Порекло презимена, село Пишаћ – Крбава (Лика)

15. јул 2012.

коментара: 1

Порекло становништва села Пишаћ (Крбава), по попису из 1712. године

У Пишаћу је под Турцима у старој тврђави стајала јака посада, те је то утврђење поред Удбинског сматрано најјачим у Крбави. Под градом се било развило и подграђе са муслиманским и српским становништвом. Од 1689-1697. године стајало је оно пусто, само су Крајишници од Оточца и Бриња чували у старом граду стражу. Када се 1698. године започело настањивање Крбаве, на Пишаћко тло доселили су најпре насељеници са Крајишког подручја.

По Брајковићевом попису из 1700. године, напомиње се за Пишаћ да је јаче српско село. То су крајишки насељеници који су дошли од Косиња, Бриња и Оточца, уз које су пришли и они од Книна и Буковице. Настањивање и уређивање тог насеља водио је са крајишке стране један из породице Чорака од Оточца, кога је крајина поставила за поркулаба (старешину) у старом Пишаћком граду.

По попису из 1712. године забележено је следеће стање:

Цвијановићи 7, 16, 13к, Смиљанићи 11, 11, 6, 10, 59к, Чорци поркупаб 25, 11 7, 12, 8, 6, 9, 25к, Бунчићи 4.

Од тих насељеника Смиљанићи су дошли од Бриња, тачније из Прокика још 1698. године (претходно је њихово пребивалиште из Козјана, надомак Бунића). Један део тог племена од 14 породица и исто толико кућа, остао је да живи у Прокикама, док се остали део раселио на друга места Лике и Крбаве. Једна група од 59 породица населила је Пишаћ, а то су преци данашњих Пишаћана. По народном предању, које се међу Смиљанићима на овом подручју преноси усмено с генерације на генерацију, њихови преци дошли су на ово подручје с Косова, довела их је жена по имену Смиљана.

Преци племена Цвијановић, чији потомци живе у Пишаћу, не спомињу се ни у једној од група које су се селиле са турске територије на подручје Војне крајине. Цвијановићи се уопште не спомињу за време турске владавине. Тек после одласка Турака, каже се да су Цвијановићи доселили у Пишаћ из Косиња. Вероватно су њихови преци по доласку у Лику одмах населили Косињ и његову околину, одакле се нису померали све до одласка Турака.

У документима о турској владавини на окупираним просторима Лике и Крбаве, Чорци и Жагари се уопште не спомињу. О њима постоје неки подаци тек после одласка Турака. Зна се да је Чорке поркулаб Чорак довео од Оточца и да их је у Пишаћу према попису из 1712. године било 25 кућа, а по другом попису стоји да је поркулаб Чорак у Пишаћ населио свој род од 7 кућа са 78 чељади. Њима је дао добру земљу у самом Пишаћу, где су се они настанили и добро развијали.

Нешто касније су се населили из Мутилића и три куће Жагара, који су временом изумрли или су расељени.

Попис презимена, крсне славе и крај одакле су дошли по попису из 1712. године

Цвијановићи (Јовањдан), дошли из Косиња, Пољан

Смиљанићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи, Прокике

Бунчић (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Чорак (Никољдан), дошли из Оточца, Синац

Чорак, католици, Оточац

ИЗВОР: Гојко Кнежевић, “Удбина и њена села” (стр. 212-214)

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Filip Smiljanić

    Знали неко са ког места из Косова су дошли Смиљанићи? Негде сам читао да је из околине Паштрика али мислим да се то односило на Златиборске а не Личке Смиљаниће