Животни услови и генетичке везе становника касноантичког Хвара

Тим истраживача објавио је препринт новог истраживања под називом “Биоархеолошке перспективе касне антике у Далмацији: Палеогенетске, прехрамбене и популационе студије на налазишту Радошевић на Хвару (Bioarchaeological Perspectives on Late Antiquity in Dalmatia: Paleogenetic, Dietary, and Population Studies of the Hvar – Radošević burial site). Студија пружа јединствен увид у животне услове становника далматинског острва Хвар током касноантичког периода. Налазиште Хвар – Радошевић датирано је у период од 3. до 5. века нове ере. Студијом је обухваћена анализа 33 скелета са овог гробља. Приближно половина од тог броја, њих 17, сахрањена је у заједничкој гробници, док су други сахрањени на различитим локацијама у близини гробнице. Студија открива генетску, прехрамбену и социјалну структуру популације у периоду касне антике.

Резултати истраживања показали су да је становништво Хвара углавном било генетски хомогено, с тим да је неколико њих имало везе са источним Медитераном и северном Африком. Ови налази указују на улогу острва у трговачким мрежама Римског царства.

Што се тиче прехрамбених навика, анализа стабилних изотопа указала је на исхрану засновану углавном на биљкама, са минималним уносом морске хране, што је необично с обзиром на то да је Хвар острво. Овај податак сугерише да су социјално-економски фактори могли утицати на ограничен приступ морским ресурсима, што је потенцијално доприносило лошијем квалитету живота. Научници су такође открили високе стопе смртности међу децом, што заједно са доказима о физиолошком стресу и лошем оралном здрављу указује на тешке услове живота, ниске нивое протеина у исхрани и честе инфекције.

Иако није пронађена јасна подела у друштвеним класама, погребне праксе и налази у гробовима сугеришу на могућу социјалну стратификацију. Половина појединаца сахрањена је у заједничкој гробници. Надаље, налази нису утврдили значајне разлике у погребним обичајима или опреми између оних сахрањених унутар и оних сахрањених изван гробнице. Све то указује да погребни обичаји нису били строго повезани са друштвеним статусом.

Закључак студије показује да су становници касноантичког Хвара живели у тешким условима, суочени са изазовима друштвене динамике и околностима ограничених ресурса. Генетски и прехрамбени подаци пружају јасан увид у њихов свакодневни живот, док везе са медитеранским рутама пружају увид у положај Хвара у регионалном контексту касне антике.

У раду су приложене следеће хаплогрупе тестираних појединаца:

1. E1b1b1a1b1
2. J2a1a1a2b2a3b1a1b1a2~
3. E1b1b1a1b1
4. J2b2a1a1a1a1a1a
5. J1a2a1a1~
6. J2a1a1b2a1b1b2c~
7. J2a1a4b
8. E1b1a1a1a1c1b2a2
9. J2a1a1a2b1b
10. G2a2b2a1a1b2

Према приложеним подацима, терминалне SNP мутације (снипови) из студије на основу номенклатуре ISOGG – a били би:

1. https://www.yfull.com/tree/E-L618/
2. https://www.yfull.com/tree/J-Y23162/
3. https://www.yfull.com/tree/E-L618/
4. https://www.yfull.com/tree/J-Z631/
5. https://www.yfull.com/tree/J-ZS4393/
6. https://www.yfull.com/tree/J-PH185/
7. https://www.yfull.com/tree/J-L25 (*)
8. https://www.yfull.com/tree/E-Z22293/
9. https://www.yfull.com/tree/J-M319/
10. https://www.yfull.com/tree/G-Z27264/