Порекло презимена, село Оџаци (Трстеник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Оџаци, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008 Порекло становништва села Оџаци, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008 Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Оџаци (Трстеник)

Порекло презимена, село Оџаци (Трстеник)

Порекло становништва села Оџаци, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај и тип села.

Село Оџаци налази се на десној алувијалној равни Западне Мораве, југоисточно од Трстеника. Смештено на падинама Белог Брда (323 м), Козника (413 М), Чукаре (340 м) и Ћириног Бреста (272 м), а у висинском појасу 162–223 метара. Заузима долину Оџачке, Лепеначке, Појатске реке и Црквенца. Село је проширено преко пруге на север и спојено са насељем Салаши, које у неким војним картама називају и Горњи Кошеви. Атар села граничи се са Горњим Рибником (са истока) Доњом и Горњом Црнишавом (са југа), Чаирима (са запада), Западном Моравом и Медвеђом (са севера). Збијеног је типа.

Постанак, историја и име села.

За време ропства под Турцима, Оџаци са Чаирима (једним делом) Горњим и Доњим Рибником и Почековином, припадали су једном од петнаест султанових хасова (мукада) у Србији. Име села настало је у време турске владавине. У једном турском попису помиње се село Лубаш. У попису каже „Власи заима Лепенице који су сада у поседу царског хаса“. И даље: „Село Лубаш припада Трстенику“. Ако знамо да је село било са обе стране Лепеничке реке и дубоко залазило у Чаирски атар и реке Црквенца и да су Оџаци били Султанов хас, све од Трстеника, обухватајући чаирске и Бељицке ливаде па даље према Рибнику, можемо претпоставити да је Лубаш био садашњи Оџаци. А назив за село Оџаци треба тражити у турској владавини и старом значењу речи „оџак“. У старим изворима и значењима речи може се видети да „оџаци“ има више значења. Команда и штаб јаничарске војске звао се оџак. По турском двор je оџак, и ћумурана је оџак. Ако знамо да је ту била једна султанова мукада (хас) која је морала имати своју посаду, људство за организацију производње на овом поседу, онда је најлогичније да је то био двор – оџак, а касније се тај назив усталио за насеље.

У селу и околини постоје легенде које ово село везују за кнеза Лазара и Југ Богдана. По једној легенди, ту је живео кнез Лазар, а у Богдању Југ Богдан. По другој, у Оџацима је живео Југ Богдан, а у Богдању су му били виногради. Кажу када су дошли Турци у Лазаревим подрумима су пекли ракију, а из подрума је кроз оџак излазио дим. Тако, по тим оџацима село је и добило име Оџаци.

Вероватно Оџаци нису пописивани увек и нема га у дефтерима, јер су они своје обавезе према Турској ту реализовали, јер су обрађивали земљу на султановом хасу (мукади) и нису давали друге дажбине. Положај села у прошлости био је на садашњој локацији на његовој јужној половини, а затим исељавањем појединих породица а и неких целокупних фамилија (Бинићи, Смиљковићи, Младеновићи, Матовићи) сишли су у равничарски део до пруге, касније преко пруге и заједно са новодосељенима из Жупе (засеок Салаш) створили велики део насеља у том равничарском делу. Највероватније, да се насеље простирало и у садашњем атару села Чаири са једне и друге стране реке Лепеначке или Жупањске како је зову мештани Чаира, у њеном горњем току. Овде су остали трагови насеља по називу потеза Кућишта, а у непосредној близини је потес Лазови где су мале њивице, које су прве обрађиване.

Земље и шуме.

Атар села, ради лакшег распознавања земље приватне и друштвене, подељен је на мање површине и добио је имена од мештана. Бело Брдо је брдо у југоисточном делу атара, са највишим врхом од 323 метра, без великих стрмина. Благо се спушта према насељу Карићи, Некада обрађени део, са виноградима, а сада је са шумом у највећем делу. Козник је јужно од села према Црнишави, са врхом од 413 м. На њему се састају три пољска пута који иду из Оџака и одатле се гранају у два правца, један за Доњу, а други за Горњу Црнишаву. Доста је под шумом. Ћирин Брест је брдо висине 271 M, а налази се између насеља: Оџаци, Чаири и засеока Бељици. Цело брдо било је под виноградима. Поред поменутих насеља и Трстеничани су, у великом броју, ту имали винограде. На самом брду Ћирин брест има више мањих потеса. Почетак од центра села према врху је Кукинац. Мештани сматрају да ту има остатака града — куле. Кажу да ту одзвања када се удара јаким теретом о земљу. Кукојевац је потес од Ћириног бреста па до Магистрале. То је обрадив део. Доста је раван и дуго се ту задржава вода. Сада се све више насељава. Челинац је део од пруге до канала за наводњавање. То је плодан и обрадив део, делом и насељен. Криваја је потес између Канала и Салаша, Мораве и Аеродрома. Потес је са плодним, обрађеним њивама, најчешће засејан поврћем. Бајчино брдо је потес источно од засеока Бугарија, на десној страни речице Црквенца. Овај потес је под шумом. Црквине је потес од села према Црнишави. Богат је водом. Парлог, потес је даље од Црквина према Црнишави. Некада је био засађен виноградима, а сада је и стварно парлог. Лазови су од Кућишта према југу. То су њиве које су у прошлости прве обрађиване. Лепенац је потес између Лазова и Равништа. Под шумом је и богат водом. Кућишта је потес од Лепеначког потока на јужној страни. Некада је било насеље, па је исељено. Више је исељено у Чаире но у Оџаке.

