Порекло презимена Паразајда

Презиме присутно у копривничком и бјеловарском крају.

На попису становништва из 1948. Паразајде забележене у следећим местима:

Бјеловар – 3 члана (1 домаћинство)

Крижевци – 4 (1)

Тополовица (Грубишно Поље) 2 (1),

Велики Грђевац (Грубишно Поље) 4 (1)

Присутни у Ласовцу код Бјеловара у 18. веку. Пописан Данило Парадајза.

Крсна слава: Ђурђевдан (има их и који славе Јовањдан).

Жртве Другог светског рата:

Паразајда Велимир, сељак, Србин, Копривница, Соколовац, Велика Мучна. Члан КПЈ. Ухапшен y априлу и спроведен у логор Даница, одакле је пребачен у Госпић. Убијен у логору Јадовно.

Паразајда Лазе Љубомир, 43 г., лугар, Србин, Копривница, Соколовац, Копривничка Река. Ухапшен у априлу и спроведен у логор Даница, одакле је пребачен у Госпић. Убијен у логору Јадовно.

ИЗВОРИ:

Leksik prezimena SR Hrvatske, Matica hrvatska, Zagreb, 1976, стр. 482

Шематизам православне српске Епархије пакрачке за годину 1898., Епархија пакрачка, Пакрац 1898, стр. 31

Душан Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Епархијски управни одбор, Загреб, 2004, стр. 99

Ђуро Затезало, Јадовно, књига 1, Музеј жртава фашизма, Београд, 2007, стр. 611