Poreklo stanovništva sela Rašanac, opština Petrovac na Mlavi – Braničevski okrug. Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan
Položaj sela.
Rašanac se nalazi na brdskoj kosi, a na obalama Rašanačkog Potoka i to više na desnoj, nego na levoj strani njegovoj. Kuće su seoske na brdskim stranama, te ih potok nikad ne plavi.
Vode.
U selu ima više izvora, ali su ova tri glavnija: Ristin (Fontenj La Mošul Rista), Markonji Izvor i Bunčonji Izvor. Osim ovih ima dosta bunara od kojih je najdublji 11 hvati. U ataru seoskom ima još izvora, kao Šušur kod Crljenca, Priod i Mošul Mijail. Ovaj poslednji smatraju kao lekovit i k njemu dolaze da se leče od „očiju“. Još je jači izvor kod druma u Petrovac, blizu rašanačke mehane.
Zemlje i šume.
Zemlja je za rad van sela na mestima: Priod, Stig, Belo Polje, Mlava, Čokordin, Grmanje, Kulina, Potok i Preko–Potoka. Najdalji je kraj Čokordin do Vrbnice. Na ovim mestima je imanje pojedinaca mahom njive i livade. Šuma ima malo i to je razređene.
Opštinksa je zemlja kod izvora, kod mehane na potoku, pored druma i crkveni plac. Ovaj poslednji je kupljen. Ovu zemlju daju pod arendu.
Tip sela.
Rašanac je selo zbijenog tipa, ali tako razvučeno pored potoka da treba dobro pola sahata da se prođe. U selu imaju dva glavna druma, koji idu gotovo paralelno sa potokom, sve dok se ne preseku sa drumom, što iz Požarevca vodi u Petrovac. Kuće su obično na odstojanju od 50–30 m., a obično su u sredini avlije.
U sredini sela na desnoj strani potoka nalazi se jedna mehana, škola, sudnica i tri dućana, a ispod sela pored druma nalazi se takođe jedna mehana.
Potok deli selo na dva kraja. Na levoj strani potoka je Pribić, u kome ima do 100 kuća, a sve su ostale na desnoj strani potoka. Kuće su grupisane, mahom prema porodicama, koje obično istu slavu slave i isto prezime nose, a prema ovome se zove i mala.
Zadruga velikih nema; najveća je Pauna Golubovića, koja ima 16 duša. Čim se sin oženi odmah se i deli i otud dolazi to da u selu ima do 420 kuća, a 516 poreskih glava.
Zavetina je seoska o Trojicama, a preslava je Vartoloma.
Salaša u Rašancu ima 40. Ovi se ničim ne razlikuju od salaša u okolini.
Priče o imenu sela.
O imenu sela nema nikakvih priča. U izveštaju Maksima Radkovića od 1733. god. nalazi se spomenuto mesto Ražanci, koje od Kamenova odstoji za jedan sahat, a imalo je 30 „hljebov“. Kako je i kad ovo ime Ražanci postalo nisam mogao naći zabeleške, a ni seljaci ne znaju.
O postanku sela i poreklo stanovništva.
Starac Anta Janković, od 95 godina priča o postanku sela ovo: Selo nije bilo na ovome mestu nego ispod današnjeg mesta, pored druma, gde je sada mehana. Na ovo mesto došao je prvi iz Ždrela neki Jakov, pradeda porodice Stefanešće, čiji su stariji u Ždrelo došli iz Vlaške. Ovaj Jakov rodio je sina Stevana, po kome se prozvala porodica Stefanešće. Stevan je rodio Janka, a Janko je Antu Jankovića, koji mi ovo pričaše, koji ima sada 95 godina, a nije zapamtio dedu.
Kad je Jakov udario kolac selu, počele su se doseljavati pojedine porodice kod njega. Tako su prvo naišli neki begunci iz Dobre, i to je porodica Dobrijenji. Za ovima su došli Kurijonji iz „preka“, na Beženari iz Krajine. Za ovima je došao neki pandur Đorće iz Majdanpeka, od koga je porodica Pandurešće. Tada nije bilo u selu više od 15 kuća i to nisu bile sve na jednom mestu. Pandurešće su bili blizu Crljenca, a ovi drugi pored druma. Ali, docnije ih spahija sjedini i natera te Pandurešće pređu ovamo. Ovo je moglo biti još u početku XVIII stoleća.
