђуличана.

Јукић се доселио из Бителића 1911. године.

Бајрићи су се доселили из Гламоча 1911. год.; овде су дошли на имање, које су добили као мираз од Башића.

Митранић је дошао из Гламоча 1912. год.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.