Порекло презимена, село Вуча (Лепосавић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Вуча, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник По Порекло становништва села Вуча, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник По Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Вуча (Лепосавић)

Порекло презимена, село Вуча (Лепосавић)

Порекло становништва села Вуча, општина Лепосавић – Косовскомитровачки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Вуча је недалеко од ушћа Црвенске (Вучанске) Реке у Ибар.

Тип села.

Куће су са обе стране реке, у склопу брда Непука, Придворске Чукаре, Вучанске Чукаре и Сеочке Чукаре. Оно се дели на три краја: Читлучко Брдо на левој страни реке, крајеви Јакшићско Брдо и Ерски Бријег су на десној страни реке. Крај Ерски Бријег има Шарску Малу, назвала се по роду Шарцима.

Воде.

Вода за пиће и за домаће потребе захвата се на реци и на слабим стублинама и уставама. Ракићевићи и Милетићи имају бунар; у Ерском Бријегу уставе лети пресушују. Стока се поји на реци. У планини нема изворске воде, а потоци лети пресушују: Пођански Поток, Дебели Поток, Јабуковачки Поток, Сува Вода, Први Поток, Црвена Стијена, Срнски До и Бразда.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде су помешане око кућа и на местима која се називају: По(х)ођанско Брдо, Склад, Миџорова Њива, Црквиште, Јова и Тарајски Луг поред Ибра, Дивље Поље, Рудо Поље, Прутак, Прудина поред Ибра, све са десне стране реке, а са леве су Смоница и Врабац; испаше су на Рудинама, Жешљаку, Мутници, Бабином Потоку, Злом Кршу, Ражишту и код Баре; на левој страни реке су Трлине, Дугачки Брег, Милојевица, Зли Крш, Зелена Долина, Суви До, Мутидо и Непук. Шуме су у долинама потока. На месту Ланишту сејао се лан. Сточарске колибе су на местима Градини, Каћуници и Милојевици, а повише Милојевице су напуштене њиве Орчине, код којих је био крај села Милојевица, који се саселио 1918. ближе њивама.

Старине, постанак и остали подацио селу.

Врх Рудина назива се Градина. На том месту има срушених зидина и „вара“ (креча) од зграда. Ниже села, на левој страни реке, је место Анина. На Црквини мухамеданци су повадили камење старе црквице и подигли хан, који сада не постоји. Недалеко од Анине има остатака надгробног камења. Данашње гробље је између Горњег Краја и краја Ђуровића. У садашњем гробљу има старијих надгробних крстова од камена. У селу је Незнани Гроб (код гувна Луке Видовића). Назив села „Влачија“ забележен је око 1316. године. По предању данашње село основао је Петар Ћило, предак Ћиловића, пред крај 18. века. Оно је расло у првој половини 19. века новим досељеницима и множењем, али се, због несташице воде, расељавало. Године 1948. у селу је било 343 становника.

Порекло становништва.

-Ћиловићи, Јовановић, 1 кућа, слава Ђурђевдан, су стари род непознате матице (нема мушког порода).

-Вучетић, Милентијевић, 1 кућа, (изумиру, јер су неми, гушави и патуљасти) и Јакшићи, 3 куће, Милетићи, 4 куће, Вучинићи, 5 кућа, Миладиновићи, 3 куће, Ђурићи, 3 куће, слава Св. Петка, су Бјелопавлићи, преци дошли из Доњег Јасеновика у Колашину на Ибру, а Ђурићи су касније дошли из Црепуља у истом пределу. По предању била су три брата, један се населио у Сељанце под Копаоником а друга два у Вучу; имају одељаке у Берберишту, Краљеву и Топлици.

-Читлучани, Ракићевићи, 5 кућа, слава Св. Лука, су Ровчани, били у околини Никшића, овамо дошли из колашинског Читлука на Ибру.

-Краговићи, 3 куће, слава Св. Арханђео, су Васојевићи из Кобиље Главе у Колашину на Ибру; имају одељаке у Рудници у копаоничком Ибру.

-Шиљића, Милетићи, 4 куће, су од Дробњака Шиљића у Придворици.

-Шарци, Радовановићи, 5 кућа, Милосављевићи, 4 куће, слава Св. Јован, су од Кулиза у подбуковачком Биочину, у коме и сада имају „лежаке“.

-Радовановић други, 1 кућа. Довела га мајка од Куча Тијанића у Борови у Радовановиће у Вучој; задржао очеву славу Св. Никола, а узео очухово презиме.

-Ерци, Милојевићи, 2 куће, су одељаци Ераца у Рудинама на Рогозни.

-Паруце, Парућани, Вучинићи, 2 куће, су од Лопаћана на Паруцама на Рогозни.

ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top