Воде.

Река Западна Морава има велики значај за привреду овог села. Њене воде створиле су наносе плодног земљишта. Близина текућих подземних вода на малим дубинама је велика повољност за одгајиваче поврћа, коју они обилато користе. Са Оџачке стране обала је плавна, па се у прошлости није нешто посебно ту дешавало. При великим водостајима вода Мораве угрожавала је насеље Салаши, а и плавила најплоднију земљу у том делу. Подизањем бране Овчар-Каблар на Морави и Газиводе на Ибру, као и подизањем одбрамбеног бедема поред Мораве, спречено је плављење њива у том делу атара.

Кључне речице, више поточићи су: Црквенац, Појатска река, њена притока, Лепеначка река (негде се Оџачка река назива и од (спајања) уливања Лепеначке реке у Појатску). У прошлости живот се одвијао на њиховим обалама. Некада су ове речице имале воду у целим својим токовима. Многи мештани памте да су у њима станиште имале многе врсте риба, а најзаступљенија је била речна пастрмка, кркуша, како су је овде звали. Када се ове две речице састану, у центру села, даље теку под називом Оџачка река. Она има мали пад и у прошлости плавила је широко подручје, наносила муљ и чинила непроходним тај део атара. То се помиње од стране Јосипа Павла Митесара, а у Првом српском устанку Карађорђе није могао топовима да иде десном обалом Западне Мораве према Крушевцу, већ је ишао заобилазно преко Крагујевца, јер ни пут левом обалом Мораве од Трстеника до Стубла није постојао. Између два светска рата и касније Оџачка река више пута је каналисана али се корито, због малог пада, у доњем току брзо заспе. У прошлости, Оџачка река направила је терасу у Горњем Рибнику. У делу атара северно од железничке пруге изграђен је канал за наводњавање. Главни противници његовог коришћења, односно плаћања високе цене за услуге, били су мештани Оџака па је исти остао ван употребе. Мештани села пијаћом водом снабдевају се из копаних бунара.

Комуникације.

Кроз средину села пролази магистрала Крушевац – Трстеник и железничка пруга Краљево – Крушевац, тако да је село веома добро саобраћајно повезано са ближом и даљом околином. Село има пут који води од главне магистрале до центра села, а затим уз реку до Чаира. Сви путеви, па и локални, асфалтирани су. Магистрални пут асфалтиран је 1962. године. Пут Оџаци — Чаири у дужини 1,8 км асфалтиран је 1980. године, а 1983. још 3,2 км. Сви засеоци су асфалтирани 1990. године.

Остали подаци о селу.

Оџаци су врло рано добили школу у непосредној близини, у Горњем Рибнику па је омогућено да се деца масовно школују. Године 1863. био је писмен Батоћанин Никола, а године 1898. Било је писмено 100 мушкараца и 3 жене.  У Оџацима школа је отворена 1953. године и почела са радом у старој општинској згради. Нова зграда је изграђена 1974. године.

Село је добило предшколску установу Дечји вртић, 1978. године. Село је после Другог светског рата изградило задружни дом, са наменским просторијама.

Већ неколико година црква је у изградњи, али није до краја завршена за обављање службе. Саграђена је на почетку брежуљка, близу Дома културе, на месту званом Кулина. Сматра се да су преци овог села имали цркву, али даље од села – на извору речице Црквенац. Ту има и неких остатака, темеља од камених блокова.

Како је раније речено постоји још једно гробље, на западном узвишењу, ћирин Брест. То је гробље Оџачана, западног дела, Чаирана и Бељика.

Село има два записа. Један је у засеоку Салаши, а други код цркве и гробља.

Сеоске славе „богомоље“ су Тројице и Свети Илија.

Мештани села основали су земљорадничку задругу 1929. године. Први управни одбор чинили су: Стојан Величковић, председник; Алекса Каматовић, секретар и Трајко Радуловић, благајник.

Добровољно ватрогасно друштво формирано је 25. 12. 1958. године, а први председник је био Владан Јевђић.

Ветеринарска амбуланта изграђена је 1980. године.

Село је врло рано добило струју, 1953. године, што је утицало да се културни стандард, куповином техничких средстава и апарата, непрестано изграђује и да се информисаност подигне на завидан ниво. Напон мреже се стално појачавао сходно потребама.

Телефонски прикључци обезбеђени су 1987/88. године.

Формирањем Примиритељних судова 1843. године Оџаци су постали центар, а прикључена су му села: Горња Црнишава и Горњи и Доњи Рибник.

Сада Оџаци имају Месну канцеларију за Оџаке и Месну заједницу Оџаци.

Порекло становништва.

