Poreklo prezimena, selo Ždrelo (Petrovac na Mlavi)

Poreklo stanovništva sela Ždrelo, opština Petrovac na Mlavi – Braničevski okrug. Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan

Položaj sela.

Levo od puta. što iz Petrovca u Žagubicu vodi, baš na ulazu u romantičnu Gornjačku Klisuru, a na proplanku strane Vukana, nalazi se selo gornjeg imena. Kuće su poređane oko izvora i kladenaca, ne baš tako daleko od reke Mlave. Pa i ako je selo blizu ove bujne reke, ipak ga ona ne može nikad da poplavi, jer od nje ga. rastavljaju dve, jedna iznad druge poređane terase. Mlava prilikom i najvećih povodanja, za koje seljaci pamte, jedva da ispuni korito između prvih terasa, a preko ovih nikad nije prelazila.

Vode i klima.

U selu ima dosta kladenaia,čija voda podmiruje svakoliku potrebu stanovništva seoskog. Oni su, po svoj prilici, i uzrok naseljavanja ovog mesta, koje ni po svojoj rodnosti, ni po svojim klimatskih pogodnosti, ne bi moglo privući nikoga da se ovde nastani. Kladenci ovi nemaju naročitog imena, samo nekoji van sela, a u ataru istog, nose nazive, kao: Jaz u Novacnma, Vrelo ispod Vukana, Bigar u klisuri Reškovice.

U klisuri ove reke nalazi se odmah ispod izvora Bigra, i jedan lekovit izvor, na koji seljaci odlaze svake Mlade Petke i Mlade Nedelje, te se umivaju i leče. Kroza sredinu sela prolazi plitka jaruga jednog suvog istoka, kojim za vreme kiša juri voda.

U Ždreluje mnogo hladnije, no u okolini. Ovo dolazi otuda što se nahodi na izlazu klisure, te s toga nikad nije bez vetra. U ovom selu severo–istočni vetar zovu imenom noćnik (bogaz) i ovaj duva većinom leti.

Zemlje i šume.

Zemlje za obrađivanje ima nešto malo u dolini Mlava i Reškovice. Krajevi za rad zovu se: Veliko Polje, Slatina, Kokot. Lunke, Novaci, Vreoci, Trnjak, Omeje i Reškovice. Svi su ovi krajevi blizu sela, a najdalji je 20 min. od sela.

Oni su zasejan-i kukuruzom, ređe strmvinom. Pašnjaci su većinom u planini.

Šuma ima na planinama: Vukanu, Strainjaku, Čukari i Velikoj Glavici. Ona je sva od lisnatog drveća, među kojima je bukva najčešće drvo. Od sela do krajnih šuma ovoga sela ima do 2 sata hoda. Šume su većinom privatna svojina. Opštinska šuma je samo na Velikom Vukanu.

Po rodnosti zemljaje uvršćena u treći red. To je sam sipar i nanos, koji su potoci sa brda naneli, pa se sa živicom izmešao, te žetva ne donosi bogate koristi. Iz ovog razloga meštani su upućeni na stočarstvo.

Tip sela.

Ždrelo je zbijeno selo; kuće su njegove prikupljene oko izvora – kladenaca, te su s toga dosta udaljene jedna od druge. Između najbližih kuća ima odstojanja od 50 do 100 metara. Selo se deli na male. ali kao da glavnu podelu čini Suvi Potok, koji kroz selo protiče. Tako Šorbonj (sredinu sela) čine kuće oko ovog Suvog Potoka poređane. Gornja Matadejska Mala je levo od ovoga uz brdo, a Donja Mala je kraj, desno od ovoga. U svima ovim krajevima ima manjih mala. Kuće su u selu razbacane tako, da se jedva može uhvatiti red ulica.

Jedna je ulica glavna, a od nje se odvajaju vazdai sporednih, koje se o ovom seku pod najrazličnijim uglovima. Uzrok ovakome rasporedu kuća jesu kladenci, oko kojih su se prikupljali pojedini sa svojim porodicama.

Zadruga je u selu bilo u ranije vreme, ali su sada rasturene.

Priče i tumačenja o imenu sela.

Ime ovome selu dolazi od položaja na kome je.

Osnivanje sela i poreklo stanovništva.

Još Knez Lazar među ostalima prilaže manastiru Gornjaku i ovo selo. Za njegovo doba, na današnjem mestu postojao je grad, koji je bio vrlo važan zbog položaja svoga, što se vidi i iz onih silnih manastira i utvrđenja, što se oko ovoga sela u ruševinama nalaze.

Prema iskazima meštana oni su svi noviji doseljenici. Ovo ·tprde i podaci u izveštaju egzarha Maksima od 1739. godine, po kome je Ždrelo bilo dodato crkvi šetonjskoj. a imalo je 10 „hljebov“.

Najstarija porodica, što osnova ovo selo, došla je sa Kosova. To je porodica Kurjonji. Oni su otud pobegli, pa su dugo vremena hajdukovali i tek kada im je ovo dodijalo, onda su se nastanili na današnjem mestu. Vreme, kad je to bilo, neda se izvesti iz govora seljaka, jer vele da je to bilo od starina. Tada nije bilo više od tri kuće u selu. Odmah za njima došli su sa Raške preci porodice Bačonji, pa se i oni nastaniše na već utvrđenom mestu staroga grada.

Dugo vremena su ove porodice živele usamljene. Mnogo godina docnije, sudeći prema iskazima o starosti, pre 180 godina, doseliše se iz „preka“, iz mesta Rakitova pradedovi Šorbonja. Ovi zauzmu sredinu sela oko Suvog Potoka. Odmah za njima dođu i pradedovi porodice Matadejića, ali se ne nastane odmah u Ždrelu, već niže njega, na mestu zvanom Kokotu. Za njima dođu i Markonji, pa se i oni na ovom mestu nastaniše.

Tako se razvijalo selo na ovome mestu za sebe, a Ždrelo za sebe. U isto vreme dolaze i Plutonji iz Šumadije, Beženari iz Morave, Petrikonji i Srbonji iz Resave, pa se nasele izmeću Ždrela i Bistrice i osnuju tu selo, koje se po njima, zato što su novi, nazove Novaci. Od njih su jedino Beženari prebegli od turskog nasilja iz Morave, a ostali su prodali svoja imanja svojevoljno i došli ovamo da kupe više zemlje za taj novac.

Na svim mestima počinju Turci da ih gone, a oni beže svi u planinu iza Vukana, na mesto, koje se zove Zbeg. Vraćajući se iz planina, oni iz Kosova, kojih je bilo 9 kuća, ne smedoše ići natrag na svoje staro mesto, već se nastanjuju y Ždrelu, kako bi u slučaju nove navale bili bliži planini i osnivaju Gornju Matadejsku Malu.

Docnije, pak, za vreme Kneza Miloša, selo Novaci bude raseljeno, a one napred pomenute porodice, dođu u Ždrelo i osnuju Donju Malu. U to vreme dođe i porodica Bajnješće iz Krajine i Brkulješće iz „preka“.

U selu su ove porodice:

-Šorbonji (70) y sredini sela, iz Rakitova u Madžarskoj. Slave Sv. Nikolu.

-Matadejići (18) u Matadejskoj Mali, došli iz „preka“. Slave Veliku Gospođu.

-Kurjonji (90) rastureni, doseljenici sa Kosova. Slave Đurćip.

-Markonji (10) y Matadejskoj Mali, doseljenici iz „preka“. Slave Petkovicu.

-Bajnješće (20) y Donjoj Mali, iz Krajine. Slave Sv. Nikolu.

-Plutonji (10) u Donjoj Mali, doselili se iz Šumadije. Slave Sv. Alimpija.

-Beženari (10) y Donjoj Mali, iz Lozovika. Slave Sv. Nikolu.

-Bačonji (12) y Gornjoj i Donjoj Mali, doselili se sa Raške. Slave Sv. Aranđela.

-Petrikonji (7) u Donjoj Mali, iz Adžibegovca. Slave Petkovicu.

-Srbonji — Stepanji (18) rastureni, doselili se iz Grabovca y Resavi. Slave Sv. Nikolu.

