Презиме Лочки присутно је у Војводини. Постоји и место Лок у општини Тител, што може (али и не мора) бити основа за разумевање места порекла (Лок – Лочки).
Презиме Лочки у Опову је први пут забележено 1760. године (заједно с Гојковићима, Јовановићима, Јовишићима, Јосићима, Ковачевићима, Матићима, Мијатићима, Перићима, Савићима, Тодоровићима, Ћурчићима). Лочки у Опову славе Св. Јована Крститеља (20. јануар).
У Обрежу је 1905. забележен као председник Српске земљорадничке задруге Васа Лочки.
У Бешки је, 1927. године службовао лекар Стева Лочки, а у Опову столар Љубиша Лочки.
Такође, у Панчеву је 1932. забележен опанчар Васа Лочки.
У Београду је 1933. забележена Лочки Мухила Олга, чиновник.
У Другом светском рату као жртве су пали:
У Ченти: Лочки (Веља) Милан, рођен 1916, Србин, убијен у затвору, Зрењанин
У Обрежу: Лочки (Василије) Петар, рођен 1884, Србин, погинуо 1942. у НОБ, код Пећинаца
ИЗВОРИ:
Срета Пецињачки, Опово до краја XVIII века и с почетка XIX века, објављено у Зборнику Матице српске за друштвене науке, књига 39, Нови Сад, 1964, стр. 72
Српска православна Митрополија карловачка – по подацима од 1905. године, Наклада Саборског одбора, Карловци, 1910, стр. 1082
Адресар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Југословенско Рудолф Мосе а. д, Београд, 1927, стр. 85 и 498
Спомен књига Српског привредног друштва “Привредник” 1897-1947, Удружење Привредникових питомаца “Владимир Матијевић”, Београд, 1984, стр. 645
Адресар подручја општине града Београда 1933, Југореклам к.д, Београд, 1933, стр. 186
Попис жртава рата 1941-1945 (Србија – Војводина), Музеј жртава геноцида, Београд, 2008, стр. 274 и 288
-270x270.jpg)
Коментари (0)