Порекло презимена Лујић

Презиме Лујић присутно је међу Србима у Лици, Босни и западној Србији.

Има их у Велином Селу (општина Бијељина), Оправдићима (Братунац). У оба ова места Лујићи славе Св. Николу.

У Лици су у селу Штикада (општина Грачац) где славе Св. Јована. У Лици има и Лујића римокатолика.

Светог Јована славе и Лу(ј)ићи у Воларима (опшина Шипово).

У Србији Лујића има у селу Дубница (општина Косјерић): Лујићи су најраније досељена породица. Дошли су из Осата у Босни као зидарска породица, која се делимично и данас бави овим истим пословима. Лујића има под презименима: Лазићи, Марковићи, Марјановићи и др, има их 28 кућа, славе Алимпијевдан.

ИЗВОРИ:

Радмила Кајмаковић, Семберија, Земаљски музеј, Сарајево, 1974, стр. 28

Милан Радека, Горња Крајина или Карловачко владичанство, Савез удружења православних свештеника СР Хрватске, Загреб, 1975, стр. 361

Предраг М. Вајагић, Владимир Павлов, Добровољци војске Краљевине Србије колонизовани у Бачкој и Барањи, књига 1 (А-Љ), Удружење грађана “Сасвим друга прича”, Нови Сад, 2021, стр. 224

Миле Станић, Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба : Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат, Свет књиге, Београд, 2015, стр. 77

Љубомир Павловић, Ужичка Црна Гора, Насеља и порекло становништва (књига 19), Српски етнографски зборник (књига XXXIV), Српска краљевска академија, Београд, 1925, стр. 68