Од школске 1863/1864. године је Лицеј променио име у Велика школа. Осим промене имена, Велика школа се преселила из Конака кнегиње Љубице у Капетан Мишино здање.
У исто време је установљена подела на три факултета – Филозофски, Технички и Правни.
Професори Велике школе за школску 1869/1870. годину, по Државном шематизму са календаром, су:
Др Јосиф Панчић ректор и професор – зоологије, ботанике и минералогије са геогнозијом
Михаило Петковић декан и професор – грађевине на суву и на води
Емилијан Јосимовић професор – нацртне геометрије, практичне геометрије и цртања
Михаило Рашковић – хемије и хемијске технологије
Алимпије Васиљевић – логике и психологије
Панта Срећковић – опште историје и историје Срба
Стојан Марковић – философије права, трговачког права и администрације
Димитрије Нешић – ниже и више математике
Коста Алковић – физике и механике
Ђорђе Павловић – грађанског законика, грађанског и стецишног поступка
Аћим Чумић – казненог законика и поступка, и јавног права Србије
Јован Бошковић – филологије, опште историје књижевности и историје старе философије
Стеван Поповић – народне економије, финансије и политичке рачунице
Карло Арон – француске литературе
Глиша Гершић суплент – римског и међународног права и латинских класика
Др Милан Јовановић хонорарни професор – судске медицине и хигијене
Извор: Државни шематизам са календаром за 1870. годину
Професори Лицеја 1860. године у Београду
Професори Велике школе 1880. године у Београду
-270x270.jpg)
Коментари (0)