– Бачевићи

Кажу да су им преци дошли са Космета, а постојбина Бачевића је Пљевља. Први од предака, пронађен у списима, је Живан (негде стоји Живојин) рођен око 1810. године, а син ћорђе рођен је 1842. године.

Слава: Св. Симеон.

Број домова: Оџаци 5.

– Вајлачићи

Није могло да се утврди да ли су досељени (одакле) или су староседеоци. Забележена су браћа Мијајло (рођен 1833) и Спасоје (1837), али не и њихов отац.

Слава: Св. Параскева и Св. Никола (мираз).

Број домова: Оџаци 1, Шведска 1.

– Арсићи

Непознато одакле су досељени. Пронађено је да је Анђелко умро 1846, а Јован 1850. године. Највероватније да је први Савко, а синови су му Миленко (рођ. 1793) и Милутин. Миленко је живео 85 година. Предак Новица у Првом светском рату добио је чин капетана, а у рату су учествовали још и Радош, Богдан, Радивоје и Владимир. Потомци кажу да је Милошева линија, друга фамилија. Милан и његов син инжењер Саша имају фирму „Хидролуке“ у Трстенику. Има 2-3 радника. Регистрована од 1990. године. Раније радила под називом „Микрон“.

Слава: Врачеви.

Број домова: Оџаци 9, Трстеник 1.

– Батоћани

Батоћани су Кошутићи, односно Расјани из околине Колашина у Црној Гори. Oвa фамилија је део фамилије у Лопашу, где су им се преци прво доселили. При настањењу Живан је остао у Лопашу, Тодор у Оџацима, а ћорђев унук Јаков у Горњем Рибнику. Потомци кажу да је Глигорије Василијев, а у архивској грађи да је син Димитријев.

Слава: Св. Стефан и Св. Арханђел.

Број домова: Оџаци 20, Трстеник 1, Београд 3, Зрењанин 1, Велика Дренова 1, Сарајево 1, Париз 1.

– Бинићи

Исти им је предак са Смиљковићима. У Оџаке Бинићи су дошли из Рженице, ту из села Бинићи у околини Рашке, а пре тога преци су им живели у селу Железница код Студенице. Доселили се на брдо Лазина, па су касније сишли на локацију од пруге према Морави. Бинић Милун добио је Сребрну медаљу за храброст у рату 1877/78. године.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Оџаци 12, Читлук 1.

– Брзићи

Постоји село Брзићи код Прокупља, али досељени славе Лазареву суботу и св. Луку. Брзићи чији се предак доселио у Оџаке су пореклом из Јабланице, прво се одселили у Врање па дошли у Оџаке. Први досељени је Јован, рођен 1803. године, са још два брата. По Николи, његови потомци презивали се и Николићи. Добрица је професор и ради у Основној школи „Миодраг Чајетинац Чајка“ у Трстенику.

Слава: Св. Врачеви.

Број домова: Оџаци 6.

– Величковићи

Непознато је одакле су Величковићи досељени, а потомци претпостављају да су из Жупе. Најстарији Вукашин (рођ. 1828).

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Оџаци 1, Трстеник 1.

– Дубичани

Дубичани су досељени из села Дубице. Очигледно је да свим Дубичанима није исти предак. Радомир и Момир нису пронађени у књизи рођених, па се претпоставља да их је један од родитеља довео у Оџаке при склапању брака. То се види и по славама, јер има разлике. Из пописа 1863. године види се да је ћорђе имао још три брата (јер су остале њихове супруге са децом). Ђорђе је рођен 1823. године. Драгутинов и Милијин отац Радомир рањен је на Церу 1918. године. Благоје је од стране љотићеваца отеран у Крушевац и стрељан 1943. године. Дубичанин Иван, рођен 1963. године, завршио је Пољопривредни факултет у Земуну. Ради у РТВ Трстеник, на реклами, пропаганди и економским питањима. У једном мандату био је председник Извршног одбора СО Трстеник. Има фирму која производи и пакује ђубриво за цвеће и естетско биље.

Слава: Св. Јован и Св. Никола (донета), славе три куће.

Број домова: Оџаци 9, Београд 1, Крушевац 1, Велика Дренова 1, Врњачка Бања 1.

– Ђорђевићи

Предак Ђорђевића досељен је из Рженице (Жупа). У архивској грађи појављује се велики број Ђорђевића, али нису могли да се повежу са потомцима

Слава: Св. Никола.

Број домова: Оџаци 2.

– Ђушићи

Бушићи су досељени из Црне Горе. Јован (рођен 1833), Марко (1833), Андреја (1841), вођени су у евиденцији као Вељковићи и као Ђушићи. Јован је имао синове Јаћима и Новицу. Пошто је Ђуја (Ђуша) остала рано без мужа и бринула се о потомцима, они су из захвалности узели презиме Ђушић. Раније су им куће биле у Сарицком крају, па су се касније преселили на садашњу локацију. Ђушићи су познати као добри повртари. На парцели до главног пута, на углу, имају њиву на којој су гајили по неколико култура једну за другом. Оџачани смислише изреку „Мучи га као Ђушићи ћошак“.

Слава: Св. Јован и Св. Арканђел.

Број домова: Оџаци 2.

– Јеремићи

Староседеоци су, непознато. да су досељени. Први писан траг је о Стевану (рођ. 1813).

Слава: Св. Никола.

Број домова: Оџаци 3, Велс 1.

– Васићи

Антонијев син Јовица из Латковца (Жупа) дошао је на мираз у домаћинство Илије Ђурковића и ћерке му Милке.

Слава: Св. Стефан и Св. Арханђел.

Број домова: Оџаци 2.

-Ђурковићи

Предак им је досељен из села Корлаћи код Јошаничке Бање. Као преци помињу се Нико (рођ. 1810) и његов брат Ђурђе (1813), затим нешто старији: Среја (1833), ћурђе, Петар и Аранђел. Антоније је умро 1841. године, али о њему нема других података, па се није могло видети његово сродство са осталима који су наведени. Милетин син Душан у младости, од 1958. г., остао инвалид, непокретан, па се посветио песништву. Рођен је 1928. године у Оџацима, најдуже живео и радио у Трстенику. Један је од оснивача Књижевног клуба „Моравски токови“ у Трстенику. Био је члан Удружења књижевника Србије. Бавио се писањем, па су му песме закорачиле у свет уместо њега. Песме су му са пуно „крви“ и пуно меланхолије. Превођене су на неколико страних језика. Сарађивао у зборницима. Издао две збирке песама: Беле ране цветова (1971) и Путник без пртљага (1987). За обе је издавач био Књижевни клуб „Моравски токови“.

Слава: Св. Врачеви.

Број домова: Оџаци 16, Трстеник 3, Панчево 1.

– Игњатовићи

Предак Игњатовића доселио се из Наупара подно Јастрепца. Највероватније да се доселио Милош (рођ. 1817) са женом Милицом и братом Милосавом (1817). Појављује се и Сима (рођен 1817) са мајком Станојком, женом Синђом, са којом је изродио три сина (Радослава, Петра и Милорада), али нису евидентирани њихови потомци.

Слава: Св. Игњат. ·

Број домова: Оџаци 7, Загреб 1, Почековина 1, Беч 1, Трстеник 2.

– Јаковљевићи

Непознато одакле су се Јаковљевићи доселили. Један од потомака тврди да су потомци Јакова, брата Милоша Обреновића. Тачно је да су Обреновићи закупили од Турака мукаду у Оџацима, али други конкретни докази нису пронађени. Присутно је и да се једна жена удавала у Јаковљевиће, Каматовиће и Костиће и оставила пород у свим домаћинствима, али тада је већ била формирана лоза Јаковљевића. Антонијев брат Радомир одселио се у Америку. Појављује се у архивској грађи и Михајло са синовима: Apсенијем (рођен 1858) и Светозаром, али се није могло установити да ли је он Урошу и Алекси отац или стриц.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Оџаци 3, Трстеник 2, САД 1.

– Мишићи

Мишићи су досељени из околине Мојковца. Први најстарији појављују се ћорђе (рођен 1813) и Лазар (1827), а касније браћа Јован (1848) и Аксентије (1848). Војин се први пут помиње када му је 1877. године рођен син Милош.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Оџаци 5.

-Јевђићи

У Оџаке из Доње Црнишаве дошао на мираз Јован код удов. Љубице Клисарић. Највећи део фамилије је у Доњој Црнишави, а овде је дата само Станкова грана.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Оџаци 4, Трстеник 1, Бар 1.

– Каматовићи

Каматовићи су пореклом Кучи. Кажу да су презиме добили по планини Коматина у Црној Гори. По ослобођењу од Турака постали су кнезови. Алекса Каматовић био је обер кнез нахије рибничке. А на Сретенској скупштини 1835. године био је депутат за Окружје крушевачко. Сахрањен је у порти цркве у Горњем Рибнику. Први предак Прока рођен је око 1710, а његов син Камат 1743. године. Били су по презимену и Прокићи. Борисављев син Алекса рођен 1908. године доајен је крушевачког новинарства. Између два светска рата издавао је крушевачке новине „Ј угославија“. Касније, после Другог светског рата, радио је као новинар Политике, све до пензионисања. Каматовић Божидар, ликовни је уметник. Академију ликовне уметности и постдипломске студије завршио у Београду (1979). Члан УЛУС-а је од 1977. године. Сликарством се бавио професионално. Године 1976. добио је награду Коларчевог универзитета за најбољу изложбу у сезони. Излагао је у више места, а на заједничким изложбама излагао је око 40 пута. Живео је у Београду. Борисављев Драгољуб је Каматовић.

Слава: Св. Пантелија и Св. Ђорђе.

Број домова: Оџаци 4, Београд 1, Чикаго 1.

