Порекло становништва села Јужни и Северни Кочарник, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ 1957. године, Одељење друштвених наука. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на благим странама између Видрењака и Папуље. Делисе на два краја који су удаљени један од другога око 1,5 км. Оба краја имају исти назив само их за разлику називају Горњи (Јужни) и Доњи (Северни) Кочарник.
Историјат села.
Раније, пре данашњег становништва, било је само једно насеље на месту „Старо Село“ у подножју Голог Брда. На врху овога брда се види старо српско гробље и остаци капеле у њему. Доцнијн досељеници су y место једног засновали два насеља која и сада ипак чине једно село.
Земље и шуме.
Кочарник је претежно у ливадама које су по деловима; њиве су на благим и оцедитим странама. Сви крајеви села носе називе старијег становништва: Јоша, Округлице, Карашик, Цикиљевац, Поље, Обориште, Каменуше, Бела Вода, Голо Брдо, Брдо, Стране, Осоје, Локве, Старо Село (сада утрине), Крчевине, Окутњице.
Воде.
Воде у насељу су поглавито „стублине“: Велики До (стублина), Пушкећуља (стублина) која је припадала некон роду Пушкићина, Добра Вода код Старог Села.
Старине у селу.
Од старог српског становништва остало је гробље на Голом Брду близу „Старог Села“ у коме се и данас виде кућишта. У гробљу је била и велика капела. Душачко гробље, које носи назив њеног старијег рода и гробље у Просопу (Кочарничко Поље) са остацима капеле, такође су трагови ранијег српског становништва.
Порекло становништва.
Преци данашњег становништва досељени су са разних страна у току 19 века.
-Сташевићи (5 к.) (св. Никола) дошли су из суседног села Попа пре 120 година,
-Вељовићи (13 к.) (св. Лука) досељени су из Јохове Воде (Горњи Бихор),
-Алексићи (4 к.) (св. Илија) из Шустера код Рожаја a тамо из околине Плава,
-Јовановићи (2 к.) (св. Мрата) ·— Кулизе из Бишева код Рожаја,
-Милутиновићи (4 к.) из Добриње. Род су са Савићима у Добрињи.
-Марковићи (4 к.) досељени су скоро из Липице,
-Зечевићи (3 к.) из Попа. Род су са Зечевићина у Попама.
-Несторовићи (1 к.), род су са Несторовићима у Лукавици.
ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ 1957. године, Одељење друштвених наука. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)