Порекло презимена Хрвачевић

Презиме Хрвачевић присутно је код Срба у централном делу Босне (у Зеници и околним насељима).

Славе Св. Николу.

Презиме постоји и у облику Хрвач у Босуту код Сремске Митровице, где су дошли из Дривуше код Зенице (дошао Вернер Хрвач).

Презиме постоји и у облику Рвачевић.

Стари Рвачевићи (Хрвачевићи) из Мауровића у Радовљу врло су добро знали своју старину, па казују да су даљом старином Војводићи из Крајине. Они у Зимчи били су још прцизнији па казују да су Војводићи из Варцара, (Мркоњића) у Крајини, гдје и јесте било Војводића. Они су 1925. године још били у своме старом презимену, док су њихови рођаци у Мауровићима и Моштру задржали новије, Рвачевић. Међутим, један њихов огранак у Моштру временом је стекао презиме Крајишник, по регији из које су доселили, а друге су поред Крајишницима, називали и Перићима, по њиховом претку Пери Војводићу, односно Рвачевићу.

Међутим, нису само ови Хрвачевићи стекли ово презиме по мјесту гдје су у одређеном временском периоду боравили, јер их има још. Додуше, они се пишу као Хрвачанин, у нешто измјењеној варијанти и несродни су са овим подвисочким. Хрвачанина има са славом Св. Ђорђе и били су на парохији Костајница код Дубице, док су они са славом Св. Јован много бројнији. Они су насељени у Козарцу, Марићки и Омарској код Приједора, као и у самом Приједору, а једни у Градишци.

Етимологија: Презиме настало по територијалном пореклу родоначелника (постоји место Хрвачани/Хрваћани код Котор Вароши).

Жртве Другог светског рата:

Насеље Мауровићи (Високо):

Хрвачевић (Ђуро) Kосава, рођена 1924. Српкиња, убијена 1944. код куће, Мауровићи
Хрвачевић (Перо) Богдан, рођен 1921. Србин, погинуо 1945. у НОБу, Зеница
Хрвач Цвије Борко, борац, рођен 1925, Плавшићи, Зеница, радник, Србин, у НОБ од фебруара 1942, погинуо на Сутјесци јуна 1943. године.

Учесници Другог светског рата:

Хрвачевић Ђорђа Милован, борац 1. чете 2. батаљона, рођен 1919, Високо, радник, Србин, у НОБ од 1941, члан KПЈ, крајем рата начелник штаба бригаде. Умро 1969. године.

Жртве ратова 1991-1995:

Лазо Хрвачевић, погинуо приликом пробоја из Зимче ка Илијашу 1992. године.
Милан Хрвачевић, заточеник логора Високо

ИЗВОРИ:

Ђорђе Николајевић, Шематизам православне митрополије и архидијецезе Дабро-босанске за годину 1882, Земаљска тискара, Сарајево, 1882, стр. 181

Микица Илић, Село Босут у Срему (1706 – 2006.), Библиотека “Глигорије Возаревић”- Сремска Митровица; суиздавач Еколошко друштво “Ушће” – Босут, Сремска Митровица, 2012, стр. 270

Драгислав Савић, Ко смо? Одакле смо? : Да се не заборави, Еурографика Зворник, Зворник, 2017, стр. 270

Борисав Челиковић (приређивач), Рашка, књига 51, едиција Корени, САНУ и Службени гласник, Београд, 2022, стр. 277

Попис жртава рата 1941-1945 (Босна и Херцеговина), Музеј жртава геноцида, Београд, 2008, стр. 2813

Viktor Kučan, Borci Sutjeske, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996, стр. 554

Реља Гаврић, Добриње, незаборав постојања, Социјална мисао, Београд, 2002, стр. 171

Мирослав Јанковић, Мртви вјечна опомена живима, Полет Прес – Београд, Прес – Пале, Београд  – Пале, 2001, стр. 397