– Карићи

Карићи се раније презивали Војводићи (по Војводи Јаши) и живели су у Вучитрну. Из Вучитрна се преселили у Радомир и Грађани (Ријека Црнојевића у Црној Гори), а одатле се братство сели у Рашку, Пећ, Прокупље, Каоник и у околину Крагујевца. У Оџаке се, највероватније, доселили преко Осредака. У Каонику су Николићи. Јован Карић забележен је 1863. године међу три најбогатија домаћина у Оџацима. Предак који се доселио имао је четири сина, али имена двојице остала су непозната. Његово име, претка, није пронађено већ име супруге (Живка, рођена 1777. године). Петроније Трифуновић, син Николе из Стублице дошао је на мираз код удовице са презименом Николић и прихватио њено презиме Карић. Мр Марина Карић, девојачко Антић, супруга Љубишина, предавач Више машинске техничке школе у Трстенику, рођена је 1965. године у Округлици. Студије је завршила 1989. године на Машинском факултету Одељење у Краљеву, Универзитета у Београду, последипломске магистарске студије 1999. године на Машинском факултету у Краљеву, смер техноенергетска постројења. Радила је као асистент на Машинском одељењу у Краљеву. Од 1999. године ради као предавач на ВТМШ у Трстенику. Објавила је шест стручних радова. Љубишин син Бранимир био је најбољи студент генерације на Машинском факултету у Београду. Сада ради у пројектном институту у Немачкој. Горица кћи Милоша Карића ради као учитељица у Почековини. Написала је Монографију цркве св. Арханђела Гаврила у Горњем Рибнику. Драгиша Миљојков завршио је високе војне школе и добио чин потпуковника. Браћа Владимир и Љубиша, инжењери машинства држе приватну фирму „Карићпројект“ која обавља пројектовање, производњу и ремонт хидраулике и пнеуматике.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Оџаци 33, Трстеник 4, Котор 2, Параћин 1, Јасиковица 1, Почековина 1.

– Клисарићи

Преци Клисарића – Тимотије и Василије досељени су из Пећи. Доселила се браћа Тимотије и Василије. Са годином рођења забележен је Вукосав, рођен 1818. године. Живојинов син Обрад забележен је као трговац. Милета и Обрад били су у заробљеништву у Другом светском рату.

Слава: Св. Алемпије Столпник и Ђурђевдан.

Број домова: Чаири 3, Трстеник 1.

– Костићи

Предак Костића Илија доселио се из села Деона код Ниша. Забележено да је Илија имао Петра (рођ. 1854) и Јована (1858). Жена Антонијева преудавала се у Костиће и Каматовиће.

Слава: Ђурђевдан. ·

Број домова: Оџаци 1.

– Лошићи

Непознато одакле се доселио предак Лошића. Први се помињу Прока (рођ. 1823), Трифун (1828), Иван и Милош. У Првом светском рату погинули су: Милорад, Бошко и Михаило.

Слава: Св. Врачеви.

Број домова: Оџаци 5.

– Марковићи

Није познато одакле су се доселили Марковићи. Најстарији је Јован, рођен 1822. године, који је имао четири сина. Нићифор и Павле умрли су 1844. године, али других података о њима нема.

Слава: –.

Број домова: Оџаци 3, Трстеник 1, Чачак 1.

– Миљковићи

Миљковићи су досељени из Стрменице. Највероватније да су досељени у другој половини деветнаестог века, јер се појављује Светозар 1880. године, када му је рођен син Радоје.

Слава: Св. Алемпије.

Број домова: Оџаци 2, Београд 1, Немачка 1.

-Матовићи

Постојбина Матовића су Цеклићи код Цетиња. У Оџаке предак се доселио из села Старци (околина Александровца). Били су и са презименом Кованџић (пчелари, јер је конванлук био стари назив за пчелињак). Први се појављује Јован (1805-1875), Михајло (рођ. 1806) и Сима (1818). Михајло је усинио Симу (рођ. 1840) и преписао му земљу, а био је веома богат. Из фамилије се истиче Ивков Симион, који припада групи активиста који су водили акције у селу: саградили школу, асфалтирали путеве и веома развили спортски живот у селу.

Слава: Св. Ђорђе (Михајлова слава), Св. Јован, Св. Сава, Св. Алемпије.

Број домова: Оџаци 10, Краљево 1, Француска 1.

– Младеновићи

Предак Младеновића Вуксан (рођен 1849) у Рогавчини, био је Штрбановић и са мајком која се преудала у Младеновиће дошао и он, служио неко време по селу али га касније очух усинио. Вуксан је примио његово презиме и узео његову славу за своју. Младеновићи су били у потесу Бугарија, али су касније досељени у равницу. Станојев син Богољуб погинуо је у Првом светском рату. Борисав је живео 89 година (1879-1968). Радисављев син Љубиша рођен је 1936. године. Завршио је Пољопривредни факултет у Земуну. Докторску дисертацију: Проучавање утицаја аминотриазинских хербицида на промене хемијског састава и квалитета некох сорти луцерке, одбранио у Скопљу. Радио је у ПИК-у „Нови Сад“ и ПИК-у „Београд“ највише на пословима истраживања заштите биља, као и установљењу производних фирми у Ираку, Танзанији, Гани, Алжиру, Русији. Објавио је већи број научних и стручних радова, као и већи број публикација о заштити биља.

Слава: Св. Арханђел (усињење) и Св. Никола.

Број домова: Оџаци 4, Београд 2, Кикинда 2, Бељици 1.

– Милошевци

Милошевци су потомци Белодина Хумца из Шеровића, од Његоша. Преци Милошеваца били су Милошевићи, а по Милошу унуци су Милошевци. Најстарији је забележен Милош (рођен 1783). Забележен је и Радован, да је умро 1845. године, али нема име оца ни када је рођен.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Оџаци 5.

– Миљојковићи

Предак Миљојковића доселио се са бугарске границе, по позиву кнеза Милоша 1833. године. Вероватно да се доселио Миљојко и довео три сина: Радивоја, Лазара и Радојка. Појављује се и ванбрачно рођени Милосав. Није могло да се утврди чији су Војин и син му Бранислав, Живојин син Миливоје и унука Драгица, Савко и син Добросав. Милован је био носилац Ордена Карађорђеве звезде са мачевима. Миодраг Раденков је успешан привредник, проширио је фирму отварајући три велика стоваришта и једну фирму у Бањалуци.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Оџаци 5, Осаоница 1, Брзеће 1.

– Милутиновићи

Први од Милутиновића је Стеван, рођен 1822. године, досељен од Мојковца (Црна Гора). Јаковљеви синови — Љубиша рањен на Сремском фронту, а Славиша погинуо. Иван је апсолвент Саобраћајног факултета у Београду.

Слава: Св. Арханђел и Госпођин дан.

Број домова: Оџаци 8, Трстеник 1, Београд 3.

– Пантелићи

Непознато одакле су Пантелићи досељени. Презивали се Жујићи, све се то провлачило до 1877. године (Петар). Пантелићи су по Пантелији, који је рођен 1803. године.

Слава: Св. Стеван.

Број домова: Оџаци 4.

– Павловићи

Непознато је одакле су Павловићи досељени. Први се појављује са породицом Сава (рођен 1823) и Радослав (рођен око 1810). Око педесетих година XIX века умрло је неколико Павловића, али није забележено чији су и колико имају година, тако да ти подаци нису употребљиви.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Оџаци 10, Трстеник 1, Крушевац 1.

– Павловићи други

Из Коњуха једна удовица се преудала, и као мајка, довела Батоћанин Милосаву три пасторка.

Слава: CB. Арханђел и Св. Стеван (слава очуха).

Број домова: Оџаци 2, Трстеник 1.

– Равилићи

У првој половини деветнаестог века у Оџацима била је стара фамилија Равилића: Дача (рођен 1825), син Симеон и Дачин брат Јован са синовима Антонијем и Глигоријем, али њихови потомци нису идентификовани. Данашњим Равилићима предак Милорад дошао је из Бзенице.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Оџаци 2, Трстеник 1.

– Пештерци

Пештерци су досељени са Пештера од Сјенице. Први се појављују браћа Пантелија (Пана) рођен 1793. године, Јован (1813) и Аћим (1813). Није се могло утврдити чији је син Стеван. Јаков је живео од 1832 до 1917. године. Јаћим, Јованов син, отишао је и настанио се у Чаире (та грана обрађена је са фамилијама у Чаирима). При досељењу појављивали су се са презименом Бировљевић и Петровић. Краљ Александар Карађорђевић 1929. године Пештерац Чедомиру доделио је Орден св. Саве V реда. Пештерац Милутин 22. 6. 1941. учествовао је у формирању партизанске организације у Циганском потоку у Трстенику.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Оџаци 10, Чаири 6, Попина 1, Београд 1, Крушевац 2.

– Прокићи

Није познато одакле је дошао предак Прокића. У архивској грађи први се појављује Живко (рођен 1813) и син Милун (1860). Вукојица је умро 1840, али није се дошло до података ни о оцу ни синовима. Појављују се два брата – Илија (рођен 1843) и синови Лука, Петар и Трифун (1841) и син Илија, њима није пронађено потомство.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Оџаци 2.

– Стојковићи

Непознато одакле су се доселили, или су староседеоци. Први се појављује Сава (рођен 1807), а негде и као Савко.

Слава: Св. Стеван и Св. Сава.

Број домова: Оџаци 1, Лесковац 1, Београд 1.

– Радуловићи

Радуловићи су пореклом Пипери, из места Близна. Непознато је ко се први доселио.Прве податке имамо о браћи: Јовану (р. 1832), Михајлу (1833), Живку (1833). Убележен је и Дамњан (1827) и синови Милутин и Василије. Михајло је умро 1843. године и Павле исте године, али њихова родбинска веза са осталима није утврђена. Предак Радуловића Максим (р. 1828) појављује се са презименом Милосављевић, по оцу Милосаву. Исти је дошао у Радуловиће, прихватио њихово презиме и њихову славу. Већи број потомака фамилије живи у другим местима но у Оџацима. Велики је број успешних Радуловића. Богољуб, Јованов (р. 1858), био је учитељ. Радио је у школи у Горњем Рибнику. Дејан, Радошев, има ауто сервис за возила стране производње. Јелисавета, кћи Миливојева, је лекар. Ацина кћи Славица професор је разредне наставе. Трајко Радуловић био је један од оснивача Земљорадничке задруге (1929) у Оџацима.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Оџаци 8, Трстеник 1, Београд 2, Мостар 1, Словенија 1, Велика Дренова 1, Краљево 1, Нови Сад 1, Јужно Афричка Унија 1, Њујорк 1.

