Шиндолић, Подгорица (3), Београд (3 куће), од 1945. године у Копру 1 кућа.
Ова породица се од старина бавила најфинијим занатима: златарским, пушкарским, терзијским. Подгорички занатлија Иво Шиндолић, због два убиства Турака, једнога у Подгорици, другога у Сарајеву, пребјегао је у Русију крајем 18. или почетком 19. вијека. Иво је показао храброст у руској војсци, ратујући против Турака, због чега је добио официрски чин и грофовску титулу, као и огромно имање у харковском округу. Иво Шиндолић, назван грофом у Русији, имао је сестричића Ивана Вукотића–Ивановића, који је 1832. године, с владиком Радом, Петром II Петровићем, дигао устанак Зећана против Турака.
Илија Златичанин, у својој књизи Под Скадром, помиње Сима Шиндолића као много вољена војника. Шиндолићи су угледна породица, храбри људи постојани пријатељи. Од ове породице је Слободан Шиндолић, новинар и публициста, главни и одговорни уредник „Привредног прегледа“ у Београду.
Шиндолићи су стари Срби Зећани, огранак великог зетског братства Вукадиновић, које данас живи у Зети, љешанској и Катунској нахији и у Васојевићима.
Славе Никољдан.
За Вукадиновиће у Зети и Секулиће зна свако да су стари Срби Зећани, и то од вазда. Они се још дијеле на Шиндолиће и Бауковиће. Сва ова братства огранак су Секулића из Бандића, а Секулићи су од Поповића у Цуцама. А скоро сви Катуњани поријеклом су Срби Зећани.
Шиндолићи се убрајају међу најстарије породице пописане у Подгорици. Наводи се да су у Подгорицу дошли из Куча.
ИЗВОРИ:
Илија – Пеко Ј. Пеличић, Записи о Зети, Сабор Зете, Голубовци-Београд, 1997, стр. 174, 244-245
Илија Радуловић, О становништву Подгорице, објављено у Гласнику Географског друштва, књига 16, Географско друштво, Београд, стр. 158Кучи
Коментари (0)