Порекло презимена, село Почековина (Трстеник) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Почековина, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд Порекло становништва села Почековина, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Почековина (Трстеник)

Порекло презимена, село Почековина (Трстеник)

Порекло становништва села Почековина, општина Трстеник – Расински округ. Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Село Почековина налази се на правцу Трстеник – Крушевац, 10 км од Трстеника, на плавини Лопашке реке и терасама са десне стране Западне Мораве. Налази се на надморској висини 157–174 метра.

Тип села.

Насеље је полузбијеног типа, груписано у три целине: Горња Почековина, Доња Почековина и нов засеок Риђевци (досељеници из села Риђевштице).

Земље и шуме.

Атар села износи 658 hа, а обухвата простор северно од Мораве, односно од Медвеђе, где разграничење не иде Моравом, већ у источном делу иде северније од Мораве а у западном нешто јужније од Мораве; на истоку је атар Старог Трстеника; јужно је Лопаш; а западно Доњи Рибник. То је део Моравске котлине, без узвишења.

Цео атар села је под равницом, што је веома ретко у овом крају. То равничарско земљиште по геолошком саставу је алувијум, а само мало, југозападни део, чине неогени језерски седименти. По педолошком саставу је алувијално земљиште, а у мањем југозападном делу је оподзољена гајњача.

Постанак села.

Село потиче из средњег века, из периода владавине Немањића и кнеза Лазара. Помиње се у почетном периоду владавине Турака. Године 1476. забележено је да у Почековини има 28 кућа Влаха са око 200 житеља. Године 1574. помиње се са 21 кућом, исто толико баштина и око 150 становника, са годишњим порезом од 2.552 акче.

Историјат.

Насеље Почековина првобитно, у Римско доба, било је у потесу Грабак. Касније је било у потесу Селиште. И у Доњој Почековини била су померања. Прво насеље било је ближе Морави, на обали и мало низводно. Тај се потез зове Кулизинац.

Старине у селу.

Највише ископина, које се повезују за старо насеље, има у потесу Грабак. Ту је пронађено доста предмета који говоре о одвијању живота на том простору. Пронађени су ћупови и делови  ћупова – урне. Пронађено је огњиште од издубљеног камена 80х80цм. Проналажени су и предмети за риболов. Један мештанин каже да је пронађена фигура са више глава, али је неко узео, наводно да је преда музеју. На целом подручју Грабака при орању проналази се по који новчић. На ободу Грабака откривени су темељи старе цркве и једна плоча са натписом и гвоздени крст. Та плоча убетонирана је у темељ цркве при градњи нове цркве 1981. године. У гробљу је пронађен камени сандук са кламфама.

Комуникације.

Село се налази на Магистрали Крушевац – Трстеник и кроз њега пролази железничка пруга Краљево – Крушевац, што му обезбеђује веома важан саобраћајни положај .

Изградњом Железнице 1910. и лоцирањем Железничке станице у селу и пројектовањем нове Магистрале крајем 19. века, Почековина је постала центар већег броја села. Два друга пута, која полазе из Почековине су: Почековина – Лопаш – Јасиковица и пут Почековина – Тоболац – Витково, такође обезбеђују повољан положај селу. Ови путеви су саобраћајно повезани са другим местима, па су мештани одлучили да своје домове приближе овим саобраћајницама.

Магистрални пут асфалтиран је 1962/63. године. Железничка пруга добила је нормални колосек 1958. године. За градњу пута Почековина – Витково иницијатива је потекла од мештана 1894. године. Путеви кроз село су асфалтирани 1979. године.

Остали подаци о селу.

Сеоска слава је на дан Тројице, када се држи служба у Цркви литије, и на дан цркве  Св. Пантелејмон.

Село има три сеоска гробља, по једно за свако насеље, односно треће за засеок Риђевци, које је скоријег датума.

Порекло становништва.

