Порекло презимена, село Добротин (Бајина Башта)

Порекло становништва села Добротин, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Село је на обема обалама Дервенте и у њеном доњем току, северно од Дуба; спушта се низ реку до њеног ушћа.

Узвишења су око села: од запада Бареш, Шумарице и Бурмаско Брдо, од југа Чолића Брдо (Чолово Брдо) и Дервента, од истока Кузманово Брдо, од севера Орница и до Дервенте Војчић-Брдо.

У Добротину су речице: Ријека и Лазића Поток (и Ријека). Извори су: Смаиновац, Бејтина Вода, Асановац и Вујина Вода.

У селу су брда: Смајино Брдо, Синановац, Асановац, Црвена Орница, Чолов Камен, Стијена, Јавор, Лазића Брдо и Гуштерица.

Имена потеса су: Луке, Јавор, Чоловина, Смајовина, Диздаревача, Дузлук, Бијела Стијена, Трла, Котор, Долови, Баре и Локва.

Јасно се дају разликовати два велика краја, Добротин и Кокоштица. Добротин је под вишесавским Висом, подељен у три лепо прегледне махале: Чоладију, Ерску Малу и Горњу Малу. Кокоштица је под Јаворином и Драксином и чине је неколике мање махале.

Стара гробља у Дервенти, Кокоштици и на Вису докази су старости овог села. Још су свежи утисци код сељака о муслиманским родовима који су били по Добротину насељени. Старији људи су кадри и данас избројати имена неколиких муслимана домаћина и јасно назначити, где су им биле куће а где џамија с гробљем. Они су били у заједници с православнима и мисли се да су се тек 1810. год. иселили и прешли у Босну. Стари добротински родови одселили су у села око Бранковине, затим у Босну и низ Дрину.

Најстарији су род, од пре 250 година:

Игњовићи, названи Ерци. Игњо Ерац дошао је чак од Херцег-Новог, прво у Бајину Башту и тек после прешао у ово село, опет, као у Бајину Башту, у службу неком бегу. После подуже службе, кад се упознао са местом, остане овде, насели се поред Турака, ожени доста доцкан из Осата, из села Црвице, узме девојку, која му прво роди тројанце: Ненада, Нешка и Трифка. Доживела је да сва три сина изведе на пут и да их ожени. Од Ненада су: Јеремићи, Вујићи и Димитријевићи, од Трифка су: Трифуновићи, Николићи и Танасковићи, од Нешка су: Нешковићи, Ивановићи и Лазићи. Ове три велике породице чине Ерски Крај, много се селе ради трговине, заната и државне службе (68 к.; Св. Арханђел).

Пре 150 година дошли су:

Симићи. Предак Симића звао се Мелентије, дошао је из Колашина (Црна Гора) и населио се под Јаворином и до Костојевића. Симићи су се селили и има их по подринским селима (27 к.; Св. Никола).

Чолићи, испод Ераца, дошли су из Колашина; довео их неки Чола, по коме су назвати и Чоладија. Чоладија се много множила и расељавала, има је по селима око ваљевске Каменице (28, к.; Ђурђиц).

У Добротин се више нико и никад није могао населити. Село није имало простора за нове досељенике. У Ерце су ушле четири породице са стране, али су изгубиле презиме и славу. И у Чоладији има овакве две породице.

У селу има 9 родова са 123 дома.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 399-340), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић