Порекло презимена, село Самаила (Краљево)

18. новембар 2017.

коментара: 3

Порекло презимена села Самаила, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар -1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Насеље се налази на благо таласастом земљишту са обе стране главног пута Краљево Чачак. Гранична села су Буковица, Лазац, Качулица, Бапско Поље, Мрсаћ, Мусина Река, Дракчићи и Врдила.

Земље и шуме.

Укупна површина насеља износи 2.341 хектар од чега су њиве 35.3%, воћњаци 10.9%,  ливаде 29%,  пашњаци 7.9%, шуме 11% и неплодно земљиште 5,7%.

Име и иисторијат села.

Насеље под овим именом се помиње први пут у једном запису из 1540. године где се каже да су под Мијо и ђак Вук преписали четворојеванђеље из села Самаиле. Из овог записа се види да су Самаила постојала као насеље још у XVI веку, али су као и друга из свог окружења била у саставу великог турског спахилука, па се у турским катастарским пописима као самостално село не помиње. Као насеље под именом Samaii помиње се и у старим аустријским картама из 1718. године, када је после Пожаревачког мира успостављена граница између турске и аустријске царевине Западном Моравом.

Поред овог насеља назначено је и село Karula (на неким картама Karaulа). које је данас заселак Самаила. О становништву Самаила нешто више података налазимо у протоколу прихода чибучких из 1822. године.

Податак записан на крају овог протокола да је “на Лукавцу сума 133 брава” пружа могућност да се успостави континуитет насеља за дужи временски период. У турском тефтеру 156/ 179 из око 1540. године налазимо да је пописано село Луковац, које као и сва околна села припада Пожеги. Дакле. данашњи заселак Лукавац је у то време био самостално село са 8 хришћанских кућа у којима је било још три неожењена мушкарца и 7 муслиманских домаћинстава са два неожењена. У попису су све мушке главе поименично наведене. У тефтеру 84/337 из 1572. године пописано је село Грабовац  Поток те да припада Пожеги. Кнез села био је Вук, син Радоње. Село је имало 14 кућа са 7 неожењених мушкараца, сва имена мушкараца су поименично наведена. Из претходног тефтера се види изворни облик имена

данашњег заселка Лукавац, што значи да је тај простор био у власништву нама непознатог Луке. Очигледно је да је данашњи назив Лукавац настао погрешним записивањем или изговором, и на тај начин је промењен смисао израза али је веза ипак очигледна. Да ли су грешку направили турски пописивачи или је девијација настала доцније не може се рећи, али је и једно и друго могуће. Што се Грабовца тиче, његово значење је јасно и од давнина очувано у првобитном облику насталом од потока који протиче кроз грабову шуму, а име потока је насељавањем тог простора пренето на насеље. Грабовац је данас заселак Самаила у пределу око истоименог потока. Кад је у питању данашње име насеља ствар је сложенија, па је могуће више решења:

прво – лично мушко име САМОУИЛО*, друго –  блатњав терен (сама ила). тј. расквашена иловача и треће биљка самовила (cuscuta). Будући да је овај назив настао пре 1540. године логично је закључити да насеље потиче још из средњег века. Како је изворни облик САМАИЛЕ,  САМАИЛИ па и САМАИЛ* у документима записиван све до 1839. године могло би се предпоставити да је име насеља настало по неком од влашких братстава од којих је остало трагова и у топонимији ширег простора (Влашка глава, Крнуле, Оцикље).

Године 1828. део села Мусине Реке је придодат овом насељу од када су Самаила израсла у једно од највећих села у Надибру, па су једно време била и среско седиште.

Из прегледа родова који данас живе у Самаилима види се да је већи број староседелаца одржао свој континуитет до данашњих дана, а то су:

-Тодорићи, Станићи, Радојевићи, Пешићи (потомци Пеше пандура), Дмитровићи, Бошковићи, Ђерекарци, Новаковићи, Милошевићи, Луковићи, Предовићи, Бисенићи, Кнежевићи (потомци Михаила Радојевића који је 1822. године био кнез овог села Самаила) итд.

*Писано на старословенском

Воде.

Становништво Самаила се снабдева водом са бунара и са водовода који су изградила 266 домаћинства каптажом извора на Јастребару.

Топонимија.

Доња Мала, Горња Мапа, Лукавац, Грабовац, Влашка Глава, Ратни Положај, Умка, Улице, Луковачко Гробље, Караула и Бобача.