– Алексићи

Предак им се Доселио из Лешка (јужна страна Копаоника). Први је Алекса (рођ. 1806. године), по коме су потомци узели презиме, јер је Алекса био Пелић. Момировог Миодрага убили су четници, као и његовог сина Станишу, старог 8 година. Слободан Милутинов био је дуго шеф Месне канцеларије у Почековини.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Почековина 3, Велика Дренова 1.

-Андрејићи

При досељењу први је евидентиран као Максим Андреић (1840) и Антоније (1843), али је њихов отац Андреја, под презименом Арсенијевић. Милосав Вилимонов дуго има фарму кока–носиља, већ 20 година, око 1500–2000 комада. Има добру потражњу и разрађено тржиште.

Слава: Св. Никола, мала Св. Тома.

Број домова: Почековина 8, Крагујевац 1, Београд 1, Страгари 1, Чаири 1, Ново Село 1.

– Арсићи

Досељени из Жупе. Били су, при досељењу, Врекићи. Први је Стефан, који је умро 1846. године. Гајењем поврћа у Почековини први је почео Мијушков отац Јован. За Обрада није могло да се пронађе име оца на постоји могућност да је усвојен или, евентуално, да је дошао на мираз, али је узео презиме по миразу, по жени.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Почековина 7, Алексинац 1.

-Аћимовићи

Аћимовићи су пореклом Расјани, од Мораче у Црног Гори. Први се појављује Јаћим Расјанин, рођен 1817. године и жена му Тодора, а њихов син Јован рођен је 1844. године. Јаћим се појављује и презименом Радосавић. Игњат Љубодрагов погинуо је на Солунском фронту.

Слава: Св. Стеван.

Број домова: Почековина 6, Д. Рибник l, Медвеђа 1, Мачковац 1, Глободер 1, Велика Дренова 1.

– Батоћани

Из Батоте (Жупа), а пре од Мораче (Црна Гора). Били Ђорђевићи.

Слава: Cв. Стеван, Cв. Аранђел (мираз).

– Белопољци

Досељени из Белог Поља (Црна Гора). Били су при досељењу, Јовановићи; Агатон рођен 1818. и жена Јелица.

Слава: Cв. Ђорђе.

Број домова: Почековина 2, Београд 1, Пожаревац 1, Крагујевац 1.

-Влашковићи, Живковићи

Марко Богићевић из Дренче дошао је у Влашковиће, где је усињен и узео њихово презиме и славу Св.Ђорђе. Марков син је Димитрије (1828) забележен при крштењу као Блашковић. Из фамилије Блашковић, Обрен, вероватно син Вујице, отишао је у Тоболац, где га усинио Живковић Новица, па је остао као Живковић.

Слава: Св. Никола и Св. Ђорђе (мираз).

Број домова: Почековина 4, Тоболац 1 (Живковићи).

– Вукчевићи

Ово је стара фамилија, која потиче са Косова и Метохије. Предак им је после Косовског боја напустио Вучитрн и одселио се у Љеш на мору. У првој половини 18. века у Јасиковицу су дошли потомци Живка Мојашевића из Бигора и Рада Илијина из Гољемога. Први у фамилији је Вукац, поп син Драшков. У пописима 1859. и 1863. године преци су живели у Јасиковици и били су веома богати. Предак Симеон био је писмен 1863. године. Најпознатији од Вукчевића је академик др Станојло, рођен 1831. године; био је у Привременој влади 1918. године и Председник Скупштине СХС 1918. године. Вукчевићи, Миодраговићи и Ћосићи су једна фамилија. Вукчевићи су у Почековину дошли из Јасиковице. Вукчевић Здравко је свештеник, има чин проте. Службовао је у Бучју, Г. Рибнику, Трстенику, Трнавцима и Стопањи. Свети архијерејски Синод одликовао га Напрсним крстом. Посетио је Христов гроб. Здравков син Зоран завршио је ветеринарски факултет и ради у приватној ветеринарској амбуланти у Доњем Рибнику. Врши све ветеринарске услуге. Заступник је и дистрибутер фирме “Геби Чантавир“ у продаји сточне хране и лекова.

