Порекло презимена, Својдруг (Бајина Башта)

19. јануара 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Својдруг, општина Бајина Башта. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Од Јелинског Потока, на север низ Дрину, до ушћа речице Козјака у Дрину, па од Јелина на север преко високих коса Стрмењаче и Перунике све до последњих повленских висова Јасеновца, Просека и Лучевика уз сувише стешњену Својдрушку или Беговску Реку, простире се ово и сувише развучено и разбијено село.

Око села су узвишења: од југа Јелинска Коса, Петрича, Јелин, од севера Козјак, Перуника, Ћиринац, Црвена Стијена, Лучевик и Јасеновац, од истока Звијездица и Бочорница.

У селу су ове реке и речице (потоци): Својдрушка Ријека, Јасеновачки Поток, Лучевишки Поток, Перунички Поток, Црквени Поток, Барански Поток, Петрички Поток. Од многих извора важни су: Студена Вода, Милојева Вода, Петрича, Хладна Вода, Црквенац, Попова Вода, Водица, Стублина, Точак, Бабина Вода, Хлађана Вода, Јуришевац, Хајдучка Вода и Понор.

На левој страни села су брда: Стрменица, Кућерине, Кућиште, Старчев Гроб, Недељков Гроб, а на десној Врачар, Беговац, Рње, Котли, Соколовац, Попово Брдо, Црквина, Стијена и Кичер.

Њиве се зову: Поље, Луке, Баре, Барице, Трска, Црквина, Брда, Локва, Раван, Звездан.

На левој страни р. Рогачице су махале: Милошевићи, Милатовића и Неранџлћи.

На десној су страни: Главачићи, Коздравићи и Ћеранић. Свака је махала разбијена у мање делове, докле Ћеранићи дааас имају више од двадесет и пет лахала, са по дзе до три куће. У овој великој махали има примера, да је отац са два сина на једном месту, а друга два «или три сина далеко у другој махали; ово је због тога, што се нису могли сви сместити на једном месту.

Стара гробља у Милошевићима, стари латински мост на Рогачици и велико старо гробље поред њега, црквина и старе чесме у Коздравићима и очувани називи докази су велике старости и старих насеља овог села. За манастир у Коздравићу зна се, да је био сав од лучева дрвета, и зна се, да је последњи калуђер био из породице Ћеранића. За овог Ћеранића, који је дуго живео, био врло вредан и умешан и довео Ћераниће, прича врло угледни и познати старац Лазар Јовановић, Милошевић, који живи у Рогачици, да је манастир преобратио у световну цркву, да је за живота запопио неког Димитрија из Коздравића, из породице Маринковића. Калуђер је умро у манастиру и ту сахрањен. Нови поп Димитрије био је велики прзница и свађалица и дојадио и селу и Турцима у Рогачици. Рогачички Турци изненада запале манастир, а исте ноћи поп Димитрије побегне у ваљевску Поћуту и склони се од освете села и Турака. Његови су сродници остали у селу и погоде се са сељацима, да узму манастирско имање и да им у накнаду за то подигну нову цркву на Беговцу у варошици и да им нађу новог попа. Село им ово одобри и они заузму манастирска добра, подигну нову дрвену цркву на Беговцу и нађу у Осату попа Димитрија у Жлијепцу и преведу га у Рогачицу, предаду му цркву и нешто имања око ње. Димитрије је дуго поповао, али није иза себе оставио мушког потомства, те је довео из Осата свога сестрића из Ватољеваћа и њега запопио; његови потомци и данас попују.

У махалама Милатовићима и Неранџићима живели су пред њима велики муслииански родови. Тако су у Милатовићима живели: Ашировићи, Бешировићи и Верати (Вератовићи), а у Неранџићима: Мустапићи и Муратовићи. За ове муслиманске родове Лазар Јовановић прича: да су од старина, да су се по доласку наших преселили у варошицу Рогачицу и отишли у Босну. Да их је било, да су их наши затекли, да су заузели њихове куће и њихова имања, најбољи су нам доказ што свака махала у Милатовићима и Неранџићима, која је ушла у коју од турских махала, и данас носи назив турске махале.

