Презиме присутно у Војводини (Банату).
Забележено у Српском Арацу (Српски Арадац) 1869. године. Од глагола не прати и именице гаће. Прозирна алузија на прљавог и запуштеног човека. Упореди презиме Непергаћин, које је 1720. године носио y Жабљу (Бачка) неки Стојан, члан Друге коњичке компаније, као и слични облик Непергаћић евидентиран у Бачкој 1756. године.
У Пољицама код Сплита сачувана је народна шала са сличним мотивом, с том разликом што се уместо гаћа помиње кошуља: „Приповидају да је ники влај из Доца доша о Петрову дне у дућан од робе у Сплиту и пита: Дај ми, рече трговцу, добре робе ка што сам лани о Божићу купија; била би кошуља још дурала, него уша белај у моју невисту, ишла је прат, сва се распала.“ (шест месеци није била опрана.)
Непергаће у Српском Арацу славе Св. Луку и важе за староседелачки род.
У Футогу се 1743. помиње Стеван Непергаћанин.
Између два рата, 1929. године, у Словачком Арацу и Српском Арацу, као бабица пописана Даница Непергаћа. Истоимена особа се наводи као власник радње Мешовите робе. Поред ње, у Српском Арацу се помиње гостионичар Љуба Непергаћа.
Као жртва Другог светског рата, наводи се (као становник Ковачице) Непергаћа (Ћира) Жива, рођен 1915, Србин, умро од Немаца као заробљени припадник Војске Краљевине Југославије у немачком логору.
ИЗВОРИ: Велимир Михаиловић, Српски презименик, Аурора, Нови Сад, 2002, стр. 724; Јован Ердељановић, Срби у Банату, Матица српска, Нови Сад, 1992, стр. 256; Јован Јерков, Из пописа становништва југозападне Бачке, објављено у листу Изворник, књига 5, Огранак Вукове задужбине у Гајдобри, Гајдобра, 2009, стр. 235; Адресар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1929, Југословенско Рудолф Мосе а.д., Београд, 1929, стр. 462 и 467; Попис жрта рата 1941-1945 (Србија – Војводина), Музеј жртава геноцида, Београд, 2008, стр. 130;
Коментари (0)