Зоранова супруга Лепа завршила је Медицински факултет у Крагујевцу, ради као лекар у Трстенику. Специјализирала пнеумофтизиологију.

Слава: Св. Ћирик.

Број домова: Почековина 6, Јасиковица 27, Трстеник 3, Округлица 3, Д. Рибник 4, Београд 2, Крагујевац 1, Тоболац 1, Г. Рибник 5, Вр. Бања 1, Аустрија 1, Аустралија 1.

– Вукосављевићи

Јанковић Никола Дошао на мираз у Вукосављевиће и прихватио њихово презиме.

Слава: Св. Никола и Св. Аранђел.

Број домова: Почековина 1, Камењача 1, Смедерево 1, Трстеник 1.

– Грујићи

Живи памћење да су Грујићи дошли са подручја Грчке. Први је Милован, рођен 1803. године. Слава: Гмитров дан, мала слава Јеремин дан, а колач секу – Св. Аранђел.

Број домова: Почековина 6, Врњачка Бања 1.

– Ђорђевићи

Ђорђевићи су Досељени из Корита код Пећи. По мушкој линији су Клиндовљеви, а предак је Дошао из Врњачке Бање. Стеван (Ђорђа) Милутиновић усвојио је Драгутина Клиндовљевића. Стеванов отац Ђорђе је Милутиновић, али њевог син Стеван променио је презиме у Ђорђевић (по оцу Ђорђу), па је усињавањем Драгутина условио да узме презиме Ђорђевић. Драгутинови потомци носе презиме Ђорђевић. Драгутин је погинуо у Првом светском рату, у одбрани Београда, у прослављеној јединици мајора Гавриловића.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Почековина 1, Београд 1.

-Ђалићи

Предак Милорад дошао из Лопаша, из Ђалића.

Слава: Петковица и Ђурђиц.

Број домова: Почековина 1, Крагујевац 1, Трстеник 1.

-Ђурићи

Постојбина Ђурића је Требиње. Потомци не знају одакле им је дошао предак. Ова фамилија слави исту славу са Ђурићима из Омашнице, што се може тумачити да је презиме донето или изведено од особеног имена претка што је вероватније. Први се појављује Стеван, умро 1838. године. Тодосије, ожењен 1842. године. Радован Десимиров завршио је Саобраћајни факултет у Београду. Радио је у “Првој петолетци“ у Трстенику, а сада је командир Ватрогасне општинске јединице при СУП–у Трстеник.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Почековина 2.

– Зајићи

Предак Зајића – Марко Доселио се из Велике Врбнице. Марко се презивао Зајић, Сава неко време Марковић, а његови потомци Зајић.

Слава: Св. Ђорђе и Св. Аранђел.

Број домова: Почековина 2.

– Игњатовићи

Игњатовићи су досељени са подручја Македоније. Први се појављује Димитрије, рођен 1828. год. Ковачким занатом бавио се Чедомир, његови синови и унуци.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Почековина 5. Вр. Бања 1, Њујорк 1.

– Јевтићи

Преци ове фамилије дошли су из Призрена у Почековину, Јасику и Црнишаву, а касније је један предак отишао на мираз у Оџаке.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Почековина 3, Канада 1, Вршац 1, Београд 1.

– Кнежевићи

Кнежевићи су досељени из Латковца (Копаоник). Дошао предак Владимир. Миодраг Аранђелов био је дуго службеник и управник поште у Почековини. Сима је био кнез (село или неколико села), у неком протеклом периоду, пa потомци мисле да су по томе Кнежевићи.

Слава: Св. Ћирик и Св. Тома.

Број домова: Почековина 2.

– Коларевићи

Коларевићи су братство Бандићи, из околине Никшића. Коларевић Микаило Дошао из Велике Дренове на мираз у Рашковиће. Као напредан повртар, посебно у гајењу поврћа, истиче се Милоје. Још 1985. године имао је 1ха под пољопривердним културама.

Слава: Св. Аћим и Ана и Св. Арханђел.

Број домова: Почековина 2, Рибник 1, Трстеник 1.

