Poreklo prezimena, selo Radičevac (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Radičevac (po knjizi Radičevci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Radičevci je u dolini Radičovačke Reke, koja postaje iz Golemo Reke i Meljiške Reke. Pruža cc duž pomenuto reke (pravac i.–z.) od ušća Levače, koja prodire između Vlajine Stru ge i Davnjanove Čuke, do potoka Vlaški Dol, koji protiče između Cvejine Glame i Marijina Čuvara, a utiče s leve strane u Radičevačku Renu. Kuće su na stranama rečne doline, na peščanom nanosu (osobito sredina sela), koliko u osoju, oprilike, toliko u prisoju. Pritešnjeno je kosama i visovima, tako: severno od sela je kosa Arničje koja se završava visom Vla(j)ina Struga, od koje je, preko Levače (zapadno), vis Davnjanova Čuka; na istoku je, između Meljiške Roko koja iz aldinačkog atara dotiče, i Goleme Reke koja izvire iz Rasovatog Kamena, vis Glog: na jugu je vis Mari(j)in Čukar i kosa Bilo, koja je u istočnom svom delu poznata. kao Cve(j)ina Glama. a u zapadnom — Ravni Del.

Pošto je obala rečna dosta niska, te se preko nje voda često izliva, biva da reka nanese štete selu, jer odnese po koju zgradu: košaru, plevnju, i t. d. Kućama ređe nanosi štetu, jer reka nije plahovita, pošto teče ravnicom. Veću štetu nanosi donjem kraju, jer kroza nj teče i plahovita Levača. Otuda se selo i ne širi na tu stranu, uz opšti zahtev: da se ravpica zadržava za obdelavanje.

Klima.

Pošto je selo otvoreno sa zapada i u nekoliko sa istoka, najjači su i najhladniji vetrovi: košava, koja duva uz reku (zapadni vetar), i krivac, istočni vetar. Oni donose kišu. Kad krivac donese kišu, ona duže traje. Sneg počinje redovno padati od Đurđica, pa traje do Đurđevdana. Napada do l metar debljine i traje cele zime, osobito po visovima. Ovde je u nekoliko toplije nego u Novom Koritu, jer je ovo mesto zaklonitije („u zavetrini“), ali hladnije no u Ošljanu. Kakva je toplota ovde, takva je i u Šarbanovcima, Balincima i Aldincima.

Vode.

U okolini sela ima dosta i dobre vode, ali je u selu nema. Pored reke izbija ovde–onde voda iz peska, te se odatle pije. Ti se izvori zovu podvirci ili abdvirčiči. Sa njih se nije osobito leti, ali zimi većinom sa reke. Bunara nema.

Zemlje i šume.

Nešto ravnice ima u dolini Radičevačke Reke, a sve ostalo radičevačko zemljište je vis. Na svima visovima, sem Arničja, ima dovoljno šume, osobito bukove. Zemlja za obdelavanje je najvećim delom po visovima, po proplancima. Zemlja je osrednje rodnosti, može se reći i rodna prema ostalom Zaglavku. To je otuda što je šuma dosta očuvana, te voda nije sprala zemlju sa visova. Aldinčani, osobito Balinčani, često ovde kupuju hranu. Najbolje se rađa rž (raž), ovđs: (ovas), limđc (krupnik) i kukuruz ili mamuruz; čenica (pšenica) se seje i rodi dobro, osobito jerica (jarica), ali se seje koliko za kolač ili za prodaju.

Zemlja je sva oko sela (u prečniku koji se može preći za sat i po do dva časa) u ovim mestima: Meljište, Ivov Del, Jelašnička Peka (ili: Elašnička Peka), Babin Dol, Putni Dol, Ciganski Dol, Šibnacki Del, Vrla Arnica, Papretljivica, Samovilac, Vlašk’i Del, Zavoj, Revni Del, Staćova Livada, Urdeš, Gradiška Mrtvin’, Obli, Ploća, Sredilj, Tumba, Mala Reka, Davnjanova Čika, Bregovo Bilo, Ljiljak, Bazova, Pečana Preslav, Rasovati Kamen. Naj6olja je zemlja u dolini Radičevačke Reke i u mestu iznad sela, što se zove Rosulje.

Za ishranu jedne porodice od 10 duša potrebno je oko 25 ralica zemlje.

Po proplancima ima tako isto vrlo dobrih livada, sa kojih se dobija vrlo dobro seno.

Rečeno je gore da na radičevačkom zemljištu ima očuvane šume. Na ovima napred pomenutim mestima ima krasne šume. Skoro svaka kuća ima svoje branike; uz to ima selo svoju „selsku“, šumu y reci Levači, a državne ima u Barskoj i Kusoj Reci, koja je bila nekada seoska, pa je država oduzela. Šuma je mahom bukva, gorun, i gabor – ranice nema. Šuma se, ređe, izvozi u Knjaževac na prodaju za gorivo. Sela iz Timoka (timočki srez) često ovde kupuju građu za zgrade. U selu ima jedna reznica (strugara) na vodi, u kojoj se režu daske za domaću upotrebu a i za prodaju.

Ukoliko su Radičevci zemljoradničke selo, utoliko je skoro i stočarsko. Planinsko zemljište je ovde vrlo zgodno za stočarenje. Osobito se neguju ovce i koze. Čuvena je u okolini radičevačka vuna i sir ridičevački. Skoro svaka kuća ima po 30— 40 (prosečno) bravi, koje ovaca koje koza. Utrine za ovu stoku ima dosta koliko po privatnim posedima, toliko i seoskim, u Srediljskom Potoku i Levači, za koju se plaća utrinsko. Ko ima ovaca i koza, ima i pojatu („povatu“) – imućniji i po dve do tri, te sele stado c jedno pojate na drugu radi ishrane stoke a i zbog torenja (gnojenja) zemlje. Još se čuva običaj bačijanje, ali u poslednje vreme se sve više gubi ukoliko se više gubi zadruga. Dok je pređe „sagmal“ bivao od po 500–1000 bravi, sada ako bude tek oko 300 brava u njemu. Najviše se udružuje po 2, 3—4 kuće. „Bučkanje“ rukama zamenjuje se od skoro vodenom snagom. Često se udruže trojica, četvorica, pa načine bačiju, gde svaki ima svoju bučku i bačeva svakoga dana.

Tip sela.

Selo je, u opšte, podeljeno u dva kraja: Gornji kraj i Donji kraj, koji su odvojeni Selištem (razmak 300-400 koraka). Donji kraj je od Selišta niz reku, oko ušću Levačina, na desnoj strani Radičevačke Reke (3—4 kuće su na levoj obali), a pod visovima: Davnjanova Čuka i Vlajina Struga. Mnogo manji je od Gornjega kraja, jer je tek šesti deo sela. Kuće su ovde dosta zbijene, ali ima ih koje su dosta udaljene, kao što su: Ignetovci (1 k.) na desnoj strani uz Levaču, Gođiči (2 k.) i Džorćiči ili Bećarci (1 k.) na levoj obali Radičevačke Reke. U ovom kraju su mahom starije porodice (od kojih ima i u Gornjem kraju): Gođiči, Paljaniči ili Kovačovci, Džorćiči, Ružinci, Ignetovci, Radonjiči ili Cućinci, a samo 2—3 kuće novijih doseljenika: Petkovci i Andželiči.

Gornji kraj, mnogo veći, vrlo je zbijen, osobito na levoj obali Radičevačke Reke, pod Cvejinom Glamom. Kuće na desnoj obali Radičevačke R., pod Arničjem, udaljenije su jedna od druge (10—100 koraka), zbog prirode zemljišta. Od gornjega kraja izdvojili se u Vlaškodolski Potok Radivojevci (4 kuće–raselice), a iznad ušća Vlaškodolskog Potoka, na levoj obali, Prevalci (1 k.), Miljćiči (1 k.) i Vlaškodolci (2 k.) pod Marijinim Čukarom. Useljavanjem novijih doseljenika među starije porodice i množenjem starinaca, ovaj je kraj narastao i postao zbijei. Starinaca je nešto samo više od doseljenika u ovome kraju. Pada u oči da najnoviji doseljenici zauzimaju krajeve sela.

Kuće što pripadaju jednom plemenu (jednoj porodici), u najviše slučajeva, nisu u blizini, već su rastavljene doseljenicima i starincima. Tako od Goćiča, najrasprostranjenije porodice u selu, ima i u gornjom i u donjem kraju; tako i: Ignetovci, Ružinci, Džorćiči (Bećarci), Radonjiči, Paljaniči, itd. Čini se da je selo ranije bilo razbijenoga tipa.

Najveća zadruga je od 20 duša.

Ime sela.

Ne zna se otkuda je ime selu Radičevci. Narod ga zove i: Radičovci. Biće da je dosta staro.

Starine u selu.

Pod Vlajinom Strugom, između Gornjeg i Donjeg kraja sela, nalazi se mesto koje se zove Selište. Na pola časa hoda uz reku Levaču nalazi se na njenoj levoj obali vis Grad (tu je i Gradska Mrtvina), na kome je gomila kamenja, ali se o njemu ništa ne priča. Možda ga je  i Bog „stradal“, veli narod.

Grobišta seoska su vrlo stara, i, veli se, odvajlada su se tu Radičevčani „kopali“ (sahranjivali). Gotovo y sredini sela je kapela, gdo cc skuplja narod o ‘Đurđevdanu i  Spasovdan na sabor. Tu je. priča se y narodu, bila drvena crkva, koju su Turci spalili, selo u zbeg naterali, viđenije ljude, žene i decu im isekli. Stari ljudi pričaju da je bila podignuta u slavu Vaznesenija Hristova (Spasovdan) i kad se vratili iz zbega, podignu kapelu na istom mestu. U njoj je i sada šestostrani stub od bigra, na kome je okrugla, debela, kamena ploča. Sada se tu vrši venčavanje i krštavanje, a pređe i pričešćivanje.

U donjem kraju sela ima jedan od bigra krst, na kome se sa mukom čita: Gti.. ProkopiA..  Pod ovaj krst dolazi samo porodica Radivojevci o sv. Prokopiju. Priča se kako je u jedno vreme bila čuma goveda, pa su Radivojovci prokopali ovde rupu, na kroz nju prepustili goveda, te ih čuma prestane biti, a oni, za spomon toga, na istom mestu podignu krst.

Na mestu Babin Dol, jugoistočno od sela, između Balinaca i Radičevaca, ima nekakve zgure, ali se ne zna šta je tu kovano, niti ko je to radio.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Kako je postalo selo, gotovo se ništa ne zna. Čini se da je selo vrlo staro, jer ima samo jedno selište, koje se nalazi u Donjem kraju sela, iznad ušća reke Levače u Radičevačku R. a pod Vlajinom Strugom. Priča se da je u jedno vreme tu bilo ovo isto selo. Docnije se selo, pošto je bilo u dolini te i na udaru Turcima, povuče u planinu, i to ovako: jedan deo se povuče u Nećin Dol (ispod sela), drugi u r. Levaču, a treći u Zavoj. Tamo su im bile pojate, koje su im, u mutnim vremenima, služile i kao kuće za stanovanje. Čim je prestajali. opasnost, oni su se spuštali u svoje selo. Da se nisu udaljavali, dokazuje i jedno jedino vrlo staro groblje, u koje se i danas sahranjuju. A ovde im je šuma bila vrlo jak zaštitnik od neprijatelja. „malko mrdnemo u šumu, pa smo se skutaln od Turci“.

Najstarije su porodice, kojima se ne zna poreklo:

-Gođiči (13 k.) su vrlo stara i vrlo razgranata porodica. Oni su poznatiji pod novijim imenima:

-Teklačozci ili Kostadinovci (3 k.),

-Vrbarci (žive u jednom vrbaru, i otuda im ime, —2 k.),

-Nikoljćinci (1 k.) i:

-Džaćeriči (7 k.). Slave sv. Nikolu. Preslavljaju letnjeg sv. Nikolu.

-DŽorćiči (8 k.) su poznati kao DŽorćiči (4 k.) i Bećarci (4 k.). Prvo im je ime najstarije. Slave sv Đurđic, preslavljuju Đurđevdan.

-Radivojevci ili Radivovci (9 k.) slave sv. Đurđic, preslavljuju Đurđevdan.

-Karčinci ili Karčiči (7 k.) slave sv. Đurđic, preslavljuju Đurđevdan.

-Ružinci (5 k.) slave sv. Đurđic preslavljuju Đurđevdan.

-Radonjiči ili Cukinci ili Cućinci (5 k.) slave sv.Đurđic preslavljuju Đurđevdan.

-Paljaniči ili Kovačovci (3 k.) slave sv. Đurđic, preslavljuju Đurđevdan.

-Ignetovci (3 k.) slave sv. Đurđic, preplavljuju Đurđevdan.

Porodice kojima se zna poreklo:

-Božinovci (10 k.) su došli, otprilike, pre 100—120 godina iz Dejanovaca, u Zaglavku. Slave sv. Stevana.

-Vlaškodolci (5 k.) su se doselili krajem 18. ili početkom 19. veka iz Vidovaca, u Zaglavku. Tamo se zovu Maskvvci ili Moskovci. Slave Vračevo.

-Ćosiči (2 k.) se doselili iz sela Burdimo, u Svrljigu, pre 80 godina. Slave sv. Alimpija.

-Andželiči (6 k.) su došli iz Selačka, u srezu timočkom i okrugu timočkom, pre 60 godina. Ovi slave Đurđic, a pošto su došli na zemljište Džaćeričko (uljezi), preslavljuju („na imanje“) Sv. Stevana. Prvi doseljenik je Joca N. priveden c majkom, te otuda njegovo potomstvo slavi i Đurđic i sv. Stevana.

