Poreklo stanovništva sela Svojdrug, opština Bajina Bašta. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Od Jelinskog Potoka, na sever niz Drinu, do ušća rečice Kozjaka u Drinu, pa od Jelina na sever preko visokih kosa Strmenjače i Perunike sve do poslednjih povlenskih visova Jasenovca, Proseka i Lučevika uz suviše stešnjenu Svojdrušku ili Begovsku Reku, prostire se ovo i suviše razvučeno i razbijeno selo.
Oko sela su uzvišenja: od juga Jelinska Kosa, Petriča, Jelin, od severa Kozjak, Perunika, Ćirinac, Crvena Stijena, Lučevik i Jasenovac, od istoka Zvijezdica i Bočornica.
U selu su ove reke i rečice (potoci): Svojdruška Rijeka, Jasenovački Potok, Lučeviški Potok, Perunički Potok, Crkveni Potok, Baranski Potok, Petrički Potok. Od mnogih izvora važni su: Studena Voda, Milojeva Voda, Petriča, Hladna Voda, Crkvenac, Popova Voda, Vodica, Stublina, Točak, Babina Voda, Hlađana Voda, Juriševac, Hajdučka Voda i Ponor.
Na levoj strani sela su brda: Strmenica, Kućerine, Kućište, Starčev Grob, Nedeljkov Grob, a na desnoj Vračar, Begovac, Rnje, Kotli, Sokolovac, Popovo Brdo, Crkvina, Stijena i Kičer.
Njive se zovu: Polje, Luke, Bare, Barice, Trska, Crkvina, Brda, Lokva, Ravan, Zvezdan.
Na levoj strani r. Rogačice su mahale: Miloševići, Milatovića i Nerandžlći.
Na desnoj su strani: Glavačići, Kozdravići i Ćeranić. Svaka je mahala razbijena u manje delove, dokle Ćeranići daaas imaju više od dvadeset i pet lahala, sa po dze do tri kuće. U ovoj velikoj mahali ima primera, da je otac sa dva sina na jednom mestu, a druga dva «ili tri sina daleko u drugoj mahali; ovo je zbog toga, što se nisu mogli svi smestiti na jednom mestu.
Stara groblja u Miloševićima, stari latinski most na Rogačici i veliko staro groblje pored njega, crkvina i stare česme u Kozdravićima i očuvani nazivi dokazi su velike starosti i starih naselja ovog sela. Za manastir u Kozdraviću zna se, da je bio sav od lučeva drveta, i zna se, da je poslednji kaluđer bio iz porodice Ćeranića. Za ovog Ćeranića, koji je dugo živeo, bio vrlo vredan i umešan i doveo Ćeraniće, priča vrlo ugledni i poznati starac Lazar Jovanović, Milošević, koji živi u Rogačici, da je manastir preobratio u svetovnu crkvu, da je za života zapopio nekog Dimitrija iz Kozdravića, iz porodice Marinkovića. Kaluđer je umro u manastiru i tu sahranjen. Novi pop Dimitrije bio je veliki prznica i svađalica i dojadio i selu i Turcima u Rogačici. Rogačički Turci iznenada zapale manastir, a iste noći pop Dimitrije pobegne u valjevsku Poćutu i skloni se od osvete sela i Turaka. Njegovi su srodnici ostali u selu i pogode se sa seljacima, da uzmu manastirsko imanje i da im u naknadu za to podignu novu crkvu na Begovcu u varošici i da im nađu novog popa. Selo im ovo odobri i oni zauzmu manastirska dobra, podignu novu drvenu crkvu na Begovcu i nađu u Osatu popa Dimitrija u Žlijepcu i prevedu ga u Rogačicu, predadu mu crkvu i nešto imanja oko nje. Dimitrije je dugo popovao, ali nije iza sebe ostavio muškog potomstva, te je doveo iz Osata svoga sestrića iz Vatoljevaća i njega zapopio; njegovi potomci i danas popuju.
U mahalama Milatovićima i Nerandžićima živeli su pred njima veliki musliianski rodovi. Tako su u Milatovićima živeli: Aširovići, Beširovići i Verati (Veratovići), a u Nerandžićima: Mustapići i Muratovići. Za ove muslimanske rodove Lazar Jovanović priča: da su od starina, da su se po dolasku naših preselili u varošicu Rogačicu i otišli u Bosnu. Da ih je bilo, da su ih naši zatekli, da su zauzeli njihove kuće i njihova imanja, najbolji su nam dokaz što svaka mahala u Milatovićima i Nerandžićima, koja je ušla u koju od turskih mahala, i danas nosi naziv turske mahale.