Порекло становништва

Редни број-назив рода-број кућа 1990-Крсна слава-порекло

1 Андрићи – 2 Никољдан, Качулице (мираз)

2 Анђушићи – 2 Аранђеловдан,  Староседеоци

З Анисијевићи – 1 не славе, Врачево–Лепосавић

4 Антушевићи  – 4 Јовањдан

5 Бабовићи – 1 Васиљевдан,  Будимља–Беране

6 Баковићи – 3 Аранђеловдан

7 Балтићи – 1 Андријевдан, Засад–Студеница

8 Белопавловићи –  1 Никољдан, Лазац (мираз)

9 Бисенићи – 3 Никољдан, Староседеоци

10 Благојевићи – 3 Никољдан

11 Богавци – 3 Лучиндан, Поноре

12 Богдановићи – 1 Васиљевдан

13 Божовићи – 7 Аранђеловдан, Лазац

14 Бошковићи – 6 Аранђеловдан, Староседеоци

15 Букумире – 1 Никољдан, Осаоница

16 Бунарџићи – 1 Стевањдан, Буковица

17 Васиљевићи  – 1 Никољдан, Петњица

18 Војиновићи – 1 Никољдан, Од Сјенице

19 Вујашани – 1 Ђурђиц, Јарчујак (мираз)

20 Вујовићи – 7 Ђурђевдан, Качулице

21 Вујовићи – 10 Ђурђиц, Качулице

22 Вукићевићи – 2

23 Вуковићи –  3 Никољдан, Врдила

24 Вулићевићи – 2 Ђурђиц, Од слуге Музикравића

25 Гајовићи – 1 Аранђеловдан

26 Глођовићи  – 1 не славе,  Од Новог Пазара

27 Дачићи – 2 Аранђеловдан

28 Димитријевићи – 3 Јовањдан, Буковица

29 Дрманићи – 1 Аранђеловдан

30 Дробњаци – 1 не славе,  Врачево–Лепосавић

31 Дуканци – 2 Никољдан, Осаоница

32 Дукићи – 2 Аранђеловдан, Дракчићи

33 Ђекићи – 5 Никољдан

34 Ђековићи -1 Врачи

35 Ђелкапићи -2 Никољдан, Жаочани(мираз)

36 Ђерекарци – 1 Аранђеловдан, Ђерекаре – Бихор

37 Ђокићи – 2 Аранђеловдан, Мокра Гора (мираз)