-Rašinci ili Rašiči (2 k.) pre 55 godina su došli iz nekoga sela Prokupac, y Bugarskoj. Slave Đurđic, preslavljuju Đurđevdan.

-Petkovci (4 k.) su prozvani po prvom doseljeniku Petku, koji je došao iz Selačka, u srezu i okrugu timočkom. Slave sv. Jovana.

-Prevalci (1 k.) su se doselili pre 30—40 godina iz Prevale, u Bugarskoj. Slave Vračevo.

-Džadžinci (l k.) su došli iz Novog Korita pre tridesetak godina. Slave sv. Nikolu.

-Odadžijiči (1 k.) su došli pre 30 godina iz Aldinaca, u Zaglavku. Slave sv. Alimpija.

-Miljćiči (1 k.) se doselili iz Aldinaca, u Zaglavku, pre 12 godina.  Prikupili ovde zemlju i doselili se. Slave Đurđic.

-Strainjiči (2 k.) su prišli iz Balinaca pre 20 godina. Slave Mitrov-dan. a „na zemlju“ (proslavu) Vračevo, jer je prvi doseljenik došao na zemlju Vlaškodolaca.

Od pre dvadesetak godina doselile su se: 1 kuća iz Ošljana, u srezu i okrugu timočkom:

-Ošljančanje, prišli „na ženu“; slave sv. Nikolu);

Jedna kuća iz Gabrovnice, u zaglavskom srezu:

-Gabrovničanje, uljezi, slave sv. Nikolu i:

Jedna  kuća iz Knjaževca:

-Viden Milanović, uljez. slavi sv. Nikolu.

Iz ovoga sela nema odseljenihuokolna sela, što je retka pojava u Zaglavku. Radičevci stoje imovno bolje od svih sela u Zaglavku, pogotovu i od sela u Timoku. Ali zato zna se da su se odavde, iz ovoga gorskoga i ako sklonitoga sela, odselile mnogo porodice u unutrašnjost Srbije u doba ratovanja Srba sa Turcima za oslobođenje (1804—1815). Pouzdano se zna da su se neke porodice iz Karčiča, Džorćiča i Božinovaca odselile u okolinu Rače.

Celo selo ima preko 90 kuća. U selu su i dve ciganske kuće, doseljene u poslednje doba na Aldinaca, u Zaglavvu. Govore srpski, ređe ciganski. Rade i po malo zemlju, ali nije glavno zanimanje kovačluk.

Seoske su zavotine Đurđevdan i Spasovdan. Uz to Prokopija služe Radnvojsvcn. sv. Aranđela –– Karčinci, a Trnovu sv. Petku — Strainjiči.·

I ako cc u selu ne zna poreklo Gođičima, već se tvrdi kako su oni starinci, može se posumnjatn da su oni starosedeoci. Njihovo najstarije ime Gođiči t.j. Gogići (Gogo) navodi na misao, da ne budu odnekuda iz Staro Srbije, sa arnautske strane!

Uz Gođiče ćutuklnjs su: Džorćiči ili Bećarci, Radivojevci, Karčinci, Ružinci, Radonjiči ili Cućinci, Paljaniči, Kovačovci i Ignetovci. Sve ove familije slave istu slavu (Đurđic, Z. nov.), i, izgleda, smatraju se kao jedno pleme, jer se radije žene iz okolnih, često dosta udaljenih, sela. Uz ovo vredno je istaći još jedan fakat: ovo je selo, kao što se videlo, naseljavano, bar do kraja 18. veka, priraštajem, a od kraja 18. veka do naših dana, stanovništvo se umnožavalo priraštajem i doseljavanjem. Pada u oči veliki broj domazeta ili uljeza iz okolnih sela. Za njih se obično ovde veli: „Prišal na ženu“, ili: „Prišal na devojku“. Domazet je dužan, kao i njegovo potomstvo, mesiti kolač (slaviti slavu, preslavu) onom imanju na koje je došao. Ako je naprimer uljez („nakalamnjak“) uzeo udovicu, onda on preslavljuje slavu koju je slavio udovičin muž; ako je „prišljl na devojću“. onda preslavljuje slavu devojkina oca. Razume se da on (prilepak, nakalamnjk) donosi svoju slavu u kuću, i ona je glavna. Samo, u tom slučaju, ne preslavljuje i svoju proslavu. Kad se ista familija, u toku vremena, umnoži, često se mesi na imanje obrok. To se čini iz straha da napredak u kući i na imanju ne okrene unazad.

IZVOR: Prema knjizi  Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.