– Расинци

Два брата Петровића Мијајло и Илија иселили се из Црне Горе (разлози непознати) и задржали се на Расини код Козника. После краћег боравка на тој локацији оценили су да ту нема перспективе па реше да се спусте у долину Западне Мораве. Ту се опросте и дају реч да по Расини узму презиме Расинац. Михајло крене и настани се у Угљареву. Илија нађе за стално настањење Оџаке. Куће Расинаца биле су изнад Карића. Неки су сишли поред главног пута. Илија је живео од 1789 до 1869. године. Два Расинца, Бранислав и Светозар, познати су као мајстори бунарџије. Вулканизерску радњу држи Богдан са синовима Мирославом и Миомиром. Расинац Томислав (1937–2007) рођен је у Трстенику. Дугогодишњи је туристички посленик. Објављивао је песме у текућој периодици. Био је члан Књижевног клуба „Моравски токови“, чији је један од оснивача. Збирку песама „Моравски белутак“ објавио је 1985. године. Ова фамилија шаље своје да изучавају научне дисциплине. При крају студија историје је Лазар, Г радимиров син.

Слава: Петковица.

Број домова: Оџаци 10, Аустрија 1, Канада 2, Аустралија 1, Немачка 1, Београд 1.

– Радивојевићи

Предак Радивојевића води порекло од Бекрића из Јасиковице. Бекрићи воде порекло са Космета, а у Јасиковицу се доселили из Будиловине (Жупа). Већи број садашњих фамилија има заједничког претка Вучка Бекрића. – Николићи, Вучковићи, Вукојевићи (Јасиковица), Миловановићи (Чаири) и Радивојевићи. Казивач Мирослав тврди да су име фамилије добили по Веселиновом оцу Радивоју, из архивске документације то није могло да се потврди. Ова фамилија имала је изузетног привредника Велимира Радивојевића ·– Вељу. Завршио је технолошки факултет и готово цео свој животни век провео у ИХП „Прва петолетка“ у Трстенику. Био је директор фабрике „Заптивке“, а затим генерални директор Петолетке. За време његовог мандата удвостручен је број радника, дуплирана површина пословног простора, отворено више производног простора (фабрика) ван Трстеника, производи фабрике постали су тражени код нас и у свету. У тим годинама у Трстенику се градило и по 200 станова. Биран је и за министра привреде у Влади Србије. У једном мандату био је председник Општинске конференције социјалистичке партије’у Трстенику. Мирослављев син Драган завршио је ВТМШ у Трстенику и ради у Канади као инжењер.

Слава: Св. Лука и Св. Никола (Бекрицка).

Број домова: Оџаци 1, Трстеник 1, Канада 1.

– Филиповићи

Филиповићи су Досељени из Црне Горе, из места Стење. Понегде су записивани као Вилиповићи. Као први појављују се браћа Василије (р. 1828), Јован (око 1820) и тодор (1827).

Слава: Св. Врачеви.

Број домова: Оџаци 4, Медвеђа 1, Француска 1.

– Ратајци

У архивској грађи пронађени су најстарији Ратајци: Јован (умро 1843), Милован (умро 1844), а Петар је рођен 1798. године. Воислав је рођен око 1820, Величко 1823. године, а Стеван 1843. године. Имена Петрове браће нису утврђена, осим да му је Величко био братанац. Петар је био уважена личност. Био је трговац. Из Румуније је превозио со и продавао је. Забележен је као председник општине Оџаци. Када је Вук Стефановић Караџић 1851. године издао Речник, Петар је био, са још неколико личности овог краја, пренумерант и тако помогао штампање Речника. Иначе био је један од најбогатијих у селу. Ратајац Живојин један је од најнапреднијих повртара. Године 1989. под поврћем је имао три хектара. Први је увео наводњавање кап по кап (1989).

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Оџаци 3, Краљево 1, Индонезија 1, Париз 1.

– Сарићи

Сарићи су раније били Петрашиновићи. Непознато је одакле су се доселили. Потомци кажу из Црне Горе. Презиме је могуће по баби или мајци Сари. Постоји село Сарице у околини Билеће. У архивској грађи најстарији пронађени су Стеван (рођен 1812), Спасоје (1813) и Иван (око 1820). Дамњан и Никола, вероватно су братанци Стевану и Спасоју. У књизи умрлих пронађени су: Ђорђе (умро 1848) и Миленко (1839), али чији су очеви или синови није записано. Сви Аранђелови се одселили у Врњачку Бању. Сарић Радојка Љубиша држи престижну књижару у строгом центру Трстеника под називом „Змај“. Регистрована је од 1995. године. Запошљава шест радника. Рајко је приказан као син Милунов има тврдње да је син Миладинов.

Слава: Св. Симеон, а Иванова грана Св. Никола и Св. Илија, да ли су они друга фамилија или је то слава мираза, није се утврдило.

Број домова: Оџаци 10, Трстеник 4, Бресно Поље 2, Лозница 1, Врњачка Бања 5, Подунавци 3.