Главачићи до Љештанског, чије се име очувало у имену махале, примили су делимично ислам и отишли у Босну, а делимично се одселили негде у близину Лазаревца у Београдској Колубари. Данас их нема у овом селу, као што нема ни других старинаца.

Најранији досељеници су:

Маринковићи, дошли пре 200 година. Предак им био поп и доселио се са братом из Коздравића од Никшићске Жупе или под тим презименом. У Коздравићу је био манастир а при том манастиру били су други калуђери. Син овога попа је поп Димитрије, кога је запопио калуђер Ћеранић. Маринковићи су се много селили иако су раније били најимућнији сељаци. Од њих је познати говорник из народа Сердар Никола Маринковић. (10 к.; Св. Лука),

Милошевићи су стари хајдучки род, дошли кад и Маринковићи. Хајдук Милош дошао је са женом Селеном и два малолетна детета, Матом и Гаврилом, из Пиве, од пивског манастира Св. Арсенија; населио се под Јелином, закућио и убрзо умро. Селена му је децу извела и дубоку старост дочекала, те су се њихова деца прозвала и Селенићи и Милошевићи. Од Гаврила су остали синови: Лазар, Јован, Тадија, Вуја и Марко, од Матије само један. Сви су ови после себе оставили деце осим Тадије. Матијини потомци су се одселили у Непричаву и Орашац у ваљевску Посавину, а селили су се и низ Дрину. Највише је Гаврилових потомака по варошима, где се радо баве трговином и занатима. У селу су познати под разним презименима, али сви се знају да су Милошевићи или Селенићи (19 к.; Св. Андрија).

Стари род су и:

Ћеранићи. Пре него ће доћи, у манастир је пао са стране калуђер Ћеранић, па је од Требиња довео и на Беговац населио три рођака Ћеранића. Они су око Требиња имали сродника Поповића. Њихов рођак калуђер био је овде први и последњи свештеник из њиховог рода. Земљорадници су и много су се исељавали, своје ретко презиме мењали, као што га и данас у самом селу мењају. Једино су у Кадиној Луци у ваљевском округу остали истог презимена, али су славу променили. Они су се много множили и по селу растурали; данас су по Перуници, над Дрином и до Козјака, по Беговцу и високо уз речицу Беговац (80- к.;. Св. Јован),

Милатовићи су стари хајдучки род од истог места одакле су Милош и Селена, од пивског манастира. Овде су дошла три брата са надимцима: Супур, Џиврак и Читак, па су им и потомци добили такве надимке и у селу очували до данас. И они су се много расељавали по занатима и трговини и по селима. Од њих је увек било доста добрих занатлија разних врста, који су удружени ишли чак и до Смедерева и Мораве. Данас су над рогачичким пољем и над Дрином и по старим муслиманским махалама (22 к.; Св. Јован),

Неранџићи су дошли уз Ћераниће. Довео их је калуђер Ћеранић уз своје сроднике из села Грбеши код Требиња и населио их на левој страни Рогачице под Јелином. Они су се много множили и растурили по муслиманским махалама и низ Стрмењачу. И за њих и за Ћераниће вредно је знати да говоре западним дијалектом. Да ли су донели собом такав дијалекат или да ли су на старом месту говорили, мора се то проверити. Овај дијалекат их одваја од осталих сељака и сељаци их у истини одвајају. Од њих је познати сарајевски, потом ужички велики трговац и добротвор Илија Неранџић, који није рођен у овом селу, али је за њих знао и помагао их. (17 к.; Св. Јован),

Доцнији су досељеници:

Продановићи у Главачићима и на манастирском имању, од љештанских Копрића, дошли пред грађење цркве на Беговцу и били од помоћи Маринковићима (9 к.; Св. Јован),

Макићи у Милошевићима су из Љештанског од тамошњих Јосиповића (4 к.; Св. Јован),

Илићи на Рогачици, одмах с источне сгране варошице, су дошли на варошка турска имања из Сијерча (6 к.; Св. Арханђел).

У Својдругу има 8 родова са 167 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 402-405), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.