Glavačići do Lještanskog, čije se ime očuvalo u imenu mahale, primili su delimično islam i otišli u Bosnu, a delimično se odselili negde u blizinu Lazarevca u Beogradskoj Kolubari. Danas ih nema u ovom selu, kao što nema ni drugih starinaca.
Najraniji doseljenici su:
Marinkovići, došli pre 200 godina. Predak im bio pop i doselio se sa bratom iz Kozdravića od Nikšićske Župe ili pod tim prezimenom. U Kozdraviću je bio manastir a pri tom manastiru bili su drugi kaluđeri. Sin ovoga popa je pop Dimitrije, koga je zapopio kaluđer Ćeranić. Marinkovići su se mnogo selili iako su ranije bili najimućniji seljaci. Od njih je poznati govornik iz naroda Serdar Nikola Marinković. (10 k.; Sv. Luka),
Miloševići su stari hajdučki rod, došli kad i Marinkovići. Hajduk Miloš došao je sa ženom Selenom i dva maloletna deteta, Matom i Gavrilom, iz Pive, od pivskog manastira Sv. Arsenija; naselio se pod Jelinom, zakućio i ubrzo umro. Selena mu je decu izvela i duboku starost dočekala, te su se njihova deca prozvala i Selenići i Miloševići. Od Gavrila su ostali sinovi: Lazar, Jovan, Tadija, Vuja i Marko, od Matije samo jedan. Svi su ovi posle sebe ostavili dece osim Tadije. Matijini potomci su se odselili u Nepričavu i Orašac u valjevsku Posavinu, a selili su se i niz Drinu. Najviše je Gavrilovih potomaka po varošima, gde se rado bave trgovinom i zanatima. U selu su poznati pod raznim prezimenima, ali svi se znaju da su Miloševići ili Selenići (19 k.; Sv. Andrija).
Stari rod su i:
Ćeranići. Pre nego će doći, u manastir je pao sa strane kaluđer Ćeranić, pa je od Trebinja doveo i na Begovac naselio tri rođaka Ćeranića. Oni su oko Trebinja imali srodnika Popovića. Njihov rođak kaluđer bio je ovde prvi i poslednji sveštenik iz njihovog roda. Zemljoradnici su i mnogo su se iseljavali, svoje retko prezime menjali, kao što ga i danas u samom selu menjaju. Jedino su u Kadinoj Luci u valjevskom okrugu ostali istog prezimena, ali su slavu promenili. Oni su se mnogo množili i po selu rasturali; danas su po Perunici, nad Drinom i do Kozjaka, po Begovcu i visoko uz rečicu Begovac (80- k.;. Sv. Jovan),
Milatovići su stari hajdučki rod od istog mesta odakle su Miloš i Selena, od pivskog manastira. Ovde su došla tri brata sa nadimcima: Supur, Dživrak i Čitak, pa su im i potomci dobili takve nadimke i u selu očuvali do danas. I oni su se mnogo raseljavali po zanatima i trgovini i po selima. Od njih je uvek bilo dosta dobrih zanatlija raznih vrsta, koji su udruženi išli čak i do Smedereva i Morave. Danas su nad rogačičkim poljem i nad Drinom i po starim muslimanskim mahalama (22 k.; Sv. Jovan),
Nerandžići su došli uz Ćeraniće. Doveo ih je kaluđer Ćeranić uz svoje srodnike iz sela Grbeši kod Trebinja i naselio ih na levoj strani Rogačice pod Jelinom. Oni su se mnogo množili i rasturili po muslimanskim mahalama i niz Strmenjaču. I za njih i za Ćeraniće vredno je znati da govore zapadnim dijalektom. Da li su doneli sobom takav dijalekat ili da li su na starom mestu govorili, mora se to proveriti. Ovaj dijalekat ih odvaja od ostalih seljaka i seljaci ih u istini odvajaju. Od njih je poznati sarajevski, potom užički veliki trgovac i dobrotvor Ilija Nerandžić, koji nije rođen u ovom selu, ali je za njih znao i pomagao ih. (17 k.; Sv. Jovan),
Docniji su doseljenici:
Prodanovići u Glavačićima i na manastirskom imanju, od lještanskih Koprića, došli pred građenje crkve na Begovcu i bili od pomoći Marinkovićima (9 k.; Sv. Jovan),
Makići u Miloševićima su iz Lještanskog od tamošnjih Josipovića (4 k.; Sv. Jovan),
Ilići na Rogačici, odmah s istočne sgrane varošice, su došli na varoška turska imanja iz Sijerča (6 k.; Sv. Arhanđel).
U Svojdrugu ima 8 rodova sa 167 domova.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 402-405), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)