– Смиљковићи

Смиљковићи имају истог претка са Бинићима. Предак им се доселио из Рженице. Поред породичног имена Смиљковић појављује се и Бинић. Стара локација фамилије била је на брежуљку који је био угрожен клизањем земљишта, па су куће исељене. Родоначелник фамилије је Милосав (1792–1871), жена Рисима. Живко је био познат рабаџија. Волујским колима возио је по целој Србији. Смиљковић Мирослава Живомир, генерал-потпуковник рођен је 1943. године. Завршио је војну академију, командноштабну академију и командно-штабну школу оператике. Ванредно је унапређен у чин генерал–потпуковника 1999. године. Био је на дужностима од командира вода до команданта корпуса. Одликован је, награђиван и похваљиван. Служба му је престала 2000. – године. Живи у Крагујевцу. Остао је у сећању Крагујевчана и околине по доброј сарадњи и помагању околним селима. Председник је Окружног одбора СУБНОР–а за Шумадијски округ и председник Градског одбора СУБНОР-а Крагујевца. Веома цењен као способан старешина у круговима официрског кадра.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Оџаци 6, Трстеник 3, Крагујевац 1, Краљево 1.

– Стефановићи

Непознато је одакле су Стевановићи досељени. Могуће да им је исти предак са Бинићима и Смиљковићима. Забележено је да су браћа Симеон, Анђелко (р. 1837), Василије (1843) и Јосиф (1845). Такође има података да су Сима (умро 1841), Симеон (1841) и Тодор (1841). Није се могло утврдити Тодор и Сима у којим су родбинским односима били међу собом и са осталима. Стефановић Њубишау Оџацима поседује бензинску пумпу од 1996.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Оџаци 3, Београд 2.

Досељени у Оџаке у ХХ веку

  1. Ђаковић Сретен из Попине;
  2. Тодоровић Драгослав из Ј асиковице, усинио га Л’ошић Рака;
  3. Радовановић Зоран из Митровог Поља дошао на мираз у домаћинство Ратајац Њубише и ћерке му Јасмине;
  4. Радивојевић Ратко са Космета (Љубарда) дошао на мираз у домаћинство Ратајац Милана и ћерке му Јелице;
  5. Славко Илић из Кисељака код Тузле, у домаћинство Батоћанин Милена и ћерке му Зорке;
  6. Милосављевић Бранимир досељен из Бучја;
  7. Величковић, бивши Гавриловић Душан, из Горње Црнишаве дошао на мираз у Величковиће;
  8. Јевтић Радош из Богдања дошао на мираз код Сарић Раде;
  9. Васић Раде из Богдања, на мираз у домаћинство Радуловић Живана и ћерке му Мирјане;
  10. Пиперац Драган из Бресног Поља, преудајом мајка га довела y Величковиће;
  11. Ивковићи (досељени) на мираз код Ђурковић Михајла и ћерке му Бранке;
  12. Ђорђевић Љубиша из Трестеника, на мираз у домаћинство Клисарић Љубодрага и ћерке му Росе;
  13. Ђокић Радован из Кукљина, дошао са мајком;
  14. Поповић Срећко дошао на мираз у домаћинство Боћанин Радована и ћерке му Наде;
  15. Шућуровић Боривоје из Штулца, доселио се;
  16. Бошковић (Живојина) Јордан, досељен из Стрменице;
  17. Лазаревић Јеленко, досељен из села Рокци;
  18. Кљајић Душан, досељен из Плеша;
  19. Лукић Живорад и Вукоман досељени из Стрменице;
  20. Милићевић Предраг, досељен из Стрменице;
  21. Павловић Јован, досељен из Стрменице;
  22. Ристић Љубодраг, досељен из Стрменице;
  23. Рајичић Владан, досељен из Плеша;
  24. Ерић Милован, досељен из Плеша;
  25. Навловић Вукман, досељен из Стрменице;
  26. Глиџић Светолик из Старог Трстеника, дошао на мираз у домаћинство Сарић Милисава и ћерке му Милунке;
  27. Ерић Никола из Плеша, на мираз у домаћинство Миљојковић Миливоја и ћерке му Драгице;
  28. Ивковић Рајко из Црнишаве, на мираз у домаћинство Миловановића;
  29. Јаношев Адам из Медвеђе, на мираз у домаћинство Сарић Уроша и ћерке му Милосије;
  30. Левић Велибор из Левића, на мираз у домаћинство Карић Чедомира и ћерке му Здравке;
  31. Лукић Божидар из Планинице, на мираз у домаћинство Ђурковић Радосава и ћерке му Ружице;
  32. Миодраговић Алекса, досељен из Лесковице;
  33. Михајловић Миломир из Планинице, у домаћинство Стефановић Милана и ћерке му Ђуве;
  34. Пантић Миливоје из Грабовца, на мираз у домаћинство Величковић Милуна и Милице;
  35. Сударац Радиша из Ј асиковице;
  36. Перунац Сава из Медвеђе (били Трошићи), оженио се удовицом Прокић Катарином;
  37. Цураковић Миљко из Тоболца, на мираз у домаћинство Ратајац Драгише и ћерке му Вере;
  38. Шљипогер Марко из Шлица, у домаћинство Јевтић Трајка, који је усвојио Кадивку.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top