– Костићи

Први је Алексије (рођ. 1843) и жена му Гмитра и Мијајло (рођ. 1913) и жена му Милана, вероватно његови родитељи, мада је приказано као одвојено домаћинство. Ту је и Радосав (рођен око 1820) и жена Филипа.

Слава: Св. Ћирик.

Број домова: Почековина 2, Краљево 1, Г. Омашница 1, Велика Дренова 1.

– Крстићи

Слава: Св. Стеван.

Број домова: Почековина 1, Врњачка Бања 1, Трстеник 1, Београд 1.

– Кулизићи

Стара постојбина им је Кула у садашњој северној Албанији. Имају заједничког претка са краљем Вукашином Мрњавчевићем. Није познато када и да ли су се директно населили у Почековину. Има их доста у читавој Србији и овом крају: Медвеђа (Бојићи, Трошићи, Таралићи, око 40 домова), Божуревац, Стубал, Стопања, Глободер. Обично су се при досељавању задржавали на Тари и Старом Влаху. Најстарији који се помиње је Симеон, као Николић и Кулизић, рођен 1798. и жена му Ђурђија. Највероватније да се Симеонов отац звао Никола. Симеон је имао синове: Милана, Агатона и вероватно Спасоја (син му је Марко) и Ђурђа (синови Михајло, Коста и Јован). Појављује се и Василије, син му Веселин (1873).

Слава: Св. Мрата.

Број домова: Почековина 3.

– Лазићи

Вероватно је предак Лазића Дошао са Копаоника (Ђелекари). Лазар, забележен као Ђелекарац, умро је 1847. године. Касније, Стеван је забележен као Лазаревић, негде као Лазић и жена Стамена. Стеван је рођен 1828. године, а жена му Марија.

Слава: Св. Арханђел.

Број домова: Почековина 2.

– Макрегићи

Макрегићи су при досељењу били Минашевићи и Марковићи. Можда су име добили по месту постојбине. Први је записан Симеон, рођен 1829. године. Прва жена му је била Алексија, друга Смиљана. Од старије Симине деце нема потомство. Станков Драгомир живи у Почековини. Био је дуго година покретач многих акција за изградњу села: струја, водовод, школа и друго. Врло успешно је водио фирму “Народна радиност“, која се бавила откупом производа од прућа на ширем подручју и извозила у иностранство. Станков син Драгослав, у периоду од 1975-1985. године имао је фарму товних јунаци и осигурану продају за страног купца, највише извожено у Италију.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Почековина 2, Зрењанин 1, Црнишава 1, Крушевац, већи број.

-Матићи

Матићи су по пореклу Кулизе. Постојбина им је Кула на подручју данашње северне Албаније. Породица пореклом из Куле (Кулизе) има на подручју општине Трстеник око 60. Највише у Медвеђи. Први је Симеон, рођен 1798. године. Познати произвођач повртарских култура и одгајивач стоке је Милисав.

Слава: Св. Мрата, Јаковљевим потомцима Св. Никола вероватно мираз, а мала слава Св. Мрата.

Број домова: Почековина 2, Београд 1, Буци 1.

– Милићи

Милићи су Кучи из Кржаја. Први се у архивској грађи појављују Радоје Паћуровић и Марко Милић 1834. године, да живе у Стопањи и да су носиоци два домаћинства. Данашњи потомци воде порекло од Максима Јовановог. Из Стопање у Почековину на мираз је дошао Максимов Петар. Петар је имао 6 синова па се породица Петрова брзо умножила. Сада, Светомир Милисављев поседује продавницу прехрамбених производа “На–Ђи“ у Почековини, која ради од 1992. године.

Бранков син Милета је пољопривредник, познат као баштован, велики робни произвођач, који је од повртарства веома унапредио своје домаћинство. Милић (Светомира) Саша завршио је високу школу за менаџмент. Био је директор Графичко–штампарског предузећа “Металограф„. Од 2000. године основао је приватно штампарско предузеће “М–граф“ у Трстенику, запослио 10 радника и успешно послује уз велику конкуренцију сличних фирми. Сашина супруга Марија завршила је Медицински факултет у Београду, као и специјализацију за кожне болести и сада као лекар ради у Дому здравља у Трстенику.

