Порекло презимена, село Петница (Чачак)

16. август 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Петница, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку.

У самом подножју планине Јелице, на њеној северној страни, простире се село Петница, једно од мањих насеља општине Чачак. Северно је Премећа, североисточно Жаочани, источно Лазац (општина Краљево), а западно Брезовице.

Мештани тврде да су име овом селу дали насељеници још у XIV и XV веку дошавши из Петнице у Црној Гори.

Називи појединих потеса у селу чувају успомене на људе који су ту живели: Бабино бреме, Аџино брдо, Ћировача, Маркуша, Царевац и Васиљевиће парлог, или су прозвани по изворима (Бубан), карактеристичним бојама у јесен (Рујево брдо) или по окупљању птица (Гавраново брдо). Реке и потоци добили су имена по самом насељу или појединим родовима у њему: Петничка река, Премећка река, Милекића поток и Стеванов поток.

Најстарије насеље налазило се на потесу Селиште.

Сеоска слава (обетина) је на први дан Тројица.

Петница се први пут помиње 1476. године као село у кнежини кнеза Ђурђа, сина Станислава. Имала је 14 кућа са 23 ожењене мушке главе, примићурном (старешина села) Милошем Турчевићем и једним теклићем. Године 1528. пописано је село Горња Петница у нахији Морава са девет кућа, у којима је, осим домаћина, живело 19 одраслих (пунолетних мушкараца). Они су били власи (сточари), а само један – ратај (ратар). Године 1576.  Горња Петница имала је 11 кућа и њени житељи плаћали су своме спахији 1.200 акчи феудалних дажбина. Дефтер из 1560. године „зна“ за Горњу, Средњу и Доњу Петницу, у којима је становништво потпуно исламизовано. У 18 муслиманских кућа, сем домаћина, живела су још четири одрасла мушкарца. Обавезе према спахији износиле су 3.641 акчи.

Петница се 1820/21. године налазила у пожешкој нахији. Имала је 19 домаћинстава са 22 ожењене и 75 арачких глава. Године 1821/22. у Петници, селу у трнавском срезу, пописано је: 22 куће, 28 пореских и 62 арачке главе. Касније, до 1890. године, село је у састав општине Лазац, а тада су Петница и Премећа образовале општину петничку, која није била дугог века.

Данас село припада општини Чачак. Године 1871. овде је пописано 368 житеља у 93 домаћинстава, а деценију касније – 309 становника у 88 домаћинстава. Речитијег податка о одсељавању из Петнице нема.

Становништво села у целини је досељеничко.

Васиљевићи (8 к, Лучиндан) су у XVIII веку стигли из Старог Влаха, а даљим пореклом су Никшићи. Презиме им је изведено из имена неког претка, Васиља. После другог светског рата настанили су се и у Чачку, Зрењанину, Горичанима (Чачак), Краљеву, Баљевцу, Мачкату (Чајетина) и Крагујевцу.

Пузићи (7 к, Ђурђиц) су под крај XVIII века стигли из околине Сјенице, с тим што се један њихов део задржао у драгачевском Тијању. Неки њихов предак био је призећен (припуз), па отуда и овакво презиме. После 1950. године неки Пузићи су се настанили и у Чачку, Мрсаћу, Краљеву и Крагујевцу.

Вељовићи (3 к, Никољдан) су из правца Санџака досељени под крај XVIII века. Презименом чувају успомену на претка Веља. После 1950. године образовали су своја домаћинства и у Чачку, Љубићу (Чачак) и Трстенику.

Белопавловићи (15 к, Петковдан) су придошлице из истоименог црногорског племена, на што упућује и њихово презиме. У овај крај (и суседни Лазац) пристигли су пред први српски устанак, у коме су неки од њих учествовали. Почели су се селити пре другог светског рата у Београд (4 к), а касније и у Чачак (5 к), Атеницу код Чачка (1 к), Краљево (више домова), Адране, Мрсаћ, Буковицу код Краљева, Горичане, Ниш и Холандију (по 1 к), а један је на привременом раду у Канади.

Стевановићи (10 к, Јовањдан – 20. јануар) су доселци са почетка XIX века однекуд из Црне Горе, преко Санџака. Презиме им је изведено из имена претка Стевана. После другог светског рата настанили су се и у Чачку, Краљеву, Горичанима (Чачак), Дедевцима (Краљево), Сплиту и Мршинцима (Чачак).

Гордићи (2 к, Мратиндан) су у Карађорђево доба добегли из Рутоша код Нове Вароши. Презиме им је изведено из речи горд, гордост. Овде је стигао Саво Гордић, „дошљак жени у кућу, у Вељовиће.“ Привенчао се за Инђију Вељовић. Имали су сина Лазара, а овај Милорада и Михаила. Милорадова даља лоза: Божидар – Борисав и Милосав, чији су синови Милутин и Негослав. Михаило је имао три сина: Добросава (погинуо у првом светском рату), Младена (такође неожењен погинуо у првом светском рату) и Милана, чији су потомци женска деца.

Буревићи (2 к, Никољдан) су досељени 1815. године из Опаљеника (моравички крај), а порекло њиховог презимена није јасно. После другог светског рата образовали су по једно домаћинство у Чачку и Западној Немачкој.

Сремчевићи (14 к, Јовањдан – 20. јануар) су од Чалуковића из суседне Премеће. Потомци су Стевана Чалуковића, који је у време првог српског устанка (након некаквог сукоба с братом) побегао у Срем и отуда се вратио у „сремском оделу“. Стеван је као Сремац пописан 1822. године. По једно домаћинство имају и у Брезовицама (Чачак), Чачку, Београду, Краљеву и Пули.

