Порекло урбанисте Емилијана Јосимовића

21. фебруар 2025.

коментара: 0

Надгробни споменик Емилијана Јосимовића у сокобањском гробљу. Интересантно је да се истакнуте године рођења и смрти драстично разликују од званичних. Фотографија споменика преузета из књиге “Библиотека у Сокобањи : 150 година са вама” (стр. 31).

Емилијан Јосимовић се родио 1823. године у Старој Молдави (јужни Банат, тада Аустријско царство). Био је први урбаниста и први професор архитектуре у Србији. Најпознатији је по првом урбанистичком плану Београда из 1867. године (на којем је радио три године), који је уобличио улице какве данас познајемо.
У Бечу је завршио студије филозофије и технике.

Цео радни век је провео у просвети. По доласку у Београд, био је професор на Лицеју, Артиљеријској школи и Великој школи. Предавао је више предмета а био је и аутор високошколских уџбеника за неколико предмета.

Био је редовни члан Друштва српске словесности од 1848. а потом и Српског ученог друштва.
1853. је био један од оснивача Београдског певачког друштва.

Оженио се августа 1848. у Саборној цркви са Емилијом Лазић, ћерком г(осподина) Василија. Емилијан је уписан као професор.
Кум им је био г Лазар Арсенијевић попечитељ (министар).
Забележена су њихова деца:
јуна 1850. Ана (Саборна црква)
септембра 1851. Лазар (Саборна црква) (до 1856., запис у цркви Светог Марка)
августа 1853. Софија (црква Светог Марка)
марта 1855. Миливој (црква Светог Марка)
децембра 1857. Николај (црква Светог Марка)
августа 1870. Ружица (Саборна црква)

Ани, Лазару, Миливоју и Николају кумује Катарина Спасић.
Софији кумује Софија Спасић, ћерка Стојана.
Само код Ружице је записано занимање оца, где стоји да је професор велике школе. Кума, Драгиња Лешјанин, је ћерка г Рајка чиновника.

Није познато шта се догодило са Софијом и Ружицом.
Николај, неожењени адвокат, је преминуо 1889. од последица устрелне ране, процењене као самоубиство.
Године 1894. умире супруга Емилија, уписана као одвојено живећа супруга бившег професора и ректора велике школе. Наводи се 64 године старости и да је из Сомбора.

Емилијан се други пут оженио са Живком. Убрзо по женидби сели се у Шопић код Лазаревца, а потом у Сокобању, где умире 1897. године.

Ана, Емилијанова ћерка, се није удавала.

Син Миливоје (директор државне жељезнице) се 1897. у Саборној цркви жени са Љубицом Јовановић, ћерком покојног Димитрија чиновника. Кум на венчању је Андра Николић, министар просвете и црквених дела на расположењу.
Могуће је да је њихово прво двоје деце крштено у Саборној цркви, за коју књиге крштених за потребан период нису сачуване.
октобра 1902. Радоје (треће дете), Вазнесенска  црква
Кум је Андра Николић, посланик српски у Паризу.

 

У парохијама Саборне цркве, Светог Марка и Вазнесенској није забележено да је неко од породице Јосимовић био кум на крштењу или венчању.

Сви наведени датуми су по старом календару.

Од 1967. године, на стогодишњицу усвајања првог урбанистичког плана града, године једна улица у центру Београда носи име Емилијана Јосимовића.

Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.