Слава: Ђурђиц.

Број домова: Почековина 4, Врњачка Бања 1, Стопања 4, Вршац 1.

– Младеновићи

Младеновићи су дошли из Витоша код Куршумлије. Дошао Младен, па су по њему Младеновићи. Младенови синови су Аксентије и Димитрије.

Слава: Св. Лука, Марков дан.

Број домова: Почековина 3.

– Младеновићи други

Непознато је одакле су Младеновићи досељени. Први досељени предак је Младен, а синови његови су Антоније и Душко. Антоније је рођен 1817. године, а жена му је била Марија.

Слава: Св. Стефан.

Број домова: Почековина 6, Аустралија 1, Н. Село 1, Крагујевац 1, Трстеник 1.

– Милетићи

Потомци различито мисле о досељењу претка Милетића. Једни кажу да је дошао из Лопаша на мираз у Почековину и за славу узео Св. Луку. Други се не слажу са тим. Момчило се одселио у Крушевац. Синови су му лекари. Михајлов Марко завршио је правни факултет. Радио је у Трстенику као судија, Општински правобранилац и председник Суда.

Слава: Св. Лука.

Број домова: Почековина 5, Крушевац 1.

– Митровићи

Није познато одакле су Митровићи досељени. Најстарији предак није познат, али се зна да су његови синови Аксентије (рођ. 1837) и Антоније (рођ. 1845). Ова фамилија се веома интересује за ископине које се налазе у потесу Грабак. Ненад Момчилов сакупља збирку новца и других ископина.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: (?)

– Митровићи други

Дошао им предак Митар из Црне Горе, од Мораче – Расје. Дошло је неколико браће и од њих су још: Аћимовићи, Раденковићи и Радосављевићи. Марко Радивојев 1929. године у част рођења принца Андреје одликован је Орденом Св. Саве V реда.

Слава: Св. Стеван.

Број домова: Почековина 3, Трстеник 1.

– Марковићи

Били су Зајићи. Кажу да је предак Марко дошао из Велике Врбнице. Потомци претка Вучка везују за Јеврема (да је истом отац), а у архивској грађи стоји да је Вучков отац Јован.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Почековина 5.

– Милошевићи

Први се појављује Стеван Милошевић, који је 1821. године биран за посланика у Скупштини пожешке нахије. Сава Милошевић 1839. године био је помоћник председника Општине лопашке, у чијем је саставу била Почековина. Забележено је 1863. године да је Симеон био командир Народне војске, можда је био брат Вујичин и Грујичин. У попису 1863. године појављује се Илија, рођен 1793. тодине, са женом Синђелијом. Да ли је Илија син Стеванов и да ли су Вујица и Симеон синови Илијини није се могло утврдити. Милошевићи су расељени и није се могло доћи до њихових потомака. Зна се да један од ове фамилије живи у Ужицу.

– Милутиновићи

Предак Марко Зајић досељен je из Велике Врбнице. Касније су по Милутину узели презиме Милутиновић Драгутина. Ђорђев Стеван је Ђорђевић, као и потомци његовог усинка.

Слава: Св. Ђорђе .

Број домова: Почековина 2.

– Палићи

Палићи су дошли из Богдања. Од њих су и Јовановићи у Стопањи и Милићи у Почековини. Од Палића посебно се истакао Палић Мијушка Ђорђе Црни, рођен 1913. године у Почековини. Ђорђе је завршио опанчарски занат у Трстенику, а радио је у Великој Дренови. Био је свестрана личност, посебно се истицао у певању и свирању на хармоници. Био је припадник Покрета народно–ослободилачког рата (1941- 1945). Када је откривен, прикључио се Расинском партизанском одреду на Јастрепцу. У даљој борби против окупатора постављен је за команданта Другог батаљона 16. српске бригаде 25. дивизије. Погинуо је у борби са Бугарима и другим здруженим јединицама окупаторских сарадника, у селу Плижина код Сврљига, 22. августа 1944. године.