38 Ђоковићи – 1 Стевањдан, Од Новог Пазара

40 Здравковић – 4 Јовањдан, Лазац

41 Зечевићи – 2 Никољдан, Милатовићи–Драгачево

42 Иванишевићи – 1 Јовањдан, Бого До – Мостар

43 Јаблановићи – 1 Аранђеловдан

44 Јевтовићи – 3 Никољдан, Буковица

45 Јелесићи – 2 Јовањдан, Од Новог Пазара

46 Јеротијевићи – 2 Никољдан, Осаоница

47 Јовановићи – 3 Никољдан, Од Пожаревца

48 Јоксимовићи – 8 Никољдан

49 Јујићи – 1 Босна

50 Капларевићи – 1 Јовањдан, Петњица – Каона

51 Кнежевићи – 5 Аранђеловдан,  Староседеоци

52 Кнежевићи – 5 Аранђеловдан, Потомци сеоског кнеза

53 Ковачевићи – 1 Јовањдан, Мланча

54 Коловићи – 14 Никољдан, Колашин–Црна Гора

55 Лазаревићи  – 2 Аранђеловдан,  Роћевићи

56 Лешевићи – 27 Стевањдан, Староседеоци

57 Луковићи – 6 Аранђеловдан, Старинци

58 Луковићи – 1 Ђурђиц

59 Лулевићи – 2 Алесандрово,  Сјеница

60 Мајсторовићи – 1 не славе,  Петњица

61 Марковићи – 4

62 Марковићи – 6 Аранђеловдан

63 Матовићи – 2 Митровдан, Краљево

64 Маџаревићи – 1 Аранђеловдан,  Слатина

65 Мијатовићи – 1 Јовањдан, Мираз

67 Милановићи – 4 Стевањдан, Мусина Река

68 Миленковићи – 2 Ђурђевдан

69 Милетићи – 4 Васиљевдан, Вича–Драгачево

70 Милијановићи – 6 Аранђеловдан,  Петница

71 Милићевићи – 5 Аранђеловдан,  Староседеоци

72 Миловановићи –1 Васиљевдан

73 Милошевићи – 3 Аранђеловдан,  грана Луковића

74 Милошевићи – 7 Аранђеловдан,  Староседеоци

75 Милутиновићи – 2 Аранђеловдан

76 Миљковићи  – 1 Аранђеловдан, усвојен из Буковице

77 Минићи – 5 Аранђеловдан

78 Минићи – 3 Ђурђиц

79 Мирковићи – 6 Јовањдан

80 Мишовићи – 2 Врачи, Певац

81 Мојсиловићи – 3 Аћим и Ана, Старинци

82 Несторовићи – 8 Никољдан, грана Терзића

83 Нешићи – 1 Никољдан, Од Тутина

84 Николићи – 1 Никољдан

85 Николијићи – 2 Аранђеловдан, Буковица

86 Ниџовићи – 3 Васиљевдан

87 Новаковићи – 5 Никољдан, Староседеоци

88 Обрадовићи – 2 Никољдан

89 Пајићи – 1 Аранђеловдан,  Врдила

90 Пантовићи  – 13 Аранђеловдан, грана Кнежевића

91 Пантовићи  –  5 Аранђеловдан

92 Петрићи – 1 Никољдан

93 Петровићи – 1 Алесандрово, Мланча

94 Петровићи – 1 Никољдан, Језднна (мираз)

95 Петровићи – 1 Осаонипа

96 Пешићи – 18 Никољдан,  Пештер, Даниловград

97 Плавшићи – 6 Никољдан

98 Планићи  – 2 Петровдан, Лазац

99 Поповићи – 7 Никољдан

100 Предовићи – 7 Ђурђиц, Староседеоци

101 Радићи – 3 Никољдан, грана Пешића

102 Радомировићи – 1 Никољдан, Врдила

103 Радовићи – 1 Никољдан

104 Радоњићи – 1 Никољдан, Од Н.Пазара (мираз)

105 Радоњићи – 4 Никољдан

106 Рамовићи – 7 Никољдан, грана Терзића

107 Ратковићи – 1 Од Новог Пазара

108 Рисимовићи – 1 Врачи

109 Рогоњићи – 1 Никољдан, Од Ивањице  (мираз)

110 Росићи – 1 Никољдан

111 Сарићи – 3 Никољдан, Толишница

112 Секулићи – 4 Св. Аћим и Ана

113 Симовићи  – 1 Ђурђиц , Лађевци – грана Левај….

114 Сићевићи – 2 Јовањдан

115 Станимировићи – 10 Никољдан, Грана Пешића

116 Станићи – 5 Никољдан, Староседеоци

117 Станићи – 4 Лучиндан, Осаоница

118 Стевановићи – 1 не славе, Горичани

119 Стевановићи – 4 Никољдан

120 Стојанићи  – 3 Никољдан

121 Стојанићи – 2 Никољдан, грана Милутиновића

122 Танасијевићи – 1 Мршинци

123 Терзићи – 3 Никољдан, Плавље–Н. Пазар

124 Тодорићи – 3 Никољдан, грана Пешића

125 Точиловци – 1 Никољдан, Точилово–Тутин

126 Трифуновићи – 1

127 Трифуновићи – 1 Алемпијевдан, Буковица

128 Ћубовићи – 2 не славе, Виљуша–Драгачево

Додатна објашњења:

10) Благојевићи, друго презиме Бугаринци

40) Здравковићи, друго презиме Весовићи

67) Милановићи, друго презиме Кулизе

Напомена:

На платоу Војног музеја у Београду стоји споменик војнику Владимиру Ђековићу из Самаила. Споменик је овде вероватно донешен да би био сачуван. Међутим, о њему нико не брине , па је једна страна у потпуном распадању. Текст на споменику гласи:

“Оваи Споменик показује име Владимир Ђековић из Самајла бивши војник 1 класе 111 чете карановачког батаљона кој поживи 22 г. а погибе у Куршумли 26. декембра 1877 год. борећи се с Турцима за веру јочество србско а под вла витвшког књаза М–Обреновића !  Овај споменик подиже му уцвељена мајка његова Јајнка (Јаника)” .

ИЗВОР: Према књизи Драгољуба  В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Žikica

    Ima greski za starosrdeoce. Neki i nisu upisani da su staro sedeoci. A neki koji nisu starosrdeoci su upisani. Terzici su se selili tacno je da su dosli iz novog pazara ali 1862 godine a poreklo je iz Hecegovine

  2. Детаљније о крајпуташу на Калемегдану, Владимира Ђековића из Самаила http://www.ultrahome.in.rs/muska/djekovic.html