Ali, priča Anta, kada se zaratiše Turčin i Švaba, i oni napustiše svoje mesto, pa se povuku uz potok u šumu. Kad je Švaba pobedio Turke dolaze ostale porodice. Tako tada dolazi iz Almaža u okrugu arćalskom u Erdelju neki Pavle. Ovaj je imao sina Paju, od koga je sada porodica Pajkonji, koja broji 30 kuća. Paja je imao sina Pavla, Pavle Janka, Janko Jovana, koji ima do 40 godina. Sa Pavlom je došao i neki pop Vida.
Posle su dolazile ove porodice i od prilike ovim redom: Saronji iz Cerovice (Zvižd), pa Mačokonjp (Romi), na Kalivešće iz Krajine (iz planine), pa Grozdonji iz Krajine.
Na izmaku XVIII stoleća došle su ove porodice: Predonji iz Šokaja u Vlaškoj, Marinkonji iz Krajine, Kostonji iz Crne Reke, Stepanjoni iz Krajine, Dragulješće iz Vreznpce, Markulješće iz Krajine i Bunčonji iz Krajine.
U početku XIX stoleća došle su ove porodice: Radonji iz Krajine, Tufaronji iz Topolovnika, Laconjp iz Krajine, Paskonji iz Krajine, Mareconji iz Krajine i Janoševi iz Krajine.
Posle ustanka došlo su ove porodice: Lazaronji iz Krajine, Petkonji iz Češljeve Bare, Markonjp iz Krajine, Stankonji iz Goloboka u Šumadiji, Joconji iz Cerovice (na poziv rođaka porodice Saronja). Golubonji (takođe na poziv Radonja–rođaka) iz Krajine. Za ovima došli su Lungonji iz Ždrela i posle njih Nikolići iz Morave, Avramovići iz Negotina, Oranešće iz „Nemačke“ i Badžonji iz Krajine.
Iza ovoga nije bilo doseljavanja, nego je selo raslo priraštajem dok nije dostiglo broj domova, koji sad ima.
Red doseljavanja i ostali podaci o porodicama videće se iz sledećeg pregleda.
U selu su ove porodice:
-Stefanešće i Marinešće (36) u sredini sela, doseljenici iz Ždrela, a y Ždrelo su došli iz Vlaške. Slave Sv. Aranđela.
-Dobrijenji (30) y Dobrijenjskoj Mali, iz Dobre, a starinom su iz „preka“. Slave Sv. Jovana.
-Životonji (2) y Dobrijenjskoj Mali, iz Dobre. Slave Sv. Jovana.
-Kurijonji, Trifonji (10) rođaci, ispoc mehane. iz „preka“. Slave Sv. Alimpija.
-Beženari (12) na kraju sela, iz Lukova u Crnoj Reci. Slave Petkovicu.
-Pandurešće (20) rastureni, iz Majdanpeka. Slave Svetog Aranđela.
-Pajkonji (30) u Pajkonji–Mali, iz Almaža. Slave Sv. Aranđela.
-Saronji (5) u sredini sela, iz Cerovice u Zviždu. Slave Sv. Aranđela.
-Mačokonji (40) rastureni, iz Krajine. Slave Sv. Nikolu. Zovu ih Ciganima.
-Kalinešće (25) u Pribiću, iz Krajine. Slave Petkovicu.
-Grozdonji (15) po Rašancu, iz Krajine. Slave Petkovicu.
-Predonji (20) u Pribiću, iz Šokaja u Vlaškoj. Slave Đurđic.
-Marinkonji (15) u vrhu Pribića, iz Krajine. Slave Svetog Jovana.
-Kostonji (15) u Pribiću, iz Crne Reke. Slave Veliku Gospođu.
-Stepanjoni (15) rastureni, iz Krajine. Slave Đurđic.
