Порекло презимена, село Цетина (Врлика) Reviewed by Momizat on . Цетина  је село у Далмацији, северно од Врлике, које припада општини Цивљане У Шибенско-книнској жупанији. Смештено је Цетинском пољу, у подножју планине Динаре Цетина  је село у Далмацији, северно од Врлике, које припада општини Цивљане У Шибенско-книнској жупанији. Смештено је Цетинском пољу, у подножју планине Динаре Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Цетина (Врлика)

Порекло презимена, село Цетина (Врлика)

Цетина  је село у Далмацији, северно од Врлике, које припада општини Цивљане У Шибенско-книнској жупанији. Смештено је Цетинском пољу, у подножју планине Динаре, где из више крашких врела настаје река Цетина.

У близини главног врела Цетине (Милашево врело) налази се руинирана црква Вазнесења Господњег (Свети Спас) из средњег века. Око ње је православно гробље. Нова православна црква, истог имена, подигнута је изнад самог врела 1940.године.

На попису из 1991. године, била су 853 становника Цетине – 793 Србина (93%), 41 Хрват (4,8%), 2 Југословена и 17 осталих.

 

Презимена 1948. године, са бројем особа (у загради) и крсном славом

 

Српска презимена

 

БАРИШИЋ (121) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

БАТИЦА (?) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

ВРАЊЕШ (113) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ВУКОВИЋ (140) – Свети Козма и Дамјан – Врачи (присутни у 18. веку)

ГАВРАН (5) – Свети Никола (присутни у 18. веку)

ГАРГЕНТА (7) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

ЂУКИЋ (28) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

КНЕЖЕВИЋ (46) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

КУРОБАСА (34) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

МАРЈАН (12) – Свети Јован (присутни у 18. веку)

МЕДИЋ (21) – Свети Георгије (присутни у 18. веку)

МИЛАШ (78) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

ПРЕОЧАНИН (134) – Свети Архангел Михаило (присутни у 18. веку)

ЧЕТНИК (161) – Свети Стефан (присутни у 18. веку)

ШКРБИЋ (13) – Часне Вериге

 

Хрватска презимена

 

ТОТИЋ (50) – (присутни у 18. веку)

 

Приредио: Сарадник портала Порекло Слободан Зрнић


Коментари (7)

  • Војислав Ананић

    Цетинска Крајина се односи на подручје које се простире од извора ријеке Цетине испод Динаре и њеног горњег тока, преко средњег тока и околине Сињског поља ограниченог планинским ланцем Динаре и Камешнице на сјевероистоку и планина Свилаје, Руњавца и Малог Мосора на западу и југозападу па све до уласка ријеке Цетине у кањон испод Триља. Већа насеља Цетинске Крајине су: Цетина, Цивљане, Велић, Горњи Бителић, Доњи Бителић, Зелово Сутинско, Лучане, Румин, Сињ, Сичане, Сухач, Сушци …

    Извор: Тромеђа Далмације, Лике и Босне

    Одговори
  • Radovan Bodrožić

    Замолио бих за инфо. о пореклу породице Баришић.

    Хвала унапред.

    Радован

    Одговори
  • Војислав Ананић

    Исељавање Срба у Далмацију

    Током времена а нарочито после турског освајања Босне, многи Срби су почели да се исељавају из Босне у Далмацију, потом у Лику, Банију, Кордун и Славонију, Чиме се у многоме променио етнички карактер поменутих покрајина. Већ крајем 13. и почетком 14. века Срби су почели да се досељавају у Далмацију, најпре као војници у служби код бана Шубића, а доцније и као насељеници, који су поред граничарске службе, почели да обрађују земљу. Помиње се да је цар Душан насељавао средњу Далмацију српским живљем Херцеговине. Већи таласи досељавања Срба из Босне у Далмацију запажени су за време краља Твртка, који је освојио Далмацију до Велебита 1390, те доцније, у периоду између 1413 и 1417, а нарочито после пада Босне под турску власт. Тада су турци нападали на Далмацију ратујући против Мађарске и Млетачке Републике. Бројно насељавање Срба из Босне у Далмацију запажено је у периоду између 1523. и 1527. године. Неколико хиљада Срба доселило ес у Книнску крајину 1551. Повремена и бројно мања досељавања бивају доцније. Чим су Турци почели да упадају у Далмацију, а нарочито после пада Клиса (1537), чиме је коначно престала Мађарска власт у Далмацији, Хрвати су у страху и паници напуштали своја одњишта и бежали пред Турцима, склањајући се у приморске градове који су држали Млечани. У опустошене крајеве Турци су насељавали Србе да обрађују земљу и да им плаћају Харач. Отприлике у исто време када су продирали у Далмацију, Турци су почели са нападима на Лику и Крбаву, које су потпуно освојили до 1527. године. Потом су освојили и Банију. Лика и Крбава осташе под турском влашћу 160 година, а Банија 100 година.

    Извор: ЧУВАРИ ХРИСТОВОГ ГРОБА

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top