Слава: Св. Никола, а Вуксанови Св. Луку.

Број домова: Почековина 2.

– Перићи

Два брата Рашко (Рашковићи) и Пера (Перићи) доселили се од Мораче. Пера је рођен пре 1800. године. Унук Ћира рођен је 1843. године. Од Перића је познатији Душанов Милета, који је завршио Војну академију. Ради као професор у Војној академији.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Почековина 5, Београд 1.

– Петковићи, Пецићи

Из села Витоша код Куршумлије доселила се браћа Петко и Младен Аврамовић. Од Петка су Петковићи, од Младена Младеновићи. Петко је имао сина Марка (рођ. 1803), умро је 1837. године. Милосављев Живојин и његови потомци су Пецићи.

Слава: Св. Лука.

Број домова: Почековина 4, Аустрија 1, Београд 1, Смедеревска Паланка 1.

– Пантићи

Пантићи су досељени са подручја Космета. Први трагови појавили су се од када се Димитрију родио син Милосав. Прва жена Димитријева је Сара, а друга Симона. Нису пронађени родбински односи Димитрија, Арсенија и млађег претка Раке.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Почековина 2, Крагујевац 1.

– Рашковићи

Рашковићи су пореклом из је села Штитник код Рашке (стари Рас код Дежева). Нису мењали презиме. После Немањића одатле се породице селиле у Лику, Морачу, Земун, Пожаревац, Крагујевац, Почековину. Задржавали се и на Старом Влаху (Штитково). После Другог српског устанка у Почековину се доселила браћа Рашко и Пера, од њих су Рашковићи и Перићи. Павле Рашковић крио је старог краља Петра (у време када су на власти били Обреновићи) па је његов син Александар генерал, са економским факултетом, био управник Двора Карађорђевића. Добросављев Рашко пре Другог светског рата био члан КПЈ. Рашковић Милош, рођен је 1889. године. Медицинске науке учио на Унивезитету у Берлину, где је добио и докторат целокупног лекарства. Доцније је специјализирао балнеологију, 1923. године, и отворио ординацију у Врњачкој Бањи. Адамов Рашко био је радник “Прве петолетке“, али и друштвено–политички радник. У једном мандату био организациони секретар ОК СКС Трстеник и потпреседник Скупштине општине Трстеник. Рашков син Саша завршио је Вишу техничку школу у Трстенику, а касније Факуптет организационих наука у Београду. Радио је на пословима управника економике у фабрици Пнеуматика. Био је у политичким и самоуправним органима. Од 1992. године има приватну фирму “BI/IC EKO“ – трговина, производња и услуге.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Почековина 7, Трстеник 1, САД 3, Краљево 2, Врњачка Бања 2, Крушевац 1, Оџаци 1.

– Раденковићи

Раденковићи су се доселили од Мораче, у Црној Гори. Доселило се више браће, а од њих је постало више фамилија: Аћим (Аћимовићи), Раденко (Раденковићи), Радосав (Радосављевићи) и Митар (Митровићи). Раденков син Миладин (рођ. 1830. год.) забележен је са презименом Расјанин, што означава крај поред реке Мораче. При крају владавине Обреновића, Раденковићи са Рашковићима и још некима скривали су Петра Карађорђевића, тако да су, касније, Вујичини синови били уважавани: Милорад је био на Двору, Милан пратио краља кроз Албанију, а Ђурђе је радио у државној дипломатији. Касније један од успешнијих Раденковића је Благоје, који живи y САД. Професор је универзитета. Познат је стручњак за послове (финансије) у банкарству.

Слава: Св. Стеван.

Број домова: Почековина 1, Крушевац 1, САД 2.

– Радосављевићи

Радосављевићи су Расјани. Досељени од Мораче — Расје, неколико браће, па су сада фамилије: Аћимовићи, Раденковићи, Радосављевићи и Митровићи. Први предак убележен у архивској грађи је Лука, рођен око 1820. и жена му Станка.

