Poreklo stanovništva sela Jagličje, opština Gadžin Han – Nišavski okrug. Prema knjizi Dragoljuba Simonovića „Zaplanje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Zemlje.
Zemljište u Jagličju ja slabo i kamenito, tako da im često puta, kada su godine kišovite, usevi propadaju – jer ih voda odnese. I kada su dobre godine prihod sa imanja nije dovoljan za godišnju ishranu pa je narod primoran kupovati hranu za ljudstvo i stoku.
Zanimanje stanovništva.
Stoka se u ovom selu čuva samo onoliko, koliko je potrebno za siromašnu kuću. Teško ja naći čoveka sa preko deset ovaca, mahom imaju po dve-tri ovce i preko leta ih sastave u jedan buljuk i kada se jagnjad odluče, prikupe se svi vlasnici, izmere količinu mleka i prema broju ovaca svaka kuća dobija svoju količinu mleka. Pored zemljoradnje mahom se bave kojim zanatom, ponajviše mutavdžijskim.
Postanak sela.
Ne zna se kada je Jagličje nastalo, ali se veruje da je to bilo vrlo davno, jer po starom predanju, koje se prenosi sa kolena na koleno, priča se da je u selu nekada bilo samo pet kuća
Ime sela.
Selo je dobilo ime po cveću jagličju, koje u ovom selu u proleće cveta u izobilju, tako da se zemlja zažuti od ovog cveća.
Poreklo stanovništva.
Godine 1933. u Jagličju je bilo sedam familija. To su: Božidarska, Jedinička, Paunovska, Lukovačka, Slavujska, Sarajska i Dragovska.
U selu su 1976. godine zabeleženi ovi rodovi:
-Jedinaci. Ova familija je doseljena i Jagličje, ali se ne zna ni kada niti odakle su doseljeni. Potomci kažu da je to bilo veoma davno i da se predak zvao Ognjen. Ima ih 11 kuća u selu a ima ih odseljenih u Knjaževac – jedna i dve u Niš. Slave Nikoljdan.
-Pavunovci, ranije pomenuti kao Paunkovci. Rodonačelnik je Sava, koji je familiju zasnovao oko 1850. godine. U selu ih ima dve kuće i Nišu tri. Slave Nikoljdan.
-Dragovci su doseljeni iz Dragovlja, ne zna se da li iz Gornjeg ili Donjeg. Doselio se Stevan, verovatno početkom XIX veka. Ovo je verovatno najbrojnija jaglička familija, jer ih u selu ima 24 kuće sa oko 100 članova i odseljenih oko 20 kuća sa oko 90 članova. Potomci pričaju da je Stevan u Dragovlju ubio Turčina i pobegao u Jagličje. Mnogi su završili razne škole. Slave Nikoljdan.
-Sarajci. Prema pričanju potomaka, ova familija je doseljena sa Kosova pre oko 200 do 250 godina. Najstariji predak koga pamte zvao se Kitan. Danas ih u selu ima 13 kuća i odseljenih pet. Mnogi iz ove familije su završili razne škole i fakultete. Slave Nikoljdan.
-Lukaci. Familiju je zasnovao Rista oko 1850. godine. Ne znaju zbog čega se zovu Lukaci. U selu ih ima 9 kuća i isto toliko odseljenih u Aleksincu, Gadžinom Hanu, Nišu i Studeni. Slave Jovanjdan.
-Rakini (Slavujci). Najstariji predak koga pamte u ovoj starosedelačkoj porodici je Stojan, koji je živeo oko 1835. godine. Rakinci se zovu po predaku Raki a zbog čega Slavujci – ne znaju. U selu ih ima 5 kuća i odseljenih 13 – u Nišu, Požarevcu, Ženevi (Švajcarska). Slave Nikoljdan.
-Šabanci. Osnivač roda je Stamenko. Doseljeni su iz Crne Bare oko 1860. godine. Ima ih u selu tri kuće. Slave Nikoljdan.
-Paloševci. Familiju je zasnovao Krsta, koji je oko 1850. godine došao iz Koprivnice. Ima ih danas u selu 3 kuće i odseljenih 4 kuće – Beogradu, Vranju, Blacu i Nišu. Ne znaju zašto se zovu Paloševci. Slave Nikoljdan.
-Dženamlije. Familiju je zasnovao Veljko oko 1850. godine. U selu ih ima 9 kuća i isto toliko odseljenih – u Nišu i Velikom Gradištu. Slave Nikoljdan.
IZVOR: Prema knjizi Dragoljuba Simonovića „Zaplanje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)