Poreklo prezimena, naselje Gadžin Han

7. avgusta 2017.

komentara: 0

Poreklo stanovništva naselja Gadžin Han, opština Gadžin Han – Nišavski okrug. Prema knjizi Dragoljuba Simonovića „Zaplanje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Postanak naselja.

Na obalama Kutinske reke nekada su postojale četiri kutine (naselja). Eminova Kutina (sada Prvi Kutina), Draškova Kutina (sada Taskovići), Prokopova Kutina (sada Gadžin Han) i Mirina Kutina, koja se i danas tako zove.

Sve četiri kutine za vreme Turaka nisu bile na mestima gde su sada. Kutina, koja je sada Gadžin Han se nalazila u dolini istočno od današnjeg naselja i to na oko 1,5-2 kilometra od sadašnjeg centra.

Položaj naselja

Gadžin Han leži na ušću Koprivničke reke i reke Venežice u Kutinsku Reku. Zbog ovakvog geografskkog položaja Gadžin Han je bio stecište građana još u tursko doba. U Gadžinom Hanu je bilo stecište sreza još 1878. godine, po imenom Koprivnički srez, koji je imao 41 selo, 1689 domaćinstava i 13456 stanovnika. Kasnije je srez ukinut i 1885. godine ponovo se formira srez pod imenom Zaplanjski srez sa sedištem u Prokopovoj Kutini (Gadžinom Hanu). Taj srez je imao 58 sela sa 3989 stanovnika.

Ime naselja.

Turci su izmestili trasu puta Niš – Babušnica prokopavši trasu puta kroz brdo Srok čime su ispravili i skratili taj put. Usek je prokopala raja, kulukom. Od tada se mesto zvalo Prokopova Kutina. To je bilo oko 1850. godine. Za vreme Turaka braća Stanko i Stojan Nikolić, iz Jelašnice kod Niša, došli su u Prokopovu Kutinu i sagradili han (mehanu). Han je sagrađen na mestu gde je danas Dom kulture. Uz han su napravili i štale za oko 30 konja. Vlasnik ovog hana zvao se Stanko a nadimak mu je bio Gadža. Kako u blizini nije bilo hana, to je narod iz okolnih sela odlazio kod Gadže u han, a govorili su da idu u Gadžin han. Negde oko 1880. godine Stanko se odselio u Niš, gde i danas ima svoje potomke. Posle Stankovog odseljenja han je preuzeo Mladen Krstić, takođe iz Jelašnica a posle je bio i drugih vlasnika. Danas je deo kafane u društvenom sektoru a deo drži Alaksandar Popović, doseljenik iz Donjeg Dušnika.

Do oslobođenja 1944. godine neselje se zvanično zvalo Prokopova Kutina i tako je stajalo na zgradi opštine. Posle oslobođenja prihvaćen je naziv Gadžin Han.

Poreklo stanovništva.

-Stankinski. Rod je zasnovao Krsta krajem XIX veka. Doselio se iz Kaletinca. Sa sobom je doveo i sina Dinu Živadinovića. Familija je dobila ime po Dininoj ženi Staniki, koja je posle smrti Dine bila glava zadruge. U Gadžinom Hanu imaju 7 kuća. Slave Sv. Đorđa Alimpija.

-Ketini. Oni su starosedeoci. Zasnovao je Stojan početkom XIX veka. Potomci ne znaju zašto se familija zove Ketina ali pamte kada se zvala Ćosinci. Imaju 9 kuća i odseljeno 7 kuća i Niš i jedna u Beograd. Iseljenje je izvršeno 1950. godine. Slave Mratindan.

-Oraovski*. Osnivač roda je Jovan Krstić, koji se, po povratku iz bugarskog zarobljeništva, za vreme Prvog svetskog rata, ovde naselio. Došao je iz sela Aleksine, ondašnja opština Gornji Orah, sada opština Svođe, pa je po tome rod dobio naziv Oravski. Jovan je bio odličan zidar, bio je poznat kao vredan majstor i dobar domaćin. Za relativno kratko vreme stekao je solidan imetak i važio je za srednje imućnog čoveka. Zanimljivo je da ni jedna generacija Jovanovog potomstva nije ostala da živi u Gadžinom Hanu, tako da ih u ovom mestu više nema.

-Kovandžici*. Familiju je osnovao Stojan, koji se doselio iz Čukljenika oko 1800. godine. Familija je dobila naziv po tome što su po doseljavanju u Prokopovu Kutinu dobili zemlju na mestu zvanom Kovanluk. Iz ove familije Milivoje je bio vlasnik kafane „Stara Srbija“ u Nišu.

-Milijini. Familiju je osnovao Đorđija, koji se oko 1850 godine doselio iz Linova. Familija je dobila ime po Đorđijevom sinu Miliji. Slave Aranđelovdan a pojedini iz familije Nikoljdan.

-Šljivini. Najstariji predak je Toma koji je osnovao ovaj rod, koji je dobio imanje od Turaka. Ime roda su dobili po tome što su kalemili šljive. Ne kaže se odakle je doseljen. Slave Jovanjdan.

-Lovranski. Ovaj rod je proizašao iz Mišinske familije, koja je starosedelačka i koja je po svoj prilici izumrla. Kao najstarijeg pretka pamte Miljka. Imaju 6 kuća u Gadžinom Hanu i 12 odseljenih. Nadimak su dobili po Dininoj (Miljkov sin) ženi, koja je došla iz Ćelija iz Lovranske familije. Familija je poznata po dobrim zanatlijama i trgovcima. Slave Nikoljdan.

-Kalavardini (Miljkovići). Oni su starosedeoci. Osnovao ju je Miljko još za vreme Turaka. Najpoznatija ličnost iz ove familije je pesnik Branko Miljković „liričar snažnog intelektualnog pogleda na svet, čija je osnovna preokupacija drama egzistencije i njen filozofski aspekt“. Slave Nikoljdan.

-Prčini. Rod je osnovao Anđelko. Ne zna se odakle se doselio niti čime se bavio. Familija je dobila ime po njihovom poznatom volu, koga su zvali „Prča“. Slave Nikoljdan.

-Zaglavski (Radenkovići). Ova familija je ogranak Živinske familije. Odvojio je deda Sava pre 80 godina. Sava je bio kafedžija i pravio je jela i pečenja koja je prodavao u vodenici. Često je prodavao prokisla jela i Moravci su ga prozvali „Zaglavka“ a familiju Zaglavska. Oni su starosedeoci. Slave Nikoljdan.

Pored ovih familija u Gadžinom Hanu danas ima preko 100 doseljenih porodica. Ove porodice stanuju u stanovima društvene svojine. Tu se zadržavaju izvesno vreme dok ne nađu bolji posao i onda odlaze odaavde. Druga kategorija ljudi je doseljen iz okolnih sela, zidaju kuće i trajnije ostaju ovde. Njihove porodice nisu obrađene. Gaadžin Han je opštinsko mesto sa mnogim novim institucijama – škole, dom zdravlja, SO Gadžin Han, fabrika EI i dr.

*Ne kaže se koju slavu slave.

IZVOR: Prema knjizi Dragoljuba Simonovića „Zaplanje“. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.