Борисављевићи (1 к, Аранђеловдан) су добегли 1876. године из Старог Влаха. Презиме је им изведено из имена неког претка Борисава. После 1950. године образовали су једно домаћинство и у Чачку.

Мајсторовићи (6 к, Михољдан) су средином XIX века прешли из суседних Брезовица. Неки њихови преци живели су овде и раније – 1822. године унесени су у чибучки тефтер. Презиме им је образовано од мајсторлука претка Милоша ковача. После 1950. године настањивали су се и у Чачку, Краљеву и западној Немачкој.

Стојановићи (2 к, Никољдан) су 1914. године прешли из оближњих драгачевских Горачића. Презименом чувају успомену на неког претка Стојана. Једно домаћинство образовали су и у Београду.

Гајићи (1 к, Петковдан): Милош се из суседне Буковице (Краљево) призетио пред први српски рат у Белопавловиће. Презиме овог рода упућује на неког претка Гаја. Једно домаћинство (од 1955. године) образовали су и у Чачку.

Петровићи (1 к, Лучиндан) су стигли „с Чева“ у Црној Гори некако у исто време. Презименом чувају успомену на претка Петра. После другог светског рата неки су се одселили у Чачак (2 к).

Милинковићи (1 к, Никољдан): Радомир је из оближњих Качулица дошао на мираз у Пејовиће (којих више у селу нема). Презиме овог рода упућује на неког претка Михаила.

Бојовићи (3 к, Петковдан): Танасије је из суседних Брезовица 1914. године дошао на мираз у Белопавловиће. Презименом чувају успомену на претка Боја. Има их и у Краљеву, Чачку и Горњем Милановцу.

Станишићи (1 к, Врачеви) су после првог светског рата досељени из драгачевских Властељица. Од претка Станише остало им је презиме. Једно њихово домаћинство постоји и у Чачку.

Миладиновићи (2 к, Ђурђиц) су нешто раније прешли из суседног Ласца. Презименом чувају успомену на неког претка Миладина.

Милијановићи (2 к, Аранђеловдан): Радоје је прешао из Ласца 1930. године. Ово презиме упућује на име претка Милијана. Једно домаћинство овог рода постоји и у Чачку.

Мандићи (1 к, Ђурђевдан): Обрен је преселица из суседне Премеће. Презиме овог рода образовано је од имена неке Манде.

Стојићи (1 к, Лучиндан): Марко се из Буковице (Краљево) привенчао 1932. године у Васиљевиће. Даљим пореклом су Никшићи. Презиме им је од имена Стоја, за коју не знају када је живела. Настанили су се (по 1 к) и у Београду, Чачку, Жаочанима (Чачак) и Дракичићима (Краљево).

Тодоровићи I (1 к, Лучиндан): Димитрије се из суседне Премеће привенчао у Пејовиће (којих више нема) 1933. године. Презименом чувају успомену на неког претка Тодора.

Тодоровићи II (1 к, Никољдан): Александар је дошао из Рајца (Чачак) 1936. године. Од претка Тодора овај род добио је породично име. Има их и у Слатини, Ивањици и Заблаћу (Чачак).

Секулићи (2 к, Никољдан) су 1937. године досељени из Ерчега (моравички крај). Презименом чувају успомену на претка Секулу. После 1950. године формирали су домаћинства и у Чачку, Београду и Краљеву.

Богићевићи (1 к, Јовањдан – 20. јануар): Миланко се из оближњих Качулица призетио пре четири деценије у Пузиће. На претка Богића упућује овог рода. Једно домаћинство образовали су и у Чачку.

Чалуковићи (1 к, Јовањдан – 20. јануар): Драгиша је 1960. године прешао из суседне Премеће на своје имање у Петницу, где су и у XIX веку живели неки његови преци. Није јасно порекло овог презимена. После 1950. године неки су се одселили у Београд, Задар и Смедерево.

Сјеничићи (1 к, Лучиндан): Драган је из Горачића (Драгачево) дошао 1955. године. Даљим пореклом овај род је из околине Сјенице, на што упућује и само презиме.

Бешевићи (1 к, Аранђеловдан): Милоје је из суседне Премеће прешао 1960. године. Презиме овог рода највероватније је родовско…

Иначе, документа из XIX и XX века помињу још неке родове у Петници, који су одсељени, изумрли или променили презиме. То су: Пејовићи (стари досељенички род из Старог Влаха, иначе Никшићи пореклом), Красо (1837. године овде је имао кафану Радивоје Красо, родом из Брезовица, потписиван и као Брезовац), Милојевићи, Аврамовићи, Савићевићи, Весовићи, Стефановићи (ако нису Стевановићи или, можда, Сремчевићи – потомци Стефана Сремца), Јовићевићи, Василијевићи (ако нису Васиљевићи), Царевићи (живели на потесу Царевац, можда пореклом из Драгачевских Горачића, где и данас има Царевића) и Божанићи. Матице кажу, такође, да је 1883. године у Петници Димитрије Којић (70), рођен у Атеници код Чачка, 1896 – Вито Шулубура (45), рођен у Лиси (Драгачево), а 1913 – Тома Мариновић (64), рођен у Буковику (Стари Влах). Иначе, у Петници су до 1950. године, када су се одселили у Панчевачки рит и Београд, живели и цигани Николићи, ковачи. Нешто раније и Луковићи, пореклом из Дракчића (Краљево), по којима се у селу назива један извор.

ИЗВОР: Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку, XIX, Чачак 1990, стр. 163-167.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.