Неколике цртице о поријеклу Радусина
Причало се да смо поријеклом из Црне Горе. Да смо побјегли пред Турцима. Те да смо бјежали ради крвне освете. Као, родио се син нашем даљњем претку Ради, послије дуже времена, и да је тако настало презиме Радусин.
У дјелу Љубомира Милутиновића “Жупа никшићка” у историји се спомиње да је послије битке на Граховцу 1858. године дошло до великог исељавања из тог подручја куда протиче ријека Грачаница. Била је то Стара Херцеговина а исељавања су услиједила према Лици и Далмацији. Радусини и Марковићи су новодосељеници у Буроње код Цетиња. Комнен Радусин је довео Озриниће у Буроње. Од истог племена су и Радусиновићи који су били у сукобу са Марковићима, Куницама и Радусинима.
Извор: Љешањска нахија, др Никола Вукчевић.
За поријекло Радусина Ђорђе Вукотић Чевски у поменутој књизи дословно пише:
„Половином 17. вијека живио је на Чеву кнез Радусин. Он је син кнеза Јанка Борановића, познате личности из „Горског вијенца“. Његош му не помиње презиме, а истраживачи помињу кнеза Јанка Борановића као једног од најчеститијих старјешина Чева.
Кнезу Радусину, међутим нико не познаје презиме. Зна се да су Борановићи од Озровића, али се незна којег паса (лозе). Синови кнеза Радусина, напустили су Чево у другој половини 17. вијека и настанили се у селу Буроње.
Радусиновића данас има у више крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине, па и Хрватске. По њима и њиховом оцу, два мјеста у Чеву и данас зову Радусинова пећина и Радусинова вука.
До овог задњег рата и нестанка Крајине, Радусина је било на више мјеста. Највише у Грабу, те у Вучипољу на два мјеста. Уз цесту су били Радусини са надимком Жутићи. То Жутићи са нагласком на „у“, и са бржим изговором. Оне Радусине у Грабу звали смо Грабљани. Под Шмрековачаом су били Ђутанови. Радусине са јужне стране Вучијег вира звали смо Шавери, Милчетини и Бркоњини су живјели у Драгама. И први су се почели расељавати у бијели свијет. Трбувом за крувом, како су говорили наши стари. А нас изнад пруге, Радусини, Цујићи или Миљани. По једном од наших предака. У попису становника у Лици 1712. године наведено је презиме Цујић, али на другој локацији негдје око Глогова. Можда то може бити податак за моје Радусине, јер су у то вријеме честог сељакања породице мијењале презимена. Нас Радусине изнад пруге, под Гором Смиљанића називали су Миљани, а некад и Цујићи. У наведеном попису и остале фамилије су мијењале локације пресељењем према Грачацу.
У поменутом попису из 1712. године помиње се породица Цујић под редним бројем 12 на страни 243 Вукашин Цујић са кућом у Губавчевом Пољу. Исто тако помиње се под редним бројем Радосав Кобиланин, који има земљу код Граба воде, Вучје Јаме, Глогову, Огредама, ниже Терзине куће, у бари ливаде. Све ово одговара називима у Вучипољу гдје смо живјели до 1995. године.
У Новом Саду, 4. септембра 2024.
Томо Радусин
* * *
Радусини у Грабу и Вучипољу славе Михољдан.
У Босанској крајини има Радусина који славе Арханђела Михаила (Дубовик, Крупа) и Игњатијевдан (Брестово, Тешањ).
У Доњим Петровићима (Крупа) има исељених личких Радусина, који славе Михољдан. Они су урадили генетичко тестирање и припадају хаплогрупи R1a. Генетички су блиски херцеговачком роду Ђерисило (Требијови, Требиње), који такође славе Михољдан.
Коментари (0)