Лицеј (касније Велика школа и коначно Универзитет) је основан у Крагујевцу 1838 године. Премештањем престонице у Београд, пресељен је и Лицеј, 1841. године.
На почетку беше тек неколико професора и мали број ученика, али се високо школство временом развијало.
Многи професори су били и историјски познате личности.
Професори лицеја у школској 1851/1852. години су:
Константин Бранковић ректор и професор – философије (и суплира ове године упразњену катедру математике)
Игњат Станимировић професор – штатистике и умног криминалног права (и суплира ове године упразњену катедру грађанског законика и судејског поступка)
Сергије Николић – административног и међународног права (и суплира ове године упразњену катедру државне економије, умног државног и јавног права)
Др Јанко Шафарик – обште историје
а е м протосинђел Сава Јовшић – вероученија
Др Вук Маринковић – физике и јестаствене повестнице (последње изванредно) (скупа и овогодишњи деловодитељ)
Рајко И Лешјанин – природног и римског права
Матија Бан – француског језика
један осмотритељ
Лицеј у школској 1851/1852. години похађа 52 ученика.
Од 1844. до 1863. године је Лицеј био смештен у Конаку кнегиње Љубице.
Извор: Државни шематизам са календаром за 1852. годину
Професори Лицеја 1860. године у Београду
-270x270.jpg)
Коментари (0)