Poreklo prezimena, selo Mali Dubovik (Krupa na Uni)

Poreklo stanovništva sela Mali Dubovik (pre Drugog svetskog rata Alajbegov Dubovik), opština Krupa na Uni. Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića iz 1925. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj  sela.

U pravcu karsne zaravni usečena je klisurasta dolina Japre. Bijeli Potok i Majkića Potok sastaju se, dobijaju ime Japrice, koja se sleva kod Ovangrada u Japru. Na delu karsne zaravni između rečnih dolina Vojskove i Japre i  kosama što ih tvore navedeni potoci sa potocima Mraovac i Babicšica naselje je Dubovika. Do Japre je Alajbegov Dubovik. Najviše je Bogdanovića Brdo 414. m. i Veže za Babišnicu planinu. Vodu piju sa vrela: Jezerac, Latinovića Točak, Studenac i Široko Vrelo.

Tip sela.

Selo je razbijeno u porodične grupe po kosama. Oveću grupu Bogdanovića zovu Bogdanovića Varoš. Ima tri dela.

U Bijelom Potoku:

Nedimovići 7 k., Kondić 1 k., Ožegovići 3 k., Vojinovići 2 k., Krnetić 1 k., Marjanović 1 k., Latinovići 2 k., Mamlići 2 k., Bogdanovići 15 k., Vukomanović 1 k., Svetlica 1 k., Krnete 3 k., Kačavenda 1 k.. Babić 1 k., Kovačevići 2 k., Polovina 2 k. i Labusi 2 k.

Na Kupresu:

Krnete 1 k., Ćulibrk 3 k., Vranješi 3 k., Ličine 5 k., Bogdanović 1 k., Krnetić 1 k., Munižabe 2 k. i Blanuše 2 k.

U Zagaju:

Dražići 2 k., Predojevići 2 k., Senići 3 k., Đukić 1 k. i Pađen 1 k.

Svega je u selu 24 porodice sa 53 kuće.

Privreda.

Više se bave zemljoradnjom. Izmažu se i žirenjem svinja, kad rodi žir u planini Babišnici. Ima ih nekoliko i na radu u Americi. Da zadovolje potrebe sela i sebe pomognu pored zemljoradnje: 3 su kovača, 1 dunđer, a jedan drži opančariju i prodaju duhana.

Imena.

Dubovik je, vele, od uzvika „Evo meni dobitka“ kad je Alaj beg na putovanju iz Bihaća za Stari Majdan video dim gde se puši iz potoka našao „naselnika“ kmeta, koji je bio bez njegova znanja tri godine. Kupres što tu može biti mećava kao i na Kupreskom Polju. Karanov Potok po porodici Karan iz Velike Rujiške, koja je tu stajala više godina. Hteo im beg udati devojku za subašu, pa se sklonili u nahiju krunsku.

Cjepale, jer su se tu cepale daske za krov.

Starine.

U potoku je u zaklonu „Crkvina“ gde je bila drvena crkvica, koja je uz Bunu 1875 g. izgorela.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Pre 150 g. selo je bilo pusto. Prvi su:

-Bogdanovići 17 k.

Pre 150 g. doselili su iz Like Ličine 5 k. Slave Đurđevdan. Zvali su se Radulovići. Predak im Todor morao je da ide sa Alajbegom Alajbegovićem na Srbiju sa Kulin-kapetanom gde je vezao po dve klade gužvama i preko njih metao ljese, da prevozi Turke preko Drine.

Pre 100 g. su doselili:

-Kondići slave Nikoljdan i jedno su sa Jeličićima na Zmijanju odakle su i oni.

-Kačavende 1 k. (Nikoljdan) su pre 100 g. iz Timara. Pobili su neke Turke, pa su se morali da rasele. Jedni su otišli u Srbiju. To su oni što ih spominje Tihomir Đorđević (Glasnik Geografskog Društva sv. 5. str. 127.).

Pre 100 g. su i:

-Krnetići 6 k. (Tomindan) iz Severne Dalmacije. Po jednima su se zvali Gaćeše, a po drugim Cvitkovići. Cvitkovići u Lici slave Tomindan.

-Nedimovići 7 k. (Đurđevdan) su iz Radića pre 80 g. Starinom su iz Like i zvali su se Grkovići.

Pre 60 g. su:

-Marjanović 1 k. Đurđevdan sa Zmijanja kao sveštenik i:

– Latinović 2 k. (Jovanjdan) iz Bjelajskog Polja. Vučen Latinović je bio na glasu kao dobar tufekdžija.

Pre okupacije su:

-Ćulibrci 3 k. (Jovanjdan) iz Buševića;

-Senići 3 k. (Nikoljdan) iz Male Rujiške ;

-Predojevići 2 k. (Sv. Alimpiju) sa Predojevića Glavice;

-Đukići 1 k. (Nikoljdan) sa Grahova;

-Ožegovići 2 k. (Stefanjdan);

-Vranješi 3 k. (Đurđevdan) iz Bjelajskog Polja;

-Dražići 2 k. (Đurđevdan) privedeni iz Like u Ličine;

-Vojnovići 2 k. (Đurđevdan) iz Mazina i:

-Pađen 1 k. Đurđevdan iz Dalmacije.

Posle okupacije su iz Like:

-Labusi 2 k. (Nikoljdan);

-Polovine 2 k. (Jovanjdan);

-Munižabe 2 k. (Jovanjdan) od Gračaca;

-Kovačevići 2 k. (Nikoljdan);

-Babići 2 k. (Jovanjdan);

-Blanuše 2 k. (Đurđevdan) i:

-Vukomanović 1 k. (Đurđevdan).

Iz Buševića je:

-Svjetlica 3 k. (Đurđevcan).

Ne zna se odakle su:

-Mamlići 2 k. (Nikoljdan).

IZVOR: Prema knjizi „Pounje u Bosanskoj krajini“ od Milana Karanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.