Порекло историчара и државника Јована Ристића

Родио се у Крагујевцу у недељу 4. јануара 1831. године.
Основну школу је похађао у Крагујевцу, а гимназију и Лицеј у Београду. Докторирао је филозофију у Хајделбергу.

Био је државник, историчар, посланик Србије у Цариграду, краљевски намесник (до пунолетства кнеза Милана Обреновића, и до пунолетства краља Александра Обреновића), а у више наврата је био министар спољних послова и председник владе.
Присуствовао је Мајској скупштини 1848. у Сремским Карловцима.
Био је члан Друштва српске словесности од 1855. и Српског ученог друштва од 1864. године.
Учествовао је у преговорима са Турцима, који су омогућили укидање турских посада у српским градовима 1867. године.
Представљао је Србију на Берлинском конгресу 1878. године.

Оженио се у Саборној цркви 1854. године Софијом, ћерком Хаџи Томе. Кум на венчању је био Георгиј Симић.
У Београду су забележена су деца:
јануара 1856. Александер (Саборна црква)
јула 1857. Николај (Саборна црква)
августа 1870. Милан (Вазнесенска црква)
Александру је кум био Георгиј С Симић, Николају Алекса Симић К С совјетник, и Милану Георгиј Симић чиновник.
Јовану Ристићу код прва два сина није уписано занимање, а код Милана је уписан као Намесник Књажевског достојанства.
Помиње се (у Саборној цркви) 1865. умрлица за Михаила (од 3 године), сина посланика сербског в Константинополи.

Милан се 1897. у Вазнесенској цркви оженио са Олгом Симоновић, ћерком Александра пуковника.
Младожења је судски поручник.
Кум на венчању је Стојан Симић чиновник.

У истој парохији се налазе подаци о њиховој деци:
децембра 1898. Јован
јула 1900. Александер
јануара 1902. Јованка

Отац је свуда уписан као војно судски капетан.
Кум за Јована и Александера је Стојан Симић судија а код Јованке је Ђорђе С Симић председник Државног савета.

Јован Ристић је преминуо 23.08.1899. у Београду (записано у Вазнесенској цркви)

Кумовања

Јован Ристић је био венчани кум за Миливоја П Блазнавца, полковника из Београда, и Јекатерине Константиновић, кћи Александра из Букурешта.
Кум је намјестник књажевог достојанства.

Потом је и кум за њихово двоје деце.
1869. Воиславу, сину Миливоја П Наместника књажевог Достојанства
1873. Милици, ћерки покојног оца генерала
Кум је у првом случају Наместник књажевог Достојанства, а у другом министер иностраних дела и президент (владе).

Сви датуми су дати по старом календару.

Извор: матичне књиге Саборне и Вазнесенске цркве.