Poreklo stanovništva sela Kremenata, opština Kosovska Kamenica – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Selo je po kosama i brdima oko Kremeiatske Reke, a neke kuće su pored reke.
Vode.
Vodu za piće dobija iz izvora.
Zemlje i šume.
Topografski su nazivi za njive i šumu: Tovarnik, Drma, Bužinica, Jelen, Kulina (tragovi neke kuće, karaule).
Tip sela.
Selo je razbijenog tipa. Deli se u tri mahale: u Kremenatu (na sredini), Oskovičku Mahalu (na jugu) i Tovarnik (na severoistoku). Udaljenja između mahala su 3-5 km. Kuće u mahalama nisu grupisane.
Starine u selu.
U blizini sadašnjeg srpskog groblja je, kod Imerove Valjavipe, porušena crkva, za koju kažu da je bila srpska. A pored sadašnjeg groblja je i staro srpsko groblje.
Postanak sela.
Selo je pre 120 godina bilo pusto kad su se u njemu nastanili novi doseljenici. Od tada je rasla priraštajem i doseljavanjem. Godine 1878. se u njemu nastanio priličan broj muhadžira, a po oslobođenju 1912 g. u selo se doseljavaju i Srbi.
Poreklo stanovništva.
Rodovi u mahali Kremenata:
-DŽvrgići ili Govedarci (2 k., Đurćic, i 1 k. poislamljena i poarbanašena). doseljeni pre 120 g. iz Brasaljca, odakle su se iselili ispred Arbanasa. U Kremenati, tada pustom selu, zemlju su kupili od gospodara Novobrđana. Jedna je njihova kuća od četiri člana prešla u islam oko 1895 godine. Domaćin kuće Trnfko, dobio je ime Adem, njegov-sin Nedeljko – Azir, Trifkova žena Nevena – Sofija, a Trifkova kći Stojna – Hava. Oni sami, a i muslimani njihova sela vele da su u islam prešli dobrovoljno. Srbi pak kažu da ih je na ta primorao zulum. Ušli su u Sop, fis nekih mukadžira ovog sela.
-Bučkovići (1 k., sv. Nikola); preseljeni pre 80 godina iz Oraovice, od roda Stojkovića, zovu ih i Tularci, jer su starinom iz Tulara (Jablanica) kao i Stojkovići u Oraovicn.
U Oskoničkoj Mahali:
-Zajčevc (3 k.), od fisa Krasnića; prećeljeni iz Zajčevca kad i DŽvrgići. I oni su kupili zemlju od gospodara.
Ostali su rodovi muhadžirski, a doseljeni su 1878 godine:
-Prapaštic (1 k.), od fisa Krasnića iz Propaštice (Lab).
-Vrapca (1 k.), od fisa Krasnića, iz Vrapca (Jablanica).
-Šaić (1 k.), od fisa Krasnića, iz Šaića (Jablanica).
-Sijarina (6 k.), od fisa Hota iz Sijarine )Jablanica).
-Marovc (2 k.), od fisa Beriša, iz Marovca (Jablanica).
-Rafuna (3 k.), od fisa Gaša, iz Rafune (Jablanica).
-Tupala (4 k.), od fisa Gaša iz Tupala (Jablanica).
-Svirc (2 k.), od fisa Beriša, iz Svirca (Jablanica).
-Rikovc (1 k.), od fisa Sopa iz Rujkovca (Jablanica).
-Kljajić (1 k.), od fisa Sopa, iz Klaića (Jablanica).
-Lapaštica (1 k.). od fisa Sopa iz Lapaštice (Jablanica).
U mahali Tovarnik:
-Mladenovići (2 k., Mitrovdan):
-Zdravkovići (1 k., sv. Jovan) i:
-Stanojkovnći (1 k., sv. Jovan). Svi su doseljeni iz Lapaštice (Jablanica) 1913. g. na kupljena imanja.
U Tursku je 1924. godine iseljena jedna arbanaška kuća od roda Zajčevc.
IZVOR: Prema knjizi dr Atanasija Uroševića „Novobrdska Kriva Reka“, izdanje Beograd 1950. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)