Порекло презимена, село Петница (Чачак) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Петница, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 11. марта 198 Порекло становништва села Петница, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 11. марта 198 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Петница (Чачак)

Порекло презимена, село Петница (Чачак)

Порекло становништва села Петница, град Чачак. Према истраживању Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављеном у Чачанском гласу 11. марта 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

 

Према проучавањима Хазима Шабановића, у турским дефтерима село Петница први пут се помиње 1476. године са 14 кућа у којима је било 23 одрасле мушке главе. Налазило се у кнежини кнеза Јована, сина Станисављевог. У селу су тада живели још и примићур (сеоски кнез) Милош Турчевић и један теклич (курир). Године 1528. село се помиње као Горња Петница у нахији Морави са девет кућа у којима је сем домаћина, живело још 19 одраслих мушких глава. Овде је био и један ратаг (земљорадник на чифлуку). Горња Петница је 1516. имала 11 кућа. Спахији су мештани плаћали 1200 акчи дажбина. Већ 1560. помињу се Горња, Средња и Доња Петница, које су било потпуно исламизиране. У њима је било 18 муслиманских кућа, са 18 одраслих мушкараца. Села су спахији плаћала 3641 акчу дажбина.

Од тада, па све до другог српског устанка, о Петници готово и да нема историјских записа. Године 1820/21. у селу је пописано 19 кућа, 22 ожењене и 64 арачке главе. Петница је тада припадала пожешкој нахији. Наредних година, повећавао се и број домова и број житеља.

Порекло породица

Петница је 1948. имала 441 становника, а 1981. године – 458. Данашње становништво је у целини досељеничко. Најстарији родови овде су стигли под крај XVIII века. Ипак, најмасовније досељавање било је у првим деценијама и под крај XIX столећа. Користећи матичне књиге, епитафе са споменика и казивања најстаријих памћеника, успели смо да дођемо до података о пореклу и времену досељавања свих фамилија.

Васиљевићи (8 кућа) су досељени из Старог Влаха у другој половини XVIII века.

Пузићи (7 кућа) су стигли „од Сјенице“ под крај XVIII века.

Вељовићи (3 куће) су однекуд из Санџака досељени пред Карађорђев устанак.

Белопавловићи (15 кућа) су почетком XIX века дошли „од Сјенице“, а пореклом су из Црне Горе. (Има мишљења да је ово досељавање било после 1825. године)

Стевановићи (10 кућа) су стигли у село из Црне Горе почетком XIX века.

Сремчевићи (14 кућа) су од Стевановића. Средином XIX века један човек из Стевановића побегао је у Срем. Када се отуда вратио, добио је презиме Сремчевић.

Гордићи (2 куће); Дошао је из околине Белог Поља најпре у Маскову Сава Гордић, а одавде се привенчао у Вељовиће у време прве владе кнеза Милоша Обреновића.

Буревићи (2 куће) су прешли из Горичана у другој половини XIX века.

Борисављевићи (1 кућа) су досељени из Старог Влаха у другој половини XIX века.

Гајићи (1 кућа); Досељени у Белопавловиће пред први светски рат из моравичког краја.

Мајсторовићи (6 кућа) су прешли из Брезовица пред крај XIX века.

Петровићи (1 кућа) су стигли с Чева у Црној Гори почетком XX века.

Милинковићи (1 кућа) су припузи у Пејовићима (којих више нема) из Качулица почетком XX века.

Бојовићи (3 куће) су припузи у Белопавловићима из Брезовица од 1912. године.

Стојановићи (2 куће) су досељени у Вељовиће из Горачића (Драгачево) 1914. године.

Станишићи (1 кућа) су дошли из Каоне (Драгачево) после првог светског рата.

Милијановићи (2 куће) су прешли из Ласца после првог светског рата.

Мандићи (1 кућа); Из Премеће после 1930. године.

Стојићи (1 кућа) су досељени из Буковице код Краљева после 1930. године.

Тодоровићи (1 кућа) су стигли из Рајца 1936. године.

Секулићи (2 куће) су досељени из Ерчега (моравички крај) 1937. године.

Сјеничићи (1 кућа) су дошли из Горачића (Драгачево) после другог светског рата.

Богићевићи (1 кућа) су припузи у Пузићима од пре 35 година.

Чалуковићи (1 кућа) су стигли из Премеће после 1960. године.

Бешевићи (1 кућа) су се населили у Чоловићима (којих више нема) око 1960. године.

Историјски списи помињу још неке родове у Петници, који више нема: Миливојевићи (1836), Вељковићи (1838), Аврамовићи (1842) затим Пејовићи и неки други.

 

ИЗВОР: Истраживање Мирослава Мила Мојсиловића и Радована М. Маринковића објављено у Чачанском гласу 11. марта 1983. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top