Порекло презимена, село Орашје Попово (Равно)

Порекло становништва села Орашје Попово, општина Равно. Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је на североисточној страни поља, на једној старој плавини; куће су по боковима плавине, а црква на самој плавини. Повише села, у брду је „пишљевина“ Студенац. Обично се служе кишницом из чатрње. Старе заједничке чатрње су: Каучев Греб, Пландиште, Подкрај и Оборинач. Нових чатрња има 14. У пољу испод села су њиве: Границе, Сјенокоси, Трумине Јаме, Поблатиме, Отоци, Пашаче, Луке и Подкрајнице. Око кућа и по брдима су: Долине, Мрвијештаци, Баашче, Дивнице и Међе.

Земље и шуме.

„Горе“ немају. Дрветом се снабдевају на тај начин што копају жиле из земље. На месту Лопати држава је пре три године засновала забран. Стоку напасају по пољу после жетве и по странама повише села: Станицове Лазине, Ботини Врти, Томине куће и Грабове Долине.

Тип села.

Село се дели на махале по родовима: Ћозулана, Тубића, Оборина и Крушкара Мала. Махале су потпуно одвојене, а куће у њима су на окупу. Село има 29 кућа. На брду изнад села су стаје. Становништво је мешовито: православни, католици и муслимани. Православна црква Вознесеније Христово, заједничка и за село Чаваш и Дврсницу, је на месту Пијесак. Православна црква у Орашју помиње се 1664. Код цркве је гробље за православне и католике, муслимани се копају код Тубића Махале.

Садашња црква, Пантелијина црква на Пијеску је направљена 1927.  На том истом месту била је старинска црква св. Пантелије. Споља, поред села је некада водио старински пут у Столац, који се местимично и сада познаје а зове се Баничин пут. Причају да је некада на том путу била једна окуч, где је закопан пун казан блага и на том месту је била ознака да се пази, јер су ту готово све натоварене мазге посртале и преваљивале товар. Прича се да су Турци 14 година после Косовског боја дошли у Попово преко Требиња под заповедништвом Јусуф-пашае из Валоне. „Грчких гробница“ има код цркве, на Приљепци и под Спиљана.

Порекло становништва.

Иселили су се из села Диздарићи и Букве, а изумрли су Крилићи, Салкићи и Фочићи. Био је у селу и Гаштан. Кад се једном вратио из војске, кажу му остали “Турци“ у селу да му је жена имала односе са православним Михајлом Ћозуланом, који је био врло богат – имао је 70 рала земље. Кад је Гаштан налетео на њ да га посече, Михајло потегне косу и пресече њега, а затим побегне у Столац и „потурчи се“. Говоре да су муслимани Баљићи у Стоцу од тог Михајла. Прича се да је у селу живео неки Тома, врло богат; уз његову кућу се прислањало по 12, тј. његову земљу је орало 12 јармова волова. Најпосле је морао да прода цело своје имање за 12 аспри (ситан турски новац) и да се одсели у Банат. У Љубињу имају православни Кулаши, досељени из Орашја.

Родови.

Православни:

-Ћозулани (7 кућа, Јовањдан) се сматрају старинцима.

-Оборине (6 к., Јовањдан) су старином Ковачи с Лопоча.- Има их и у Д. Поплату. Године 1718. помиње се Петар Оборина, без ознаке места.

-Тубићи (6 к. Јовањдан) су непознатог порекла.

-Мандићи (1 к. Јовањдан) су пореклом из Гацка. Даљим пореклом од рода Малешевића у Билећким Рудинама.- Године 1718. помиње се каомлетачки „арамбаша“ Бошко Мандић, без ознаке места.

-Кулаши (3 к.) Јовањдан – неиспитано.

Оборине су раније славили Јовањдан док су остали славили Усековање. Како су се једном, славећи, били занели па им потонули усеви, због тога промене славу узму сви Јовањдан.

Католици:

-Долине (2 к, Мратиндан, а сада Никољдан) су се дослили из Голубинца пре 150 година.

-Раичи (2 к Никољдан) су старином из Стрмице (Цицрина), одакле су дошли пре 120 година.

-Голићи (2 к Никољдан) су старином Лонци из Трнчине.

Муслимани:

–Вук (1 к) ссе сматра старинцем. Има их и у Ходову (Столачки срез), а било их је и у Убоском. Ти из Убоска су отишли у Борач.

Заветни дан за поље је Пантелијевдан.

ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића и Љубе Мићевића „Попово у Херцеговини“. Приредио сарадник Порекла Милодан.