-Brkulješće (2) rastureni, doseljenici iz „preka“. Slave Miholjdan.

U selu ima do 270 kuća sa 334 poreske glave.

Selo je docnije raslo razmnožavanjem, a ranija mesta ostala su kao zemlja za oranje, svojina onih porodica, čija su prvi put i bila.

Nastanivši se y Ždrelu, ovi doseljenici iz raznih krajeva u toku vremena sasvim se izjednačiše. Najjači uticaj beše doseljenika iz „preka“ i Vlaške, koji svojim bogatstvom i svojom umešnošću učiniše te svi ostali primiše njihov jezik i nošnju. I sad se u selu čuje samo vlaški govor. Jedina je razlika u slavama, koja je za sve doseljenike iz jedne oblasti ista.

Od okolnih sela: Šetonja, Bistrice i Laola, selo se ovo odlikuje i po nošnji i po jeziku, jer ovde govore vlaški i nose naročitu nošnju; a tamo srpski, i nose srpsku nošnju, koja je ovoj slična.

U selu je zavetina o prazniku Sv. Trojice.

Starine, sedišta, groblja i dr.

Da je Ždrelo strategijski, kao i inače, bilo vrlo važno mesto u prošlosti, svedoče one grdne razvaline, zgure i ruševine manastira, što se y okolini nalaze. O ovim ostacima negdašnje živosti ovog grada pisano je na više mesta. Mi ćemo samo nabrojati ove starine i pomenuti još i ono, što u tim spisima nije zabeleženo.

U klisuri reke Reškovice nalazi se manastir Reškovica, ispod koga je lekovit izvor koji je, vele, zidao Knez Lazar. Više sela, na mestu Goljak nalaze se takođe zidine stare crkve, koju zovu prosto Crkvina. Ovo je nekadanji manastir Sv. Trojice, koji je do temelja porušen. U klisuri ispod Vukana nalazi se ruševina manastira, što se zove: Blagoveštenje, a niže ovoga ostaci nekoga konaka mitropolije, gde se misli da je sedeo vladika braničevski. I ovaj je manastir iz doba Kneza Lazara. U blizini manastira Reškovice, nalazi se i jedna zidina, oko koje ima dosta zgura, koje spominju na kakvu topioiicu za staro zatrpano rudarsko okno, što se u ataru seoskom nalazi.

Na Vukanu je gradić Šetač. a odmah iza njega, na Uzepgiji je takođe gradić. Za ovaj grad, meštani pričaju da ga je zidala Jerina u isto vreme, kad i grad smederevski. Na njemu je radilo vrlo mnogo ljudi, tako da je hleb za radenike prenašan iz ruke u ruku čak iz Smedereva i nošen tako brzo da je stizao vruć.

Staroga groblja ili grobišta ima u Matadejskoj Mali, gde se nalaze nadgrobni kamenovi bez natpisa.

Selišta su u Kokotu i u Novačkom Polju, a tragovi staroga puta vode od Bistrice, pa preko Oreškovice na Ždrelo.

Osim ovoga nalaze se, po kazivanju meštana, tragovi nekog starog puta i preko brda na Ciganskoj Poljani, koji je vodio pored Velike Glavice u Homolje.

Zanimanje stanovnišva.

Glavno je zanimanje stanovnika stočarstvo, a pored toga zanimaju se i zemljoradnjom, koja im malo prihoda daje. Ovde je još dobro očuvano udruživanje stoke, koje zovu sten ili bačija. Kad nastanu topliji dani i pašnjaci ozelene, združe desetak, a najviše petnaest domaćina svoju stoku, da je zajedno čuvaju. Ovo združavanje biva najdalje do Trojice, a rasturaju je oko Sv. Ilije. Sve ostale radnje sa ovako udruženom stokom su kao i u drugim krajevima Srbije.

Osim ovih zanimanja, seljaci iz Ždrela peku i kreč i prodaju ga u Petrovcu i Požarevcu.

Pre dve godine dođoše iz Resave neki Cigani čergari i nastavite se u Donjoj Mali. Njih ima četiri kuće, a po zanimanju su kovači.

IZVOR: Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.