Порекло презимена, Модрино Село (Кистање)

6. септембар 2018.

коментара: 6

Завичај - села и градови

Модрино Село се налази у Далмацији (област Буковица), северозападно од Кистања. Припада општини Кистање (Шибенско-книнска жупанија).

Село је добило име по презимену Модре/Модрић, које је постојало у 18. веку (млетачки катастри). Постоји Доње и Горње Село – испод брда Змиштак (560 м).

На попису 1991. године, Модрино Село је имало 337 становника, од чега 336 Срба (99,7%) и једног Црногорца.

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

Српска презимена

ДЕСПОТ (49) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Вукадин, Марко и Милић Деспот.

ВЕЈНОВИЋ (26) – Свети Василије(присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Михајло Вејновић.

ЖЕЖЕЉ (30) – Свети Георгије

КОЛУНЏИЋ (62) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Мироша Колунџић.

КОВАЧЕВИЋ (46) – Свети Архангел Михаило (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Лука Ковачевић.

КРЕСОВИЋ (112) – Свети Никола и Свети Георгије (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписани су Кузман, Јован, Михајло и Радоша Кресовић, затим Сава Кресовић пок. Вујице и Сава Кресовић пок. Миларина.

МИЛИЈАШ (42) – Свети Андреј (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Огњан Милијашевић.

ЦРНОБРЊА (44) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

  • На млетачком катастру из 1709. године, уписан је Митар Црнобрњић.

Извори:

  • Задарско окружје на млетачком катастру из 1709; трећи дио, Горњи котар, Марко Римац, 2012.
  • Лексик презимена СР Хрватске, 1976, Загреб
  • Топографска карта Хрватске 1:25 000, 1975.
  • Бенковачки сајт (www.benkovac.rs)

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. 18. децембар 2020. у 12:56

    Veljko Kresovic

    Zaboravilji ste staviti junacko prezime Cuturilo,koji su dosli prvi u Dalmaciju,oni su prvi naselili Modrino selo. Slavili su sv.Nikolu

    Reply

  2. 19. децембар 2020. у 12:46

    Veljko Kresovic

    Pravi Kresovici slave sv. Nikolu,a oni Kresovici koji slave druge slave su preuzeli zeninu slavu,to su uljezi

    Reply

    • 23. јул 2021. у 10:44

      Duro

      Nas kresovica bilo najvise nismo znali da plivamo otisli bi u Italiju

      Reply

    • 19. јун 2024. у 13:13

      VELJKO KRESOVIC

      KRESOVICI SU UCESTVOVALI U PRVOM SVETSKOM RATU,NA STRANI AUSTRO -UGARSKE. KADA SU DOSLI DO DRINE PRESLI SU U SRPSKU VOJSKU,BORILI SE NA STRANI SRBIJE,PRESLI ALBANIJU,UCESTVOVALI U OSLOBAJANJU SRBIJE. IMENA BORACA; KRESOVIC JANDRIJA(PETAR),KRESOVIC JOVAN(LAZIN),KRESOVIC STEVAN(LAZIN)BIO RANJEN, KRESOVIC NIKOLA(LAZIN),KRESOVIC NIKOLA(OBRADOV),KRESOVIC KUZMANOBRADOV)POGINO NA SOLUNSKOM FONTU. OVI BORCI IZ PLEMENA KRESOVICA OD 16 KUCA. KRESOVICI SU UCESTVOVALI U KANDIJSKIM RAOVIA NA STRANI SERDARA JANKA MITROVICA,BILI HARAMBASE. IMENA TIH LJUDI SU ; KRESOVIC SAVO,KRESOVC TADIJA,KRESOVIC RADOS I KRESOVIC MILAN. U DRUGOM SV.RATU U KOMUNISTICKOM RATU BILI SU PASIVNI. KRESOVIC LUKA SE BORIO NA STRANI MOMCILA DJUJICA. U RATOVOMA 90-IH BILI SU AKTIVNI.

      Reply

    • 13. јун 2025. у 17:37

      Никола Кресовић

      Добри мој, нема нас уљеза. Они који славе друге славе осим Никоље су прихватили славе огњишта на које су се доселили као што су Срби радили у нашим крајевима. То би као Србин требао знати. А и свој род погрдно звати, Србину не приличи. Бог те живио

      Reply

  3. 20. август 2022. у 12:54

    Masha

    Koliko mi je poznato Kovačevići iz Modrinog sela slave slavu Sv. Stefan Dečanski (24.11) u narodu poznata kao Mratindan.

    Reply