Порекло становништва села Вирово, општина Ариље. Одломци из радова Илије Мисаиловића и Јовише Славковића. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.
Село Вирово смештено је на десној обали реке Моравице, низводно од Церове. Граничи се на северу са Лопашем, на истоку са Доњом Краварицом, на југу са Церовом и на западу са селима не левој обали Моравице, Грдовићима и Милићевим Селом. Назив Вирово добило је по томе што је река Моравица у атару овог села, на улазу у Пожешку котлину, прави сутеску и окуку иза које дуби највеће вирове у свом кориту. Највеће узвишење је Голубац (732 м) које се налази између Драгојевца, Вирова и Церове. Са суседним узвишењима оно раздваја Пожешку и Ариљску котлину, тако да Вирово има повољан географски положај пошто се налази између Пожеге и Ариља. Речну мрежу Вирова чине десне притоке Моравице, али нема великих извора као у суседним селима. Богато плодним земљиштем, са пространим комплексима шума, било је од давнина погодно за живот, тако да припада групи старијих насеља на овом простору. Римски споменици пронађени у овом селу сведоче о његовом миленијумском трајању. Као и суседна села и ово је чувено по производњи воћа и малина. Најстарије породице доселиле су се у Вирово из Херцеговине и Црне Горе, преко Санџака и Старог Влаха, и из Босне, док су у новије време досељеници из моравичког краја.
Пред крај прошлог века у селу су живеле следеће фамилије:
Алексићи;
Антовићи;
Бабићи (1 кућа, Лучиндан);
Бјекићи;
Бојићи;
Бошковићи (7 кућа, Лучиндан);
Булићи;
Василићи (1 кућа, Лучиндан);
Васиљевићи;
Вујичићи (4 куће, Никољдан);
Гачановићи (5 кућа, Јовањдан);
Дамљановићи (5 кућа, Аранђеловдан);
Ђукићи;
Јаковљевићи;
Јаћимовићи;
Јовановићи (2 куће, Мратиндан и Никољдан);
Јовичићи;
Јоксимовићи (6 кућа, Ђурђевдан);
Кнежевићи;
Ковачевићи (3 кућа, Лучиндан);
Коловићи (1 кућа, Аранђеловдан);
Крљанчевићи;
Марићи (2 куће, Никољдан);
Миковићи;
Милекићи;
Милинковићи (6 кућа, Врачеви), једна су од најстаријих фамилија: њихови преци, браћа Обрен и Обрад, пореклом из Босне, доселили су се у Вирово, али се Обрен одселио у Марковицу и од њега су тамошњи Обреновићи;
Миловановићи;
Младеновићи (3 куће, Лучиндан);
Недељковићи (42 куће, Никољдан), потомци буљубаше Дмитра Вировца и његовог сина, драгачевског капетана Милована Недељковића (1790 – 1855), у чијој је кући од 1843. до 1850. радила школа и који је имао прву приватну библиотеку у Драгачеву;
Николићи;
Обрадовићи;
Оцокољићи;
Павловићи;
Пајићи (5 кућа, Јовањдан);
Росићи (2 куће, Никољдан);
Ружићи (1 кућа, Никољдан);
Симеуновићи (1 кућа, Лучиндан);
Симовићи;
Славковићи;
Тодоровићи (12 кућа, Никољдан);
Томашевићи (1 кућа, Стевањдан);
Топаловићи;
Ћирјаковићи (23 куће, Лучиндан), такође су једна од најстаријих породица;
Чекеревци;
Шендековићи (1 кућа, Аранђеловдан) и
Шушићи.
ИЗВОРИ: Илија Мисаиловић, „О пореклу топонима ужичког краја: Општина Ариље“, Ужички зборник, 19, Ужице, 1990, стр. 118-119; Јовиша Славковић, Становништво Драгачева, стр. 37-46; исти, Села и вароши Драгачева, стр. 37-41. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.
Коментари (0)