Prezime Šugović prisutno je u Peći, gde slave Sv. Luku.
Početkom 20. veka u Peći i Belom Polju učitelj je bio Sima Šugović.
Između dva svetska rata u Peći je pekaru držao Arso Šugović.
Posle Drugog svetskog rata u Peći je zabeležen policajac Vesko Šugović, kojeg poznati glumac Bekim Fehmiju pominje na sledeći način u svojim memoarima:
“Čika Vesko Šugović, milicioner, ima neke žute trake na ramenima. Visok je, braon kose, živih plavih očiju. Kapu nosi navrh temena. Uvek se glasno smeje i dobre je volje. Pravi je bekrija – voli da popije. Obraća mi se na albanskom i mrsi mi kosu. Uvek prvi pozdravlja Diju, baku, bilo koga. Njegova supruga je teta Rada. Lepa je i urodeno gospodstvena. Ima divnu zlatnoplavu kosu, a oči su joj boje kestena. Lice nežno belo. Volim da je posmatram.”
Žrtve Drugog svetskog rata:
Šugović (Arsenije) Zlata iz sela Verić (opština Istok), rođena 1922, Srpkinja, poginula 1944. u NOB, Cičavica.
IZVORI: Svetozar Čanović, Srpske škole na Kosovu u XIX veku, Jedinstvo, Priština, 1976, str. 261; Bojko Bojović, Metohija (monografija), Jedinstvo, Priština, 1979, str. 80; Adresar Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Jugoslovensko Rudolf Mose a.d., Beograd, 1929, str. 48; Bekim Fejmiu, Blistavo i strašno, Samizdat B92, Beograd, 2010, str. 145; Popis žrtava rata 1941-1945 (Srbija – Kosovo i Metohija), Muzej žrtava genocida, Beograd, 2008, str. 26
-270x270.jpg)
Komentari (0)