У односу на Шематизам за 1852. годину се може приметити повећање броја провесора Лицеја, тако да их је за школску 1859/1860. годину тринаест, док једно место није попуњено.
Још од првог шематизма се може испратити да се предаје француски језик, а немачки је присутан од 1853/1854. године.
Професори Лицеја 1859/1860. године су:
Константин Бранковић ректор и професор – психилогије, логике и пегагогике
архимандрит гоњачки Сава професор – црквене историје, догматичког и нравственог богословија
Игњат Станимировић – грађанског законика, грађанског судијског поступка и јавног права српскога књажества
Јанко Шафарик – физике, физичке географије и меторологије
Владимир Јакшић – финансије, статистике и науке о трговини
Јосиф Панчић – јестествописанија и агрономије
Михаило Рашковић – науке и технологије
Никола Крстић – енциклопедије права и историје законозвања
Стојан Вељковић – римског и криминалног права
Коста Јовановић – народне економије и политичке рачунице
Панта Срећковић – опште историје и историје српскога народа
Ђорђе Даничић – теорије словесности, естетике и историје словесности српске, словенске и најглавнијих европских народа
Карл Арен – француског језика
Антоније Шулц – немачког језика
место празно – архитектуре, више математике, механике и практичне геометрије
Извор: Шематизам са календаром за 1860. годину
Професори Лицеја 1852. године у Београду
Професори Велике школе 1870. године у Београду
-270x270.jpg)
Коментари (0)