Друштво српских родословаца „Порекло” свим заинтересованима током београдског Међународног сајма књиге даје попуст на капитално издање књиге „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”. Цена књиге са попустом износи 6.500 динара, уместо редовне која износи 9.900 динара.
У овој књизи од 1.228 страница обрађени су резултати генетичког тестирања 1.143 појединца пореклом са простора Старе Херцеговине, уз богат историјско-археолошки преглед, који обухвата прве трагове постојања човека на тлу Херцеговине (из периода палеолита) до краја 20. века.
Књига “Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине” плод је шестогодишњег заједничког истраживачког подухвата Друштва српских родословаца “Порекло” и Биолошког факултета у Београду. Овом студијом је обухваћено укупно 1.143 тестираних појединаца, чији су резултати детаљно анализирани и обрађени у засебним чланцима. Књига је у квалитетном, тврдом повезу, енциклопедијског формата, на укупно 1.228 страница.
Под Старом Херцеговином у овој студији подразумеван је простор историјске Херцеговине из периода владавине херцега Стефана Вукчића Косаче (средина 15. века), који обухвата данашњу Херцеговину, северозапад Црне Горе, те делове Србије (долина Лима) и Далмације (Метковић, Имотски). Овај простор је веома важан за разумевање етногенезе Срба на широком подручју – од динарског масива преко Подриња до централне Србије (Шумадије). Због тога су у овој књизи упоређивани резултати тестираних Херцеговаца са Србима на широком простору. Свуда где је то био случај у књизи су наведени и родови ван Херцеговине, за које је утврђено да су генетички повезани са тестираним Херцеговцима. Због тога и не чуди што се у регистру презимена (што је посебан квалитет ове књиге, јер олакшава претрагу) налази преко 2.700 појединачних презимена.
Осим централног дела књиге, којег чине бројни чланци о тестираним родовима, у књизи је дат и богат историјско-археолошки преглед, који обухваћа прве трагове постојања човека на тлу Херцеговине (из периода палеолита) до краја 20. века. Уз то, ради бољег разумевања суштине генетичке генеалогије, књига садржи једноставним речима објашњену суштину примене генетике у истраживању порекла људи.
У додатку књиге по први пут су објављени резултати заједничког подухвата Порекла, Биолошког факултета и Музеја Херцеговине – испитивање посмртних остатака испод стећка у Церници код Гацка на којем је уклесано “Асе лежи кнез Никола Рашковић Дробњак”.
Сви заинтересовани књигу могу да поруче попуњавањем контакт форме у прилогу и уплатом на рачун Друштва српских родословаца “Порекло”.
Након примљене уплате књига се шаље Пост Експресом, а цену поштарине плаћа прималац приликом преузимања пошиљке.
НАПОМЕНА: За оне који живе у иностранству важе инструкције потребно је да претходно да се јаве на имејл [email protected], како бисмо прво утврдили цену трошкова поштарине, јер у том случају поштарину је могуће платити искључиво пре слања пошиљке.
23. октобар 2024. у 19:43
Зоран Р. Ивковић
Y – хаплогрупа Ивковића са Бијеле Рудине код Билеће, из Доњег Дрежња код Невесиња и Вис-Пожарнице код Тузле је истоветнa ,,R1a – Z280 > CTS1211 > YP4278 > Y109474 > BY30743″, htps//dnk.poreklo.rs/DNK-projekat/ Колико су Ивковићи били цењени и како важно место су заузимали међу хумским племством говори и следећи податак: Дедијер Јевто, ,,Билећске Рудине”, антропогеографскa испитивања, Насеља српских земаља, књига 2 – Српски етнографски зборник, књига V., Београд, 1903.г., стр. 680 и 867. /55*/ ,, О постанку имена ове области народ прича овако : У прво вријеме сви кнежеви ове области састајали су се редовно на Боботовом Дубу, на Бијелој Рудини, да се договоре о заједничкијем стварима. На том договору заступана су сва данашња рудињска села. Кнежеви из осталијех области данашње Херцеговине имали су зборишта на другијем мјестима. По селу Бијелој Рудини најприје прозову Рудињанима све кнежеве који су се ту скупљали на договор, а послије тај назив с кнежева пређе и на њихово становништво, а са становништва и на саму област.”,, Село Бијелу Рудину не зна се, ко је основао; само се зна, да је у њој од „пантивијека“ живјела породица Ивковићи (Желуди). Цијели удут ове опћине, од Бијеле Рудине до Ватнице био је само својина те породице.” ,, Пошто су Муслимани ушли у ову област, Ивковићи су изгубили већину земље, само су задржали један дио земље, који је и данас њихов. На њиховој земљи у Подгорју била се је настанила муслиманска породица Челари, коју је неки паша сургунисао.” Хумски властелини Радокна Ратковић и Радич Ивковић наводе се у нотарској књизи 17. октобра 1435. године као главни дебитори односно корисници зајма и као савезници.
Њихов јемац у овом послу био je Ђурађ Прибојевић.
,, Nos. Radochna Ratchouich et Radiç Ifchouich socii } principales debitores. et ego Giurach Priboieuich. … plegius ”
Властелин Ђурађ Прибојевић је био син кнеза Прибоја Масновића и унук кнеза (војводе) Мастана Бубањића. Кнез (војвода) Мастан је насликан на ктиторској композицији православног манастира Добруна код Вишеграда. Масновићи су били банова и касније краљева властела. Као сведоци појављују се на повељама босанских владара (1354 – 1426. године). Примљени су у дубровачко грађанство. Забележено је да је Ђурађ Прибојевић трговао 1418.г. у Подвисоком. Поседи властелинског рода Масновића били су у околини Високог и у Дрежници (у долини реке Дрежанке, притоке Неретве).
_______________________
Зоран Р. Ивковић, монографија ,,Род Ивковића”, стр. 27, 37, 56, 58 и 140, издавач и штампање ,,Графичар Ужице”, 2024. године