Порекло презимена, село Врњска Мосура (Крупа на Уни)

Порекло становништва села Врњска Мосура, општина Крупа на Уни. Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића из 1925. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

На заравни ниже косе Грмеч планине, која се зове Злоимењак (503 m) лежи насеље. Воду пију са врела: Виница и Врело. Виница је под Злоимењаком. Стока пије из Језера код цркве. Површина му је 2530 m2. У јулу и августу сушних година пресуши, и тада се водаре са Крушнице, где и стоку гоне на напојиште.

Тип села.

Разбијеног је типа. Код језера је већа група кућа и црква. Има два краја.

У Мосури су:

Крчмар 1 к., Сантрачи 3 к., Карановићи 2 к., Бркљач 1 к., Ступар 1 к., Шијан 1 к., Мандић 2 к., Орељи 2 к., Галоње 3 к., Бабић 1 к. и Дивјак 1 к.

У Бујадницима:

Штрбац 1 к., Вукић 1 к., Крчмар 1 к., Маринковић 1 к., Станковић 1 к., Опачић 1 к., Иванишевић 1 к., Кљајић 2 к., Љубичић 2 к., Граховац 3 к. и Ћурчићи 3 к.

Свега 21 породица са 32 куће.

Привреда.

Подједнако је земљорадња и сточарство. Помажу се продајом дрвета у Крупи. Има их неколико на раду у Америци. Да задовоље потребе села и да се помогну баве се два опанчаријом, а један је зидар.

Имена.

Не зна се одакле је име села. Злојимењак ради нагле промене времена. Један је побегао у Кнешпоље што никада није могао да спасе вршај од кише. Чим се облак појави да је 12 чељади код вршаја, нису у стању да згрну вршај, удариће киша. На културу винове лозе пре Турака подсећа: Вода Виница и Винички До.

Старине.

У Виничком Долу налази се пањева винове лозе.

Постанак села и порекло становништва.

Све три Врањске биле су једно село Врањска. Диобом спахија настала су три села. Мосура је била испашинак и она је млађе насеље.

Пре Омер паше су:

-Крчмари 2 к. (Јовањдан) са Попине (Лика) и:

-Дукићи 1 к. (Стефањдан) из Суваје.

Пре 60 година: Бркљач 1 к. (Јовањдан) из Лике и:

-Мандићи 2 к. (Стефањдан) из Суваје.

Пре окупације су:

-Сантрач 1 к. (Св. Пантелију) из Бјелајског Поља;

-Карановићи 2 к. (Ђурђевдан) из Врточа и:

-Штрбац 1 к. (Ђурђевдан) из Суваје (Босна).

После окупације су:

-Ступари 1 к. (Лазареву Суботу) из Гориње и:

-Галоње (Враче) из Врточа.

Из Лике су после окупације:

-Ћурчићи 3 к. (Никољдан) из Врепца;

-Граховац 3 к. (Стефањдан);

-Дивјак 1 к. (Никољдан) из Лапца а пре се звао Радаковић;

-Станковић 1 к., (Никољдан) из Бунића;

-Маринковић 1 к. звао се Рудић (Ђурђевдан) из Бунића;

-Шијан 1 к. (Арханђеловдан) из Корјенице;

-Бабић 1 к. (Јовањдан) из Мазина;

-Опачић 1 к. (Лучиндан) из Лапца;

-Кљајићи 2 к. звали се Опачићи (Лучиндан) из Днопоља;

-Љубичић 2 к. (Марковдан) из Запољка ;

-Иванишевић 1 к. (Ђурђевдан) из Бјелопоља и:

-Орељи 2 к. (Ђурђевдан) из Дољана.

ИЗВОР: Према књизи „Поуње у Босанској крајини“ од Милана Карановића. Приредио сарадник Порекла Милодан.