Порекло презимена, село Нековце (Глоговац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Нековце, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937 Порекло становништва села Нековце, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Нековце (Глоговац)

Порекло презимена, село Нековце (Глоговац)

Порекло становништва села Нековце, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Нековце се налази у подножју главица Grik i Sha! и припада џематском типу, са згуснутим џематима.

Име села.

Према народној традицији село је добило име по „неком Србину Неки, који је ту обитовао у старини, а чије су се куће налазиле покрај пута“. Како су многи пролазници пљачкали ово село, то се село пресели са тога места под брдо и забел. Овај је забел касније назван Llaza e Мигати одавно је уништен.

Воде и гробља.

Кроз један део села протиче поток звани Ровина. Баште се налазе у окућницама. Покрај села налази се сеоско гробље. Извесни родови имају заједничке бунаре. Село има своју колекгивну сеоску шуму. Постоји још једно гробље, које се зове Нековачко гробље.

Историјат, приходи и остали подаци о селу.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, помиње се село Нековце, са 26 кућа. У 1477. и 1487. години, ово село има 6 кућа. Свакако, то је данашње село Нековце у Дреници. У истом попису наводи се пољопривредна производња у поменутом селу овако. Производња пшенице износила је 200 лукана, а спахијски допринос био је 25 лукана. Производња јечма и зоби износила је 320 лукана, а спахијски допринос био је 40 лукана. Од кошнице пчела производња је износила 1140 акчи, а спахијски допринос 130 акчи. Принос од гајења домаћих свиња износио је 1120 акчи, а ресум на свиње је био 140 акчи, док је село имало 2240 свиња.

Према статистичким подацима из 1914. године, Нековце је имало 514 становника.

Према статистичком попист становништва из 1921. године, Нековце је имало 484 становника, са 63 домаћинства.

Порекло становништва.

У време испитивања насеља и порекла становништва y 1935. години, у Нековцу је обитавало следеће становништво:

Арбанаси:

-Дугол, фис Гаш, 6 кућа. Пореклом је овај род из дреничког села Дуге, одакле су се одселили у село Добројево – Косово, одакле су прешли у Нековце 1815. године. Од овога рода је једна кућа одсељена у Арбанију 1927. године.

-Фазлијевић, фис Гаш, 5 кућа. Овај род припада братству Муратовић, а води порекло из Албаније, одакле су се доселила 5 браће 1805. године, бежећи из земље матице због крвне освете. Првобитно су се населили у село Овчарево. Ту су се изделили: 1 брат је остао да обитује са својом породицом у Овчареву. Други брат се одселио са породицом у дреничко село Петраштицу. Трећи у село Нековце, четврти је отишао са породицом на Косово у село Белину и пети у Брестовик у околину Лесковца.

-Мекол, фис Гаш, 6 кућа. Доселили су се 1805. године из Малесије у Арбанији , којом приликом је дошла једна кућа.

-Уковић, фис Гаш, 10 кућа. У сродству су са родом Фазлијевић, а припадају братству Муратовић.

-Человић, фис Гаш, 6 кућа. Пореклом су из Гунцата – Подрима. Од овога рода једна кућа се одселила 1913. године у Турску.

-Пљакић, фис Гаш, 4 куће. Од овога рода се доселила 1 кућа из Шипше — Арбанија 1735. године.

-Буњак, фис Краснић, 5 кућа. Овај род води порекло из дреничког села Горње Коратице, одакле се доселила једна кућа 1815. године. Од овога рода досељена је једна кућа из Арбаније у Горњу Коратицу 1785. године.

-Арифовић, фис Кастрат, 6 кућа. Одовога рода доселила се једна кућа 1795. године из Арбаније. Старином су од Скадра. У Нековце су се населили на „баталак“ имања. Од овога рода једна кућа се одселила у село Лалетић – Косово 1895. године, а одатле се одселила за Арбанију 1928. године.

-Оџовић, фис Кастрат, 6 кућа. Припадају братству Велић. Издају се за „Бушатлије из Скадра“. У Нековце се доселила једна кућа овога рода 1755. године. Од овога рода се одселила једна кућа на Косово 1835. године, Према народној традицији, када су се Оџовићи доселили у Нековце, звали су се Велићи. У то доба је у селу била само једна кућа некога Али кафеџије, који је у селу имао свој хан, чији је род изумро.

-Спаиовић, фис Кастрат, 7 кућа. Овај род припада братству Велић и стоји у сродству са родом Оџовић, са којим чини исто братство. У старини су били спахије, па су по томе звању добили презиме родовско. Од овога рода су се одселиле две куће у Лалетић 1865. године.

-Зекол, фис Г аш, 10 кућа. У Нековце се доселила једна кућа 1735. године.

-Фан, фис Coп, 2 куће. Од овога рода се доселила једна кућа из дреничког села Дивљака 1835. године. У Дивљак су њихови преци досељени из околине Ђаковице 1785. године. Од овога рода су две куће одсељене из Дивљака на Косово у село Ариљачу.

-Крап, фис Шаљ, 6 кућа. Овај род се доселио 1835. године из дреничког села Клечке. Презиме су добили по надимку.

Према изнетоме у 1935. години у Нековцу су обитовали арбанашки родови: 13 родова, са 79 кућа.

Према попису становништва из 1948. године, Нековце је имало 794 становника, од тога 421 мушких и 373 женских, са 105 домова.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top