Порекло презимена Старац

14. септембар 2013.

коментара: 0

Презиме Старац истражили су Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић у рубрици Корени (франкфуртске „Вести“):

 

Из Торонта (Канада), пише нам г-ђа Душанка Старац-Асић (или Ашић, можда и Ајић – није сасвим читко, а сва три презимена постоје), родом из Новог Карловца, некадашњих “Саса”, у Срему, интересује се за девојачко презиме Старац. О свом пореклу, нажалост, не зна готово ништа, јер јој је отац умро пре него што се родила, а стричеви, млађи од њега, нису памтили породично предање. У селу их, међутим, називају и Чарапићи односно Вој(и)ни, према претку Воји Чарапићу који је бежећи од Турака “дошао из Србије”. У селу су га примили “старица и старац”, од којих је “наследио малу кућу, те у знак захвалности узео презиме Старац”. Читатељка не зна да ли су ови стари били Срби, односно православни, као ни коју су крсну славу славили њени преци Чарапићи.

Ипак, и из овако оскудних података, усуђујемо се да изнесемо неколико поставки могућег решења њеног порекла. Немамо податке за Срем, али су породице с презименом Старац забележене у блиској Шајкашкој, на простору између леве обале Дунава и ушћа Тисе: 1755. у Чуругу, а 1794. у Ботошу. Постоји и презиме Стараш, што сматрамо писарском омашком, у Шанцу, затим Старачки у Старом Бечеју, а Старчеви у Госпођинцима, Надаљу, Турији, Шајкашу и Шанцу Ковиљском. Знајући за народску праксу скраћивања презимена и административно изостављање наставка ић, односно преиначавање у породични надимак, сигурни смо да су сви ови облици настали од презимена Старчевић. Зна се да су се те фамилије, као и бројне друге, од почетка до друге половине 18. века, насељавале из западних крајева – Лике, Баније, са Кордуна и из Далмације. Посебно, између 1776. и 1885, кад је у Сасе, Белегиш и Сурдук дошло 365 фамилија са 3.192 “душе”, од којих је 159 припадало свештеничким породицама. Врло је могуће да се управо и на њих односи оцена граничарског службеника коју преводимо с немачког да је то “изузетно диваљ и непокоран елеменат”!

О Старчевићима сад не можемо опширније писати јер је то велики број фамилија српског порекла које су кренуле од Пљеваља, преко Босне до Поуња, па споменутих крајева ускочких посада и Војне границе. Док су у старом завичају славили Св. Луку, у међувремену су мењали крсна имена и тако овде славили Јовањдан, Аранђеловдан и Никољдан, а неки су се покатоличили и денационализовали, и изјашњавали се као припадници етничке групе Буњевци, односно потпуно кроатизовали.

 

ИЗВОР: Мр Радомир Д. Ракић и Вера Станисављевић-Ракић, „Корени“, порекло српских породица и презимена, рубрика из франкфуртских „Вести“

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.