Порекло становништва села Жељуша, у Бијелом Пољу, код Мостара. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
С јужне и западне стране главичице Умца у сјеверозападном дијелу Бијелог Поља.
Село се не дијели на махале, јако је разбијена типа, сродничке куће образују мале групе.
Један дио села купио је иза окупације своју земљу код Ћехоја у Бањ Долима и Рат Камену у коњичком котару и ту љети изгоне стоку. Други дио укметио се и на земљу у Застољу и на Зијемљима, па ту изгоне стоку. У планини остају дуже, од Спасова до Лучина дне.
О постанку села и његова имена не зна се ништа. Било је „стећака“ с десне стране цесте па су их употребили за цркву.
- Православни ТИЛИМБАТИ су најстарија породица. Од православних породица у Бијелом Пољу, Пејде у Кутима су најстарији, а одмах иза њих су Тилимбати, који су веома давно доселили из Попова. Исто су племе са Зечевима у Мостару. Славе Васиљевдан.
- ШАГОВНОВИЋА „ђедов ђед“ доселио с Баљака у Рудинама. Славе Јовањдан.
- ПИШТАЛО је од братства Огњановића у Бањанима. Дошли су прије куге. Славе Јовањдан.
- „Нема још ни сто година“ како су ДАБИЋИ доселили са Жрвња у билећском котару. Славе Ђурђевдан.
- ТЕЛЕБАКОВ дјед је из Љубомира. Слави Јовањдан.
- ДРАГИЋИсу старином из Корјенића; овамо су доселили прије 80 година с Рашке Горе. Славе Аранђеловдан.
- РАДОВИЋИ су од братства Аврамовића, из Бјелица у Црној Гори. Славе Петковицу.
- БОЈАНИЋА мати удала се за Радовића у Жељушу, па превела и њега из Богодола. Слави Лучиндан.
- Осим ових православних породица овдје су и Муслимани ЗВОНИЋИ, који каткад живе овдје, а каткад у Мостару. Овдје су почели да долазе прије 30 година, имају своју земљу.
ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић.
28. јул 2020. у 20:31
Бојлер
Нема Телебака који славе Јовањдан, сви славе Никољдан. Дедијер је направио грешку.