Порекло презимена, село Слатина (Андријевица)

Порекло становништва села Слатина, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Слатина лежи до Присоје, на североисточној страни на благом нагибу Кобил-горе. Дугачка је (и. — з.) око 45 минути, а широка (с.-ј.) око 1/2 сахата.

Ово село има највише комуна испаша и радних земаља, тако да од Лима до планине Кључа његову земљу ничија не предваја, а то је даљина око 5 сахати »живога“ хода. Скоро сваки Слатињанин има по две куће: једну у селу, а другу у планини, где више од пола године живи. Сразмерно становништву Слатина је и стоком најбогатија. На поменутим комунима може се сејати жито, али онај који посеје жито на комувској баштини, не може ту земљу сматрати као својину, него и даље остаје за комун. То друга села васојевичка не допуштају.

Већи део села натапа се од оних извора Градишнице који извиру поврх села Забрђа, а мањи део до Присојачког Потока.

Слатињанима је планина Лиса, која им је, као и Присојанима и Салевићанима, далеко 2 и по — 3 сахата. Али како имају, као што рекосмо, много комуна, то се на Лису слабо и окрећу, него тамо издижу само сиромашнији сељаци.

Слатина има два гробља. На једном од њих находи се стара црквина, од које се и сада налази једна црноборова (лучева) греда. За ову цркву народно предање вели да је грађена од црноборовине, која је доношена из Костреша (баш изнад ње), где се данас не налази никаквих трагова од борова.

По дну Слатине а поред Лима левом му обалом иде онај главни пут од Берана у Црну Гору. Од тог главног пута иде један уза Слатину, којим се лети иде у Колашин и којим Бојовићи и Анџелађани иду у планину. Тим се путем вуче и гора за суседна села и за варош Андријевицу.

У овом селу има 108 кућа са 683 становника. Ови су сви Новаковићи: Рачићи и Матовићи (Салевићи).

Слатињани су мало друкчији од осталих Васојевића, како по говору тако и по држању.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 588-589). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.