-Dragulješće (15) u Rašancu do potoka, „iz Brzohoda u Moravi. Slave Sv. Jovana.
-Markulješće (12) u Rašancu u brdu, slave Sv. Stevana; Bunčonji (15) na kraju sela u brdu, slave Sv. Stevana; Radonji (10) u Rašancu dole, slave Sv. Nikolu. Rođaci su i doselili su se iz Krajine.
-Tufaronji (10) rastureni po Rašancu, iz Topolovnika. Slave Mitrovdan.
-Laconji (12) u Pribiću, iz Krajine. Slave Sv. Aranđela.
-Paskonji (8) u Pribiću, iz Krajine. Slave Sv. Aranđela.
-Mareconji (7) u Pribiću, iz Krajine. Slave Veliku Gospođu.
-Janoševi (5) u vrh Rašanca, iz Krajine. Slave Petkovicu.
-Lazaronji (5) do Janoševa, iz Krajine. Slave Sv. Aranđela.
-Petkonji (5) rasturoni, iz Češljeve Bare. Slave Petkovicu.
-Markonji (5) do potoka, iz Brzohoda u Moravi. Slave Sv. Stevana.
-Stankonji (3) pored druma, iz Goloboka u Šumadiji. Slave Petkovicu.
-Joconji (4) rastureii, iz Cerovice. Slave Sv. Nikolu. Rođaci Saronja.
-Golubonji (3) y Rašancu, iz Krajine. Slave Sv. Nikolu. Rođaci Radonja.
-Lungonji (7) y Rašancu dole, iz Ždrela. Slave Malu Gospođu.
-Nikolići (l) y Rašancu gore, iz Polatina (Morava). Slave Petkovicu.
-Avramovići (1) y Rašancu gore, iz Negotina. Slave Sv. Tanasija.
-Oranešće (1) y Rašancu gore, iz „Nemačke“. Slave Svetog Nikolu.
-Badžonji (1) y Rašancu, iz Krajine. Slave Sv. Aranđela.
Vidi se da je mnogo veći broj domova kod onih porodica, koje su doseljene ranije, te se prema tome može uzeti da je selo raslo više priraštajem, nego doseljavanjem.
Starine, selište, groblja i dr.
Rašanac je bio na dva mesta: kod Crljenca i pored puta u Petrovac. Na oba ova mesta sada su selišta, na kojima se nalaze rbine od posuđa i po koja parica. Starih sedišta ima takođe u ataru rašanačkom. Tako oko kladenca Mošul–Mijaila nalaze se i sada tugle, zidine od cigala i stubovi od kamena, pokriveni zemljom, a priča se da je tu bila i crkva. Na istom mestu nađena je jedna gomila razne gvožđarije.
Odatle, na celom stranom brda do potoka puno je tih starih ostataka i nalaze se i rimske pare.
Osim toga, odmah ispod druma, na mestu Obležđu nalaze se parice rimske, posuđe i temelji od tugala. Tragovi staroga puta još se i sad poznaju u ataru ovoga sela, a zovu ih kaldrma. Kaldrma je išla od kladenca Mošul–Mijaila, gde je bila crkva, na staro groblje, zatim na Belo Polje, pa na Plandište u Dubočku i Trnovče. Ca druge strane kaldrma je išla od kladenca Mošul—Mijaila, pa na Priod, pored Šumera u Kalište.
Staroga groblja ima blizu mehane na putu u Petrovac. Ovo je groblje iz doba, kad je Rašanac bio na istom mestu. Drugo je staro groblje usred sela više sudnice, takođe seosko. Sadanje je više starog groblja pored druma.
Zanimanje stanovništva.
Meštani se zanimaju zemljoradnjom i stočarstvom, a ima ih i zanatlija, kao: kovača, kolara, abadžija, tufegdžija i dunđera. Cigana nema, a one porodice, koje zovu Ciganima, u svemu su se izjednačile s ostalim seljacima ovoga sela i govore vlaški, kao i oni.
IZVOR: Prema knjizi „Mlava“ – Antropogeografska proučavanja Ljubomira Jovanovića. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)