Слава: Св. Стеван.

Број домова: Почековина 2.

– Симоновићи

Потомци тврде да су Симоновићи дошли из Стопање и да воде порекло од тамошњих Симоновића. – Прегледајући архивску грађу Симоновићима није се нашла потврда за то. Слава Симоновића у Стопањи је Св. Мина, али то не искључује њихову тврдњу, јер слава Св. Никола и Гмитров дан може бити на миразу у Почековини. Мајка Ј евтимијева је Милана. Дамњан је рођен 1881. године.

Слава: Гмитров дан и Св. Никола.

Број домова: Почековина 2, Трстеник 1.

– Симићи

Предак Симића дошао из Белог Потока (Копаоник са стране према Косову и Метохији). У архивској грађи појављује се Симић Мијајла Симеон (рођен 1853). На мираз код Ранкове Њиљане дошао Векосав Костић из Почековине.

Слава: Св. Јован.

Број домова: Почековина 1.

– Стефановићи

Преци Стефановића су досељени са бугарске границе, око 1830. године, – један у Сеченицу код Ниша, а други у Почековини, а то је Стефан Станковић.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Почековина 2.

– Станимировићи

Код Никшића постоји село Станимировићи. Предак покушао насељавање са браћом у Великој Дренови, али му није било повољно па се одлучио за Почековину. Први се појављују Благоје и Мијајло. Димитријеви и Петронијеви су: Тодоровићи, Миланови – Станимировићи, а Николини у Црнишави – Тодоровићи.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Почековина 1,САД 2, Врњачка Бања 1, Краљево 1.

– Смиљковићи

Од Смиљковића помиње се Василије (вероватно први), умро 1849. године. Касније, 1863. године, помињу се три домаћинства: Алекса, рођен 1813, Глигорије рођен 1835. и Сава (слуга) рођен 1848. године. Глигорије није имао деце. Сава је имао три сина, али се даље потомство не помиње. У књигама рођених појављује се Јован са 4 сина и Владимир са 2, али се губе од 1900. године. Алекса је имао три сина.

Др Радош Смиљковић, син Љубисава, рођен је 1934. године у Почековини. Учитељску школу завршио 1952. у Јагодини, Филозофски факултет, група: Југословенска књижевност и српскохрватски језик. На Високој школи политичких наука у Београду магистрирао (1964), тезом “Лењинова концепција партије“, а докторирао (1968) тезом “Савез комуниста у процесу конституисања самоуправљања„. Службовао у Тутину као учитељ. На факултету Политичких наука радио је од звања асистента до редовног професора, а био и на функцији шефа Катедре и декана. Био је председник Градског комитета СКС Београд, члан Председништва СКС и посланик Скупштине Југославије и др. Амбасадор Југославије у Бугарској, Аустрији ОЕБС–у, као и комисијама УН. Основао је Студентско културно–уметничко друштво “Жикица Јовановић“ и био њевог први председник. Објавио је више радова из обасти политичке теорије, као и већи број књига из области политике и социологије.

Слава: Св. Никола.

Број домова: Почековина 3, Београд 1, Доњи Рибник 1.

-Трифуновићи

Трифуновићи су досељени из Домишева, а ту су из Сења или Сењанца. Са Домишевцима и Панићима из Горње Омашнице имају истог претка. Трифун се доселио и довео сина Јована, а Спасоје је рођен у Почековини 1918. године. Није се могло поуздано закључити, да ли је Петроније (рођ. 1830) син Јованов или Трифунов. Трифуновићи су познати као предузимљива фамилија. Никодије Антонијев дуго је држао кафану у Почековини, на путу Трстеник – Крушевац. Ту је била и поштанска штација. Милан отворио је прву приватну апотеку у Трстенику. Сада држи две апотеке. Мр Драган (Живадина) Трифуновић дипл. инжењер машинства, професор Више техничке школе у Трстенику, био је и њен директор од 1992–2001. године. Рођен је 1947. године у Почековини, где је завршио основну школу; Средњу техничку у Трстенику 1966, Машински факултет у Београду 1971. године, а последипломске магистарске студије 1992. на Машинском факултету у Крагујевцу. Био је координатор групације виших школа Републике Србије (укупно 14 школа). Објавио је већи број стручних радова. Посебно се истицао у припреми и реализацији такмичења металаца Србије.

Слава: Св. Ђорђе.

Број домова: Почековина 9, Трстеник 3, Јагодина 1, Велика Дренова 1, Београд 1, Крагујевац 4, Краљево 1, Немачка 1.

– Џамићи

Вероватно су дошли из Велике Врбнице. У 19. веку била је бројна и богата фамилија Џамића. Милић и Миленко су најстарији преци, који се помињу. Јован и Агатон су млађи, али чији су синови није се могло утврдити, осим да су браћа.

Слава: Св. Стеван и Св. Никола.

Број домова: Почековина 1.

Досељени y Почековину у ХХ веку

  1. Вукчевићи, Досељени из Ј асиковице.
  2. Жуњани, досељени из Камењаче.
  3. Радосављевић Радосав, досељен из Чаира.
  4. Милутиновић, из Стублице дошао на мираз у домаћинство Аћимовић Милована и ћерке му Милосије.
  5. Аранђел (Милана) Цветковић, дошао на мираз из Лопаша.
  6. Радосављевић (Миџа) из Велике Дренове, дошао у домаћинство Петковић Њубинка и ћерке му Данице.
  7. Цураковић Соко из Риђевштице, у домаћинство Николић Милете и ћерке му Лидије.
  8. Смиљковић из —–, у домаћинство Грујић Момчила.
  9. Џатић Милан, из Бресног Поља, у домаћинство Марковић Милије и ћерке му Радмиле.
  10. Крстовић Петар, из Голубовца.
  11. Ерић Владислав, из Велућа, у фамилију Матића.
  12. Благојевић Драгољуб, из Вучја, у фамилију Џамића.
  13. Миљојковићи, досељени из Бучја.
  14. Ћосићи, досељени из Бучја.
  15. Бинић Мијушко, из Голубовца.
  16. Стаменов Сима, досељен из Источне Србије.
  17. Аздејковић Милан, из Ботуње.
  18. Радуловић Синиша, из Ботуње, у Алексиће.
  19. Миљојковић Стојадин, из Бучја, у домаћинство Блашковић Ранђела и ћерке му Милосаве.
  20. Савићи, дошли из Стопање.
  21. Милосављевић Милутин, из Вучја, у домаћинство Крстић Драгана и ћерке му Миломирке.
  22. Ивезић Марко, из Аљиновића код Пријепоља дошао на мираз у домаћинство Милутиновић Василија и ћерке му Славке.
  23. Џатић Милан, из Бр. Поља, у домаћинство Марковић Милоја и ћерке му Радмиле.
  24. Симоновић Радивоје, из Стопање, у домаћинство Трифуновић Благоја и ћерке му Станије.
  25. Јевтовић Жика, из Лесковице, дошао на мираз .
  26. Милојковић Стојадин, из Бучја, дошао на мираз y домаћинство Блашковић Ранђела и ћерке му Милосаве.
  27. Каровић Јован, из Новог Села, дошао на мираз у домаћинство Младеновић Радосава и ћерке му Биљане.
  28. Ђалић Милорад, из Лопаша, дошао на мираз код Белопољац Вучице.
  29. Ћирић Родољуб, из Лопаша, дошао на мираз у домаћинство Вукосављевић Андреје и ћерке му Радојке.
  30. Ивезић Мирко, од Пријепоља, дошао на мираз у домаћинство Милутиновић Василија и ћерке му Славке.

ИЗВОР: Према књизи Момчила Р. Тодосијевића „Подгочка насеља трстеничког краја“, издање Београд 2008. године. Приредио